Порекло презимена, село Здравчићи (Пожега)

7. фебруар 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Здравчићи, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села, воде, земље и шуме.

Здравчићи су на исток од Тврдића, дуж њих спуштају се Лужници, не дохватајући Скрапеж, високо се дижу на Шенгољску Косу, источни наставак Трешњице. Јужни делови села су под шумама и испустима, средина је насељена, а северни део је у ливадама и њивама, које су добро наводњене многим живим потоцима, који се спуштају са шенгољских шумараца. Куће су баш на оним местима где се потоци састају и граде речице. На тим местима су џемати; Ковачица (име речице) до Тврдића, Порубовића Поток, Петровићи и тако редом до Радововаца.

Старине у селу.

У селу као и по другим селима има овде-онде сачуваних трагова старина али нема старих породица.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старе породице су се изгубиле и уместо њих населиле се нове, досељене у другој половини 18. века и насељавање је тако све до 1830. године.

Најстарије породице су:

Кречковићи у Ковачици су од исте породице од које су и тврдићски Кречковићи. У Тврдиће су дошла два брата; Илија и Трипко. Илија је био поп а Трипко земљоделац. Поп је прешао неколико стотина метара у Здравчиће а Трипко остао у Јошаници. Има их 8 кућа и славе Лучиндан.

Матијевићи и Петровићи: баба Дивна са сином Матијом спустила се из Јабланице, где је била привремено насељена, а раније је дошла из Озринића. Уз Матију баба је водила и два одрасла дечака од другог млађег и умрлог сина и населила их на средини села. Један од тих бабиних унука поповао је у селу и учинио да су Здравчићи до данашњих дана имали попова из свог села, мада су ретко становали у селу, већ више у Пожеги или на другим местима. Баба Дивнини унуци познати су највише под презименима Матијевићи и Петровићи, има их 17 кућа, славе Малу Госпојину.

Томићи су дошли уз баба Дивну, који су од Увца, првог села до Јабланице, раније досељени од Какмужи у Колашину; предак ових Томића био је слуга код баба Дивне, где му је баба дала унуку и поред себе задржала, има их у средини међу Матијевићима 10 кућа, славе Св. Враче.

Шојићи овог села као и села Пријановићи истовремено су досељени као зидарска породица из Осата у Босни, овде их има 8 кућа, славе Никољдан.

Џиновићи су из Мојковића у Колашину, дошли су одмах за Шојићима, насељени испод Матијевића, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.

Калабићи су од села Добрача, дошли као хајдучка породица и овде се прикрили, има их и по Старом Влаху, овде их је 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Порубовићи су из Роваца, овде из Тврдића. Стара хајдучка породица насељена у врху села и у доњем крају, има их 6 кућа, славе Лучиндан.

Јоксовићи и Стијепићи су од два брата Мијата и Шћепана из Дробњака, довели још два брата Ивана и Ристу, опет стара хајдучка породица врло жилава и јака; има их 7 кућа, славе Св. Враче.

Спасојевићи у Ковачици, мирна и врло радна породица, дошла од Никшића, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Терзићи су у доњем делу села, досељени из Тучкова, има их 3 куће, славе Јовањдан.

Мићићи, стари Николићи су у истом крају, дошли из Штрбаца, има их 5 кућа, славе Никољдан.

Танасијевићи су мало подаље од њих, досељени из Дињаче код Пљеваља, има их две куће, славе Никодан.

Николићи су из Ступчевића, има их 3 куће, славе Лучиндан.

Рачићи су из Галовића, има их 3 куће, славе Јовањдан.

Совровићи су из Комана у Црној Гори, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.

Стојановићи су из Бабина, има их две куће, славе Никољдан.

Видаковићи су свештеничка породица из Милићева Села, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Цвијовићи су из Мокронога, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Жуњићи су из Љубиша, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Јововић је из Мочиоца, славу Лучиндан.

Стјеповић је у Николићима, дошли из Рупљева, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Милинковићи су Плескоње из Бабина код Пријепоља, има их две куће, славе Аранђеловдан.

Тодоровићи су из Криве Ријеке, једна кућа, славе Никољдан.

Шошак је из Драглице, једна кућа, славе Ђурђиц.

Шуљага је из Драглице, слави Томиндан.

Миросавићи су из Д. Тузле, једна кућа, славе Ђурђиц.

Ристовић је из Пчелица, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Бугарин је из Севојна, једна кућа, славе Ђурђиц.

Словић је из Кратова код Бање, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Ђуровић је из Јабланице, где их је 5 кућа, у Грачаници код Прибоја. У Грачаницу су дошла три брата из села Врбова код Пријепоља, одселили се због убиства, овде једна кућа, слави Јовањдан.

Матовић је из Косатице, дошао 1879. године, једна кућа, слави Никољдан.

У Здравчићима је 107 домова од 25 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milovan Cicvaric

    U knjizi Danilo Stanojevic za Todorovice kaze da su iz sela Nikojevica od familije Ponjavica a ne iz Krive Reke . A moja pretpostavka je da su od Cicvarica jer su se Cicvarici u to vreme prezivali Todorovici . A slava je Nikoljdan dok Ponjavici slave Durdevdan . A crkvene knjige u Sirogojnu potvrduju da su iz Nikojevica .

  2. Љубомир Шуљагић

    Овде пише: Шуљага из Драгнице. То су Шуљагићи из Драглице под Муртеницом на Златибору.
    Такође пише: Шошак из Драгнице, слави Ђурђиц. Мислим да је све грешка. То је Шишак (Шишаковићи, који су од Шуљагића) и не слави Ђурђиц него исто Томиндан.