Порекло презимена, село Рибашевина (Ужице)

Порекло становништва села Рибашевина, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај и тип села, земље и шуме.

Од Штуловине, равног трнавског дела, уз речицу Лужницу са обе стране и до извора у Јеловој Гори простире се ово врсно пространо село, горњим крајем право планинско село. Иако је Рибашевина високо подигнута у Јелову Гору, шумовита и врло подесна за сточарство, цео јој је доњи крај, источни део, родан да по родности надмашује губинске и трнавске најбоље роднице. Куће овог села су изнете на истакнуте брежуљке на левој страни Лужнице, а на десној страни са дна села, од ушћа речице Гостинице, па све до Јелове Горе, поређане су куће тако да се јасно могу распознавати породичне веће или мање групе. У селу нема заселака, осим што су Ђокића куће и оне око ње, одакле се најлакше прелази у Губин До, зову Курлагића Крај и што се онај крај испод Дубиног Дола зове Дубљански Крај.

Старине у селу.

Када се од трнавске механе пође рибашевској механи и судници могу се видети неки трагови старог живота у тумулима, а тих је и по суседним селима и чак до Јелове Горе на све стране.

 

Порекло становништва и оснивање села.

И ово село је изгубило старе породице. Од „памтивека“ (овако се наш сељак изражава) ово село је било склониште хајдучких породица, ама је, за дивно чудо, најмање хајдука дало. Стари хајдуци, старе харамбаше, када су се дохватиле села, не само да су престајали хајдуковати него су и читаве дружине распуштали. У Рибашевини су старији досељеници од Губиног Дола, и овде има становника из првих година 18. века.

–Ђокићи су најстарија породица, поромци једне врло велике црногорске породице у овој области. Хајдук Драгутин Алексић, родом из Билеће у Херцеговини, још у младости отурио се хајдуковати по Требињу и Грахову, и кад је већ и њему досадило хајдуковати, у зрелим годинама решио се на сеобу и крене у Фочу, то се неко време склоне па се одатле пребаци у Вишеград. Ту се задржи неколико година и преко Мокре Горе и Кремана дође у Биоску и ту застане. Са собом је повео брата Ђура и синовце Ђока и Петка. По савету својих пријатеља Захарића из Кремана изађе у ово село, које му се допадне и у њему се насели. Када је дошао у ово село, могло је бити око 1730. године. Породица му је била прилично велика, није му се свидело да ће моћи опстати, те пређе у Годљево и стално се насели. После две-три године умре, а брат Ђуро оде у Дреновце, тамо се насели и умре. У Рибашевини остану браћа Ђоко и Петко. Петко се по савету Ђурову одсели у ваљевску Лозницу и ту остане а у селу остану деца Ђокова, који је млад умро одмах после Драгутина. Вредна, многобројна, плодна и заношљива породица, свуда изашла на површину, доброг стања, пуна шале и природне ведрине. Два Ђокова сина одселила су се некуда у околину Шапца, лако може бити да су прешли преко Саве. Ђокића је овде само 7 кућа, славе Игњатијевдан.

–Филиповићи и Јанковићи су друга, исто тако, стара породица, насељени одмах изнад Ђокића, који су по свему судећи мало пре стигли, опет као хајдучка породица. Њу није затекао Драгутин као стално насељену, него као привремено склоњену; тада је овде хајдуковала. Три брата Максим, Јанко и Филип, сва тројица хајдуци, хајдуковали су по Пиви и Гацком, па се после спустили Гласинцу и ту годинама задржали. Своје породице из Пиве превели су у Гласинац, па кад су нагнати да се селе превели су породице у Заовине и неко време се ту прикрили, па су одатле морали преко Кремана и Биоске ићи на Јелову Гору и овде застати. Кад је Јанко погинуо, Максим рањен и остане сакат, престао је хајдуковати; Филип престане и он, смири се и насели на левој страни речице у самој планини, много више него где су данашње куће. Населили су се били и почели радити и напредовати али се Максиму не свиди да ту остане већ се подели и оде у Гостиницу и тамо закући. Данас је од ових двају породица 34 куће, славе Јовањдан.

–Лазићи су некаква јапијарска породица из Стапара, добегла и скрила се у ово село на десну страну реке према Ђокићима; њих је сада 13 кућа, славе Часне Вериге.

–Градинчевићи су у Јеловој Гори, досељени из Косјерића, има их 11 кућа, славе Никољдан.

–Пантићи су до Ђокића, довео их некакав Пано, хајдук из Злодола, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.

–Лазићи (Марковићи) су стара некаква хајдучка породица из Стапара, дошли у ово село да би се скрили, има их 10 кућа, славе Лазаревдан.

–Дубњани су од Петронијевића у Дубу, дошли иза Ђокића до Губиног Дола, има их 11 кућа, славе Алимпијевдан.

–Бабићи су испод Дубњана, дошли од Прибоја, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

–Вукићи су на дну села испод Гостинице и суднице, досељени из Осата у Босни, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

–Петровићи (Ерчугићи) су из Расног код Пријепоља, насељени су изнад Коларске куће, има их 4 куће, славе Никољдан.

–Петронијевићи су велика задружна Коларска кућа, досељена од Прибоја, славе Никољдан.

–Дикановићи су из Скржути, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.

–Ивановићи су из Гостинице, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

–Курлачин син је побегао после очеве смрти из Стапара и дошао у Ђокиће, слави Игњатијевдан.

–Топузовићи су у Бабићима, они су од Костића у Трнави, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

–Голубовићи су дошли уз Бабинску Разуру из Косатице и населили се изнад механе у Трнави, има их 4 куће, славе Јовањдан.

–Ћирковићи су дошли кад и Голубовићи из истог места, има их 4 кућа, славе Јовањдан.

–Лазаревићи су из Сијече Ријеке, једна кућа, славе Стевањдан.

–Ристановићи су „озгор“, од Ужица, из Трипкове, једна кућа, славе Ђурђевдан.

У Рибашевини је 128 домова од 19 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.