Порекло становништва села Рожанство, општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Северо-западни крај, готово половина овог села је заталасана висораван – Рожанско Поље. Источно од њега поред Великог Брда нагло се спушта у долину засеок Утробе (због чега тако и зову) и један део села се спушта најпре блаже, потом стрменитије у реку Приштавицу, преко које је сеоска шума.
Крајеви села се обично називају по породицама, као Радибратовина, Ристановина, Милићевина, Лазовина, Поповина итд.
У засеку Утроби су: Ковчићи, Меловићи, Томашевићи, Ристовићи, Милосављевићи и Јанковићи. Северо-западно су Радибратовићи и Глумци, јужно су Мићићи, Шаптовићи, Ристановићи, Поповићи, Јевићи, Лазовићи, Ковчићи Стопићи и Стакићи.
Воде.
Главни извори су: Илиџа, Булин, Мићића Чесма, Водице, Смрдан, Стублић, Петровац, Слатко Врело, Змајевац и код Приштавице Бања, коју посећује околни свет.
Земље.
Земљиште је доста кречњачко. Зиратна земља је у Рожанском Пољу, Радибратском Пољу и Алтољевића Пољу, само је неродна. Имају закоса на Златибору и њива у Горобиљском Пољу.
Старине у селу.
На брду Грасини до Алиног Потока има „град Проклете Јерине“.
Порекло становништва и оснивање села.
Старе породице овог села су:
–Глумци, славе Ђурђевдан.
–Алтовљевићи, одсељени у Пријановиће код Пожеге.
Пре 300 година досељени су од Дурмитора:
–Радибратовићи (Јосиповићи, Вилотијевићи и Мијаиловићи*), има их више кућа одсељених у Гојну Гору код Пожеге, славе Ђурђевдан.
*Заузели су најлепше и најравније место у селу.
У 18. веку досељени су:
–Томашевићи (Ристовићи и Милосављевићи) из суседних Никојевића од породице Милинковића због убиства Турчина, славе Срђевдан.
–Ристановићи (Поповићи) су из Колашина, славе Стевањдан.
–Јевићи (Николићи) су из Кучина код Пљеваља, славе Никољдан.
–Лазовићи су из Брезне код Прибоја, славе Стевањдан.
У време Првог Устанка досељени су:
–Мићићи су из Мораче, има их у Чајетини, Ужицу и 12 кућа у пожешком Годовику, славе Јовањдан.
–Ковчићи су из Вранеша код Нове Вароши, славе Никољдан.
–Јанковићи (Куконоге) су из Дражевића код Нове Вароши, славе Јовањдан.
–Стопићи су из Кучина, славе Јовањдан.
–Меловићи су из Рутоша, славе Илиндан.
–Стокићи су „од преко Лима“, славе Ђурђевдан.
–Шаптовићи су досељени пре 20 година из Високе код Ариља, једна породица са Жунићима у Бјелој Рјеци, не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
23. јул 2014. у 19:19
Lazovic G.
Molio bih da neko od strucnih saradnika portala POREKLO napise neke podatke o familiji Lazovic iz sela Rozanstvo koji slave sv arhidjakona stefana.Cuo sam da su starinom od Bjelog Polja iz sela Korita,zna li se dalje poreklo,dali su iz kuca,da ponovim slava je sv arhidjakon stefan.Odakle smo dosli u selo korita kod Bjelog polja i kada,otprilike.
12. април 2017. у 23:15
Vesna
Odakle ste?
3. децембар 2014. у 12:14
Jadran
Radibratovići- u pisanim izvorima dubrovačke republike prvi put se spominje1489 godine kovač Radovan Radibratović iz Zamasline kod Stona gdje i danas žive RAdibratovići..Prezime Radibratović nalazi se u mnogim zapisima u arhivu dubrovačke republike u Dubrovniku.Radibratovići su bili pomorci, ribari,vojnici,kovači,školjkari,,pisari,upravitelji,itd itd.
Kako je dubrovačka republika svoju moć izgradila na trgovini i diplomaciji , trgovački putevi osim morskih pružali su se kopnom širom zemalja u zaleđu gdje su osnivali svoje kolonije i gdje bi naseljavali svoje predstavnike.Tako i u Senju u crkvi postoji grob iz 17 stoljeća MArka Radibratovića senjskog uskoka i plemića koji je imao i svoj grb.
Smatra se da su RAdibratovići nakon pada Bosne pod Turke došli na stonsko i dubrovačko područje a otud u druge krajeve kuda su prolazili trgovački putevi moćne dubrovačke republike.
Prezime RAdibratović jedno je od najstarijih dubrovačkih prezimena a i danas
3. децембар 2014. у 12:17
Jadran
postoji na dubrovačkom području nekoliko obitelji s tim prezimenom.Inače u Zamaslini ggdje i danas žive bila je crkva Sv.Đura a đurđev dan glavna proslava , a crkva je početkom 20 stoljeća više puta mjenjala zaštitnika pa je sada to crkva sv.Mihajla
7. новембар 2018. у 21:33
djordjo
Radibratovići iz Rožanstva su poreklom Drobnjaci, nemaju veze sa Radibratovićima iz primorja osim što se isto prezivaju
19. јул 2015. у 19:22
Irena
Cenjeni i poštovani poreklo porodica Melović potiče iz Crne Gore,Barice i Rogušje (Pljevlja) ima ih dva plemena jedni slave Sv. Iliju, a drugi Sv. Nikolu …
13. април 2018. у 20:18
Darko Melovic
Dobar dan,
Hvala na vasoj informaciji – interesuje me kome plemenu pripadaju Barice a kome Rogusje ?
Moja porodica slavi Svetog Iliju -znaci poreklo je iz Barica.
Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
7. јануар 2024. у 17:17
Radoje
Irena, Rogušje je iznad Prijepolja, to je lokalitet u okviru sela Donje Babine. Tačno je da su tu živeli i žive i Melovići
12. април 2017. у 23:20
Vesna
Ja sam poreklom od Lazovića iz Rožanstva,slavimo Svetog Stefana,moj pradeda se doselio u Požegu.Na žalost nikog ne znam od naše familije,volela bih da nekog upoznam,i ako neko želi nek se javi.Pozdrav
7. јануар 2023. у 23:32
Lazar
Стакићи,не Стокићи.!
2. октобар 2023. у 11:40
Селаковић
У “Гласнику” ваљевског архива пре два месеца објављен је рад о пореклу златиборских Мићића. Линк непосредно ка пдф. фајлу:
http://istorijskiarhiv.rs/wp-content/uploads/2023/08/GLASNIK-57-2023-za-stampu-19-jul-23-REDUCED.pdf
11. јануар 2024. у 13:51
колак
Зна ли се нешто о Стопићима сем да су из Кучина, да славе Св. Јована Крститеља и да су Ј1