Порекло презимена, насеље Чајетина (са селима Мушвете и Рудине)

12. март 2014.

коментара: 4

Порекло становништва насеља Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Cajetina

Положај и тип насеља, воде.

Кроз насеље тече Грабовица и већи део насеља је на левој обали њеној. Цело насеље се пружа од југо-истока на југо-запад у дужину на три часа хода испод Златибора. Чајетину сачињавају засеоци: Рудине на јужној, Шиповик на северо-западној страни и Мушвете међу њима на средини насеља. Изнад Мушвета до Златибора је брдо Градина (1172 м), са које се спуштају дубоке јаруге у Грабовицу. У Рудинама је највеће брдо Пјевчак (1000 м), на источној страни пружа се подужи каменити брег Глиза до Криве Ријеке и на исток до Рожанства. Шиповик је у виду долине отворене на северну страну. Изнад њега је до Златибора Очка Гора. Цело насеље је доста брдовито и кршевито а куће растурене испод брда по странама потока и задолашцима. Сем Грабовице има још Грабов Поток у Шиповачки Поток у које се уливају остало мањи потоци. Главни извори су: Бјело Врело, Лончић, Ристивојевића Врело, Грозничава Вода, Поповића Чесма, Кутлешка Чесма, Чађавица, Умина Вода и Сребреница.

Кроз Шиповик води пут из Ужица на Златибор. У Шиповику је на једној заравни је начелство среза златиборског и остала надлештва, школа, црква, општина, две механе и неколико кућа. Ово место народ обично зове Конак, јер је ту раније био стари конак сердара Јована Мићића, а због њега се на овом месту развила варошица Чајетина.

Око овог места су остале куће засеока Шиповика: Шишовићи, Кокоревићи, Радмиловићи, Раковићи, Ћирковићи, Никићи, Коружићи, Мићићи, Пашићи, Чоловићи, Александрићи, Топаловићи, Мосуровићи, Грбовићи, Драговићи, Јечменице, Лазаревићи, Пелверовићи, Буквићи, Грујичићи, Власоњићи, Шуњићи, Окичићи, Дабовићи и Поповићи.

У Мушветама су: Цвркотићи, Кнежевићи, Барјактаревићи, Бућићи, Ћоровићи, Буљугићи, Поповићи, Гавовићи, Божовићи, Ћировићи, Јаблановићи, Златићи, Кућубићи и Брашанци.

У Рудинама су: Јаћимовићи, Дедићи, Веланци, Миловићи, Рњаковићи, Зрњовићи, Кутлеше, Глишовићи, Стојанићи, Весовићи, Јеремићи, Шоковићи, Мишовићи, Павловићи, Бисићи, Шундерићи, Ђокићи, Пљескоњићи, Чумићи, Словићи, Смиљанићи, Буљугићи, Пештерци, Жунићи, Сенићи, Дидановићи, Ђиласовићи, Савићи, Ковачевићи, Марјановићи и Власоњићи.

Земље и шуме.

Зиратне земље највише има у јужном крају насеља и на средини између Глизе и Градине, где је насеље пало у долину. Ту је обично црна смоница док је у осталим крајевима земља песковита и неродна. Већином је ова змеља груписана са осталом окућницом, ређе у појединим местима као што су Голово, Чардачина, Проћица, Поређе и Бјели Камен.

Шуме и пашњака има довољно и то: Церово Брдо до Криве Ријеке, Брда до Бранежаца, Црни Врх на Златибору, Тића и др.

Старине, име насеља и крајева.

Турци осуде у овом насељу једног човека да целог века буде везан гвозденим лисицама за једну руку и ногу – унакрст, те су га због тога назвали Очајни те се по њему насеље назвало Чајетина. Мушвате су назване због аге Мушића – Турчина; и данас у овом засеоку постоје развалине турског хана, чардака и џамије. Велановина је била агилук Турчина Велана. Рудине су се назвале што су на јужној страни и на њима с пролећа прво „заруди трава“.

У Кућишту на Глизи имају неке закопине од кућа, рупа Каурски Бунар а ископовају се и бакарни санови, клешта и др. На Градини око зидина од „града Проклете Јерине“ налазила су се парчад гвожђа, ту и на Рудинама познају се остаци од Кара-Ђорђевог Шанца а код Чумића кућа Турско Гробље.

Порекло станивништва и оснивање насеља.

Шишовићи (Деспотовићи) су најстарија породица. Од њих су Џамбићи и други у Бранешцима. Славе Лазаревдан.

У 18. веку су досељени:

Јаћимовићи (Веланци, Дедићи, Зрњовићи и Миловићи*) су из нововарошке Бистрице а старином су од Никшића, славе Лучиндан.

*Причају да им је предед био Циганин и као слуга се призетио у Јаћимовиће.

Кутлеши, Весовићи и Стојанићи су једна породица из Драглице***.

Јеремићи (Мишовићи и Ђоковићи) су из Бијеле Ријеке од Милојевића***.

Бисићи су из Брезнице код Прибоје, славе Никољдан.

Радмиловићи су из ариљског Трудова одакле их има одсељених у Годовику код Пожеге, славе Ђурђевдан.

Ћирковићи су из Бабина код Пријепоља, славе Јовањдан.

Никићи (Дидановићи) су из Јабланице***.

Раковићи су из Шума код Пљеваља, побегли ноћу због убиства аге Селмановића на гувну, има их код Пожеге по презименом Шуманци, славе Ђурђевдан.

Рњаци су из Звјераца код Нове Вароши, славе Стевањдан.

У почетку 19. века досељени су:

Шундерићи су из Цикота код Прибоја, одакле су неки одсељни и у Годовик, славе Никољдан.

Цвркотићи су такође из Цикота, славе Аранђеловдан.

Павловићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

Буљугићи су из Вранеша код Нове Вароши, славе Аранђеловдан.

Чумићи су из Алин. Потока***.

Коружићи су од Пљеваља, од којих су неки одсељени под Рудник, славе Св. Василија.

Мићићи си из Рожанства*, не каже се коју славу славе.

*Од ове породице је сердар Јован Мићић, јунак из оба устанка, доцније управитељ Ужичког Округа. Његов отац Гаврило-Галиб имао је петорицу браће, који су остали у Рожанству. Његово јунаштво изнео је Милићевић у „Кнежевини Србији“. Приликом обележавања границе 1834. године ноћу је са народом сам помицао границу од Златибора ка Лиму, како прича Спасоје Ђенић из Негбина, који је комисији носио ручак. Био је захватио велико имање на Златибору (држао 1000 оваца) и имао неограничену власт, јер је био велики пријатељ Кнеза Милоша (кулуком му народ радио). Био је слаб према женском свету. Умро ју у Гургусовачкој Кули (Књажевац) од глади и вашију.

Поповићи (Божовићи) су из Доброселице, и они су убили Турчина, славе Ђурђевдан.

Барјактаревићи су из Мораче, славе Никољдан.

Главовићи (Јаблановићи) су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.

Понорци су из Понора код Новог Пазара, славе Никољдан.

Бућићи су од Станишића из Штрбаца код Вишеграда, славе Никољдан.

Пре 100 година досељени су:

Ђокићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

Кокоревићи су из Јабланице***.

Ћировићи су из Негбина***.

Пашићи и Чоловићи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

Мосуровићи су из Врбова код Пљеваља, славе Никољдан.

Јечменице су из Доброселице, славе Никољдан.

Словићи су из Бурађе***.

Пелверовићи су из Бучева у Херцеговини, славе Јовањдан.

Окичићи су од Никшића, славе Никољдан.

Марјановићи (Ћоровићи) славе Ђурђевдан.

Кнежевићи су из Доброселице, славе Аранђеловдан.

Александрићи су са Зечевог Брда из Бијеле Ријеке од Мунигуза***.

Драговићи су из Мораче, славе Стевањдан.

Дабовићи су из Пљеваља од Лончаревића, славе Ђурђевдан.

Жунићи и Златићи су из Криве Ријеке***.

Буквићи су из Миоча у Босни, славе Јовањдан.

Ковачевићи (Бојановићи) су из Бабина, славе Илиндан.

Стевановићи (Ђиласовићи) су из „преко Увца“, славе Никољдан.

Савићи су из Крушчице код Ариља, славе Ђурђевдан.

Сенићи су из Кривог Дола код Нове Вароши, има их и у Мокрој Гори, славе Лучиндан.

За време рата 1876. године досељени су:

Власоњићи су из Гадојне код Новог Пазара, славе Стевањдан.

Пљескоњићи су из Бабина, славе Ђурђевдан.

Грбовићи су из Бабина, славе Лазаревдан.

Брашанци су из Бабина, славе Никољдан.

Топаловићи су из Трудова код Ариља, славе Стевањдан.

Пештерци су из Челица код Новог Пазара, славе Ђурђевдан.

Лазаревићи су из Пријепоља, славе Никољдан.

Курћубићи су из Рутоша код Новог Пазара, славе Аранђеловдан.

Смиљанићи су из Љубиша***.

Грујичићи су из Драглице***.

Шуњићи су из Доброселице, славе Ђурђевдан.

Поповићи су из Кућана***.

 

***Не каже се коју славу славе а за неке породице ни одакле су, што није назначено.

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. -Мићићи си из Рожанства*, не каже се коју славу славе.

    *Од ове породице је сердар Јован Мићић, јунак из оба устанка, доцније управитељ Ужичког Округа. Његов отац Гаврило-Галиб имао је петорицу браће, који су остали у Рожанству. Његово јунаштво изнео је Милићевић у „Кнежевини Србији“. Приликом обележавања границе 1834. године ноћу је са народом сам помицао границу од Златибора ка Лиму, како прича Спасоје Ђенић из Негбина, који је комисији носио ручак. Био је захватио велико имање на Златибору (држао 1000 оваца) и имао неограничену власт, јер је био велики пријатељ Кнеза Милоша (кулуком му народ радио). Био је слаб према женском свету. Умро ју у Гургусовачкој Кули (Књажевац) од глади и вашију.
    _____________________________________________________

    Случај је хтео да ових дана читам одломке из књиге Новака С. Голубског “Успомене из народног покрета 1849. и 1849. године” и ево шта је она написао о овом случају, цитат:
    -Кажу да је Мићић, бивши окружни начелник у Ужицу, када је у гургусовачкој (сада Књажевац) кули издржавао заточеништво, давао све своје имање само за једну киселу паприку из туршије, па му ипак дали нису. Стога је кнез Милош, како је прешао у Србију 1859. године, још у путу за Београд наредио да се та кула запали и разруши, као споменик варварства, а варош Гургусовац да се назове Књажевац.

  2. Светлана Мићић Петровић

    Сви Мићићи који су из породице сердара Јована Мићића славе ЈОВАЊДАН, обзиром да у Златиборском округу има доста Мићића, познајемо се по слави, ови други су НИКОЉДАНЦИ. Има и неколико породица чији су преци отишли на мираз и примили славу тако да је све то данас без доброг родослова право “замешетељство” , Проф др Јован Мићић из Горобиља код Пожеге сачинио је делимичан родослов своје гране Мићића.

  3. Stjepan Mićić

    Naše porijeklo je sa Zlatibora. Trojica braće su došli na Romaniju, u selo Vrhovina, prije 200 a možda i više godina nakon što je, supruga jednog od njih, prilikom udaje morala da spava prvo sa turskim begom i tom prilikom ga ubila. Nisu mi poznata njihova imena, a od jednog od njih je, najvjerovatnije, moj pradjed koji je rođen 1824 godine. Interesujeme gdje mogu naći i kupiti rodoslov Mićića sa Zlatibora kako bi mogao povezati od koga potiču.