Порекло презимена, село Каран (Ужице)

13. фебруар 2014.

коментара: 6

Порекло становништва села Каран, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Бела црква каранска
Бела црква каранска

Положај села.

На запад од Лелића и дуж њих пружа се на југ до потока Дубоког а на север мимоилази Лелиће и изнад Засеља допире до Бјелоперице и под Брезов Град. И Каран је на обема странама Лужнице, најдуже и брдовито село. Чија је брдовистост већа од свих доњих села. Сеоске су куће на обема странама реке, даље од ње и по изнетим брежуљцима, из далека видне, што није случај код доњих лужничких села. Нигде се у доњим селима не истичу јаче породичне групе и џемати, али у овом селу распознају се и поједина брда и називају се тим именима. Најсевернији крај присоје Брезов Града зове се Граница и то се у селу зове правим засеоком, пошто је удаљено и одвојено, скоро Засељем и одсечено од села, од доњих крајева.

 Старине у селу

Бела црква Каранска, посвећена Благовештењу, налази се у селу Карану, а подигао ју је, као своју задужбину, жупан Петар (Брајан), између 1340. и 1342. године (у ранијој литератури је црква датирана између 1332. и 1337. године, али се данас, након открића портрета младог Уроша, њено подизање смешта између 1340. и 1342. године). Само место цркве је коришћено као култно још у доба Римљана, о чему сведоче римски надгробни споменици у непосредној близини. Археолошка истраживања, обављена 1975. године, открила су у цркви ктиторске гробове, а радови на конзервацији и рестаурацији њене архитектуре и фрескосликарства, обављени су 1980. године.

Бела црква Каранска се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Архитектура и живопис

Сама грађевина има једнобродну основу са три травеја, изнад којих се уздиже купола кружне основе. На источном крају се налази полукружна олтарска апсида испред које је камени иконостас, док је на супротном крају, у XIX веку дозидан нартекс.

Осликавање унутрашњости цркве су највероватније радила двојица сликара. Ктиторска композиција жупана Брајана са супругом Струјом, сином и три ћерке приказана је на западном делу северног зида, док је насупрот њих приказана владарска породица (краљ Душан са Јеленом и малиим Урошем) и свети Немањићи (Симеон, Сава и Милутин). Душанов лик на портрету има његове црте и подсећа на оне са северног зида нартекса цркве у Дечанима, док је Јелена приказана уопштено. Поред њих, на зидовима су приказане још неке историјске личности, као и портрети других донатора цркве (у старијој литератури, пре тачног датовања цркве и идентификације владара, било је претпоставки да су у питању Лазар са Милицом и малим Стефаном). Од религијских фресака, у наосу су насликани Велики празници, сцене из Старог завета и живота Богородице, док се у олтарском делу налазе представе Поклоњења архијереја и Богородице са анђелима.

Порекло становништва и оснивање села.

Каран је пун старина, које су већ описиване. Старих породица нема; оне су биле исте судбине као и лелићске, јер се нису дуго одржавале. Најстарије породице овог села су из истих времена као и код суседних села. И овде се досељавање завршило када и по околини.

Најстарије породице су:

Мирковићи и Остојићи су под Границом, дошли из црногорских Бањана. Овде су дошла два брата са доста стада. Један од њих је поповао а други трговао. Од ове породице истакло се неколико попова и трговаца и отишло негде према Јадру; има их овде у Граници 26 кућа, славе Ђурђевдан.

Мурићи су дошли убрзо за претходнима, населили се на леву страну реке. Предак данашњих Мурића је из истоименог братства Мурића у Дробњацима. Мурићи су заузели западни, сунцу упрти део села и дубоко се унели у Гостиницу; данас их је 14 кућа, славе Ђурђевдан.

Гускићи су из Кремана, вредна врло жилава и предузимљива породица; има их на вису изнад школе под Метаљком 11 кућа, славе Св. Враче.

Батинићи су од Бањана, из села Дрпа, дошли као свештеничка породица и одавде се селила; има их на десној страни села – средином његовом 12 кућа, славе Стевањдан.

Радојичићи у Мирковићима су дошли из Криве Ријеке као занатлије; Ковачевићи у Граници су њихови сродници из истог места; занатлије онда и данас (качари, дрводеље и ковачи); има их 8 кућа, славе Алимпијевдан.

Крсмановићи су у Батиљивима, досељени из Стапара, има их 11 кућа, славе Никољдан.

Марковићи (Несторовићи) су у Граници, досељени од Пљеваља, дошли као радници са коњима и населили се на врху села. Врло жилава и плодна породица, расељава се, има их 14 кућа, славе Јовањдан.

Ћатићи (Николићи) су са Љубања. Некаква дечка, добро писмена, Николицу доведу Остојићи за сеоског ћату, па га после ожене својом одивом и задрже у селу; од њега је данас 4 куће, славе Никољдан.

Ђурићи су из Заовина и по дну села на десној страни, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Веселиновићи су из Биоске, сада су у Батинићима, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Никићи су из Никојевића, има их 4 куће, славе Никољдан.

Алексићи су из Бање, има их 6 кућа, славе Никољдан.

Вранићи су из Врана код Скржути, повећа задруга, славе Илиндан.

Пекићи су из истог места као и претходни, једна кућа, славе Малу Госпојину.

Тодоровићи у Гускићима, јака кућа досељена из Пеула у Гостиници, славе Стевањдан.

Самарџићи су из Бабина, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Милентијевићи су од горњих села, једна кућа, славе Никољдан.

У Карану је 118 домова од 17 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925; www.spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Dragoslav

    Ne pominje se prezime ljubičić medju karanskim porodicama.A ima ih.Najpoznatiji Ljubičić iz sela Karan je henaral armije Nikola Ljubičić,dugogodišnji načelnik generalštaba JNA,i predsednik predsedništva Srbije.

  2. Bumerang

    Porodica Stanojević, ne pominje se u ovom tekstu.
    Da li neko zna nesto o Stanojevicima iz Karana?

  3. Б. Станојевић

    Да ли неко зна одакле су дошли Станојевићи у Каран и које порекло воде. Хвала

    • Vladan Stanojevic

      Stanojevici jednim delom vode poreklo iz opstine Lazarevac selo Zeoke a prezime nose po knezu Stanoju koji je posecen 1804 godine u seci knezova.

      Do veliko rasula porodice dolazi nakon sto je ubijen knez Mihailo Obrenovci 29 maja 1868 godine optuženi su Nenadovici i Karadjordjevici za organizovanje atentata. Stanojevici koji su bili familijarno vezani za obe porodice optuzene su za atentat i mnoge porodice su proterane iz tadasnje Srbije i Beograda tako da je pukovnik Jakov Stanojevic ,Desimir Stanojevic i mnogi drugi poterani u Istambul ili Zemun a neki su otisli za Crnu Goru i Cetinje deo u Bosnu i Hrvatsku neki na Kosovo a manji broj je ostao u samoj okolini Zeoka.Stanojevici u selo Karan takodje dolaze nakon tih desavanja.

      • Б. Станојевић

        Владане, свака част и велико поштовање за знање и труд приликом скупљања података фамилије СТАНОЈЕВИЋ.

  4. VLADAN STANOJEVIC

    selo Karan je dobilo ime po dva sinonima i to prvi koji oznacava kletvu,grdnju,prekor …ima i sacuvana pesma a drugi je turski izraz i on naci CRNI ili CRNO odnosno CRNO SELO ILI CRNO NASELJE