Порекло презимена, село Конопница (Власотинце)

Порекло становништва села Конопница, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Konopnica, selo

 

Настанак села и порекло становништва:

Село Конопница је насеље у  општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 989 становника (према попису из 1991. било је 1020 становника).

Потпуно је насељено Србима.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) се кретала овако: 1948.г(845 становника), 1953.(900), 1961.(924), 1971.(978), 1981.(989), 1991.(1020) и 2002.-г (989 становника). У 2002.г. је блио 289 домаћинства.

Село Конопница лежи десно оф корита Власине, у долини Коннопничке речице. У Близини Конопнице су села Шишава са И и Стајковце са З.

Ратарско-сточарско-виноградарско сеоско насеље збијеног типа, на обалама конопничке реке, десне притоке Власине, у висинској зони 260-395 m, 3 километара СЗ од Власотинца. Налази се на надморској висини од 278 метара.

Услед положаја у долини Конопница има низни тип: издужена је  2  километра у правцу С-Ј.

Конопница такође лежи  крај старог пута Лесковачке котлине, који је водио десно од Јужне Мораве.

То је свакако пут још из римског доба. Имао је  правац Власотинце-Ниш; а у народу се звао „Нишки пут.

Дели се на две махале: Горњу и Доњу. Спада у стара насеља. У свакој махали  разликују се сродничке групе кућа: Пашалици, Тошинци, Лукарци и др. Село је 1964.године имао 130 домова.

Село Конопница  се помиње 1516, са манастиром Скрапеж, који је имао три калуђера.

Конопничка школа је отворена 1686.г., која је старија од школе варошице Власотинце.

Дакле, село Конопница се рачуна у стара села Власотиначког краја: помиње се у једном путопису из прве половине 16. века.

После ослобођења од Турака има 58 кућа и 348 житеља (1884). Око 1900.г. Конопница је имала 40 српских кућа. Од њих потичу сва данашња домаћинства (Према Ј. Трифуновском,1958.г.).

Становништво је српско (славе: Св.Стефан, Св. Никола, Митровдан, Св. Ђорђа(св. Алимпије),Св.Никола и др; сабор и сеоска слава Велика Госпојина), непознатог миграционог порекла, вероватно стариначко, и досељено, угавном из околних села (Бољаре и др.).

Православни храм посвећен Успењу Пресвете Богородице, саграђен 1840.

Школа у село Конопница је отворена 1686. године.

Село добија струју 1955.године, а снабдевање водом је индивидуално (сопствени водоводи, чесме и уређени извори). Има четвороразредну ОШ, споменик Славке Недић Миливојевић и др.

Седиште је МК за три насеља (Батуловце, Конопница и Стајковце). Познато је по производњи поврћа, грожђа, најквалитетних вина у власотиначком крају.

Становници села Стајковца воду добијају из бунара и са једне чесме. Чесма је у горњем делу села; зове се Плоча.

Атар Конопнице има два дела: равничарски на југу (крај корита Власине) и брежуљкасти на северу.

У целини сеоски атар није велики. Један сељак за реку Власину је рекао: Она све однесе; око ње само остане песак и камење“.

Од поплаве реке Власине, такве штета је била највећа читавога краја Власотинца и околине , оне страшне 1988.године-  с краја 20. века.

Становници села Конопнице важе као веома трудољубиви. Веома вредни и радни како у пољу тако и у печалби.

Нарочито се истичу у одгајивању поврћа(парика, парадајс, купус, краставц…), винове лозе и исттицали су се у прошлости као циглари-печалбари. Касније пред крај 20. и почетком 21. века конопничани су постали и добро зидари-печалбари.

Међу конопничана има школованих правника, официра, економсита, доктора, учитеља, наставника, професора, свештеника, писаца (песника).

Данас на почетку 21. века међу школованим конопничанима са високим школама има у Власотинцу и другим градовима Србије на високим местима у институције државе Србије.

Велики број конопничана су радили или раде у фабрикама и трговинама  у Власотинцу, а после радног времена се баве пољопривредом.

Село је повезано асфалтним путем са Власотинцем и Лесковцем.

* * *

Литије (сеоска слава): Велика Госпођа:-Тада се одржавао један од највећих сабора у доњем слива Власине. Тог дана имало је  гостију из разних лесковачких села. Доалзило се у чезе са читавом фамилијом на вашр, који се одржавао код цркве у Конопници.

Крсне славе:- св. Никола, св. Арханђео, св. Ђорђе, Митровдан, св. Арханђел, св. Јован.

* * *

Старине и прошлост:

Трагови старије насељености су многобројни и разноврсни: два праисториска локалитета:

Сланиште (са примерима бронзане пластике ) и  Тршевине (фрагменти неолитске керамике), локалитет Трап, са видљивим остацима  античког утвђења из IV века (културно добро од 1950); и остаци средњовековног утврђења Градац из XIV века(културно добро из 1950), у чијем подножју сеналазе стари гробови.

Градац је стеновито узвишење у јужном делу села, крај поменутог пута. Становници причају да су некада овде живели „Латини“.

Они су имали куће на Градецу. Још се наводи да је камен потребан за зидове донешен из долине Козарачке реке у Гделичкој клисури.

На Градецу постојало је средњовековно утврђење. У времену истраживања Ј.Трифуновског 1961.године се могло наћи по нека „тугла“ и малтер.

Камен од порушених зидова сељаци су употребили приликом грађења својих кућа. У подножју Градеца ископани су стари гробови.

Судећи по дужини бутних костију, верује се да су у тим гробовима сахрањивани „висаоки људи“. У једном гробу нађено је 6 лобања.

На крају 20 века и почетком 21. века многи авантуристи у потрагу за „копањем злата“ нанели су велику штету овом средњовековном утврђивању. Чак и у истраживањима неких истраживача, нису остављали „кости“ у гробовима, па су оне разбацане свуда-према причи својих ученика из села Шишава.(Подвукао М.М 2013.г.).

Чак су ми деца показивала фотографије тих разбацаних „скелетних кости“ а да и данас се ископавају гробови и тражи „златник“-јер су ми моји ученици саопштили да су код сваког „склетеа“ ннеки налазили по „један златник“.

Било би потребно да институције у држави Србији о заштити спомен обелжја и археолошка налазишта се заштите од даљег вандализма; како би с еочувао траг постојања одређених цивилизација на овом делу Балкана.

Потес Селиште лежи североисточно од Конопнице, крај пута за суседно село Рајно Поље.

Како се причало, тамо није било остатака од старина (1958.г.). Један старац је тада рекао овако:“Тамо су биле трле нашег села“.

У Доњој Махали села Конопница  је црква „Успење Пресвете Богоридице“. Како се причало, грађена је на остацима старог храма „за време лесковачког паше“. Тачније: конопничка црква је из 1840.г.

Црква у село Конопница је два пута спаљивана: у време владавине Османлија и током Првог светског рата од Бугара (1915-1917). Као култрно доба постаје 1971.године.

1516.г.  уз помињање  Конопнице, тада   се помиње и  са манастиром Скрапеж, који је имао три калуђера.

Пред крај турске владавине ова црква је била једина за сва села западно од Власотинца.

О празницима цркву су посећивали становници из више околних  насеља.

Северно од цркве  налази се старо турско гробље.

Конопница има доста стару школу, старију него у поменутој варошици Власотинце. Конопничка школа је отворена 1686.г.

Некада је на потесу села Конопница пролазио стари пут у римско доба под називом „Нишки пут“; који је имао правац Власотинце-Ниш.

* * *

ИСТОРИЈА:

Погинули и умрли ратници  у блаканским и Првом светском рату (1912-1918):

Душан Станковић, Конопница, умро 31. маја 1913.године, од пегавог тифуса у Битољу. Сахрањен на војничком гробљу у Битољу.

(Извор: Црква Конопничка-МК Конопница)

Криста П. Цокић. (Извор: „Лесковачи крај у Првом светском рату“-Аутори:Др Живојин Стојковић и Хранислав Ракић)

–  Милорад Стојановић. Погинуо на кајмакчалану. Сахрањен на гробљу  зејтилник у Солуну, крст број 613.

–  Урош Стаменковић. 1. позив. Погинуо 25.10.1914.године на Леполису.

( Извор: Конопничка Црква-МК Конопница).

Преживели ратници:- Александар Стојановић (солунац), Никола Младеновић (солунац), Светозар Лукић, 3. позив, коморџија и Ставра Стевановић, капетан 1. класе, солунац.

(Извор: Податке сакупио Синиша Младеновић из Конопнице)

*

Погинули борци и жртве фаишстичког терора у Другом светском рату (1941-19145):

– Божидар С. Младеновић, погинуо 20-11-1943.године од Немаца у Синковце (Лесковац);

Велимир Ђокић,  погинуо 20.11.1943.године од Немаца у Синковце

* * *

Порекло родова (1958.г.):

У село Конопница живе многобројни српски родови . Сви су затечени у селу приликом ослобођења од Турака 1878.године. Најстарији родови су: Б а б а  С т о ј и н ц и (сл. Св. Аранђео)  и  Л у к а р ц и (Св. Ђорђе). Не зна се да ли су старинци или досељеници.

–  Род: Б а б а С т о ј и н ц и (око 13к)-слава Св. Арханђео, незна се порекло рода. Зна се да је 1903.г умро из рода деда Мита, који је имао 115.година. (рођен око 1843.г.);

–  Род : Л у к а р ц и (8к)-слава св. Ђорђе, незна се порекло. Од рода Лукарци једна већа грана прешла је у суседни Стајковац (суседно Стајковце-подвукао М.М).

Досељени родови:

– Род П а ш а л и ц и (18к)-слава: св. Никола, нека њихова девојка се удала за турског пашу.

По томе су добили родовско име (Та девојка Стана-Стојана је позната у народној песми око Првог српског устанка у околини Власотинца-помиње се у Дедобарски хан и убиство тог  лесковачког паше у „густим орасима“ код Грделице-подвукао М. М 2013.г.);

Родови: К а л ч а г о в ц и (5к)  и Б а и н ц и (3к)-слава св. Никола, потичу од истог претка из села Баинци-Баинце (Црна Трава), а тамо су  пореклом из  Знепоље (Бугарска);

Родови: Ц е к и н и (19к), Ц о ц и н ц и (8к) и Р и с т и н ц и (4к)-славе:св. Николу;

Родови: Т о ш и н ц и (9к) и П ро т у р а н ц и (5к)-слава: св. Ђорђе;

Род Г р ц и (3к)-слава Митровдан(св. Димитрије), неки предак „стегао се као Грк“, па су тако добили назив рода. Раније су били најгора сиротиња у село, док су сада „први по имању“ у целом срезу.

–  Род Б о љ а р ч е в и (1к)-слава св. Ђорђе, досељени из село Бољаре. Увек су имали једно домаћинство;

Род Ђ о р ђ и ј а н ц и (7к) и М е ч и ћ и (7к)-славе св. Арханђела;

Род Ж и ш к и н ц и (8к)-славе св. Јован;

Род С т и п ч и н ц и (1к)-славе Св. Стеван. Имали су увек једно домаћинство.

Исељеници:-из Рода Л у к а р ц и је једна грана се иселила У СУСЕДНО СЕЛО Стајковце. После Другог светског рата из Конопнице исељене су 4 породице; живе у Београду и Банату.

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и  светцу):

Андреја-Андрејевић,

Арса-Арсић,

Цека-Цекић,

Цветко-Цветковић,

Димитрије-Димитријевић,

Јован-Јовановић,

Коца-Коцић,

Коста-Костић,

Лука-Лукић,

Михајло-Михајловић,

Милан- Милановић,

Милутин-Милутиновић,

Мита-Митић,

Митар (Митра)-Митровић,

Младен-Младеновић,

Неша-Нешић,

Никола-Николић,

Пеша-Пешић,

Петар-Петровић,

Рајко-Рајковић,

Риста-Ристић,

Стаменко-Стаменковић,

Ставра-Ставрић,

Стефан-Стефановић,

Стојан-Стојановић,

Стојиљко-Стојиљковић,

Стоилко-Стоилковић,

Трајко-Трајковић,

…………………

* * *

Топоними (Називи места):

Под Беки Брег, Плавиште, Позаградеш, Тршевина, Барник, Зли Дол, Кладенчица, Селиште, Голи Рид, Сланиште , Нишки пут , Висока Чука, Трап, Градац, Бољарци. Ђорђијанци, Калчаговци, Жишкинци, Пашалици, Стојици, Мечићи,  …

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2]  Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Конопница

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2014.г., Власотинце

[6] Велимир Стаменковић-Лима:-ВЛАСОТИНАЧКИ КРАЈ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”, Власотинце, 2010.г.

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

30. јануар 2014.године Власотинце, Република Србија

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Славиша

    Поштовани господине Младеновићу, у истраживањима порекла становништва села Мало Орашје наишао сам на Милосава Николића, у попису из 1832. године. По предању он је са породицом дошао из села Конопница код Власотинца. Његови потомци славе славу Ђурђиц. Имате ли можда идеју ком је роду он припадао, или било какву информацију, која би била од значаја за истраживање ове породице? С поштовањем, Славиша Перић историчар.

  2. predrag

    ako nekog zanima da ispravi greske za konopnicu moze da se javi jer ovaj clanak je pun gresaka od izgovora do cinjenica