Порекло презимена, село Батуловце (Власотинце)

Порекло становништва села Батуловце, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 Batulovce, selo

Настанак села и порекло становништва:

Село Батуловце  је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 202. било је 806 становника (према попису из 1991. било је 831 сзановника).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 202. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. У насељу има 203 дома.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) изгледала је овако: 1948.г.( 645 становника), 1953.(681), 1961.(767), 1971.(814), 1981.(905), 1991.(831) и 2002.г.(806 становника).

Ратарско-виноградарско сеоско насеље збијеног типа, у северном делу проширења код ушћа Власине у Јужну Мораву, на (245 m) месту где Власини притиче поток Проваљеник, између тока Власине и савременог пута Лесковац-Власотинце, 3 километра западно од Власотинца.

Село лежи у пољу западно од Власотинца. Недалеко, са северне стране, протиче Власина. Батуловццу су најближа села: Коноипница, Стајковце и Гложане.

Граница атара су: на северу корито Власине; на југу граница прелази преко пута Лесковац-Власотинце; на југу граница допире до атара села Гложана и Стајковца; на истоку, према Власотинцу, граница атара су потеси Кошутица и Зукар.

Ове границе су „од крај тако“(1964.г., према итсраживачу Ј.Трифоноском).

Назив, по предању, потиче од имена или надимка извесног ловца-Бате.

Подељено је на махале, које носе родовске називе: Дојчинци, Гребуљци, Златуданци, Ничинци и др.

Помиње се 1516.г., када има 10 домаћинства, (1884-44 куће и 257 житеља, а 1900-35 српских кућа). Становништво је српско (слави Св. Јован, Митровдан, Св. Ђорђе (Св.Алимпије), Св. Аранђел и др.).

Према постојања потеса Селиштта, као и помињање села Батуловца у 16. века са  10 домаћинства, значи да је село старијег датума у погледу порекла становништва. Вероватно је после многих ратних буна и Тутских зулума се становништво повукло у побрђа планин ског дела овог крај.

Иако истраживач Ј. Трифуноски 1964.г. није дошао до почетка засељавања Батуловца овим становништвом, то је пошло  локалном етнологу Мирославу Младеновићу-који је 1975. године од старијих људи из села Гложана и Прилепца дошао до самом предању о настанку села Батуловце.

Према Мирославу Младеновићу, некада су из планинских дела црнотравског краја-селима-из села:Дарковце , Брод и из  других села  црнотравскога краја, се кириџијало караванима до Лесковца, преко  пута Власотинце-Лопушња- Чобанац-Брод.

На садашњем месту где  у село и данас где је некада постојао извор, постоји подигнута чесма 1928.г.; ту су се некада одмаравали каравани са товаром на коњима.

Према забележеном предању ти станивници-кириџије са коњским товаром, на том месту су пили воду, одмарали се и узимали снагу за даље кретање према својој планини.

На том месту где је био извор је било доста блата. Они су решили да ту засноју насеље, које је према том блату око извору добило назив БЛАТАНЦЕ, да би га касније назвали БАТУЛОВЦЕ.

Електричну енергију село добија 1955.године, а водоснабдевање је индивидуално (бунари и др.-прва јавна чесма  саграђена је 1928. а јавни водовод до школе 1997.г).

Село има дечји вртић, четвороразредну ОШ, дом културе.

Ради  ДП „Рад“ циглкана (производили цреп и циглу и блокови). Производња поврћа (паприка, парадајс и др) и грожђе има тржишни значај.

Становници села Батуловце претежно с ебаве земљорасњом. Према плодности земље. Већином је“друге класе“. Виногради овог села су на брдима десно од Власине. Они су на атарима Стајковца (већим делом) и Конопнице.

* * *

Литије (сеоска слава):-Спасовдан.

Крсне славе: св. Јован, св. Никола, св. Арханђел, Митровдан (св. Димитрије), Св. Ђорђе.

* * *

Старине и прошлост:

У самом Батуловцу је њива Славка Манџића, велика око 20 ари. Када се у њој дубље копало  наилазило на старе широке цигле и остатке малтера. Не зна се каква је старина била.

Потес Селиште лежи 1 километар источно од Батуловца. Становници су причали 1964. године истраживачу Ј.Трифуноском да тамо није било никаквих остатака од старина. Тако је тада један сељак овако рекао: „Селиште се зове, али тамо наше се није било“. Код Селишта је данашње батуловско гробље.

Несумњиво да је тај сељак био из насељеничког рода, а да су стари  становници највероватније били протерани од Турака, јер се село Батуловце у турским пописима помињало 1516.г.,  као село од 10 домаћинства.

Тада је Трифуноски забележио од сељака да није постојало никакву предање о постанку данашњег села Батуловце. Да у њему живе бројни српски родови. Једни су доста стари, док су други досељени.

Године 1900. Батуловце је имало 35 кућа. Потицале су од предака који су овде живели још за време турске владавине. И данашња домаћинства потичу од старијих српских кућа..

За време Турака становници села Батуловце су посећивали цркву у суседној Конопници. Иза тог почели су да посећују цркву у Власотинцу.

Потес Зли Дол са виноградима, некада батуловски, сада припада суседном Стајковцу. Причало се да је тамо некада убијен Турчин. Становници Батуловца нису могли да плате „крвнинину“, већ су то платили Стајковчани. Тако су они Зли Дол присвојили.

Сима Пешић из Батуловца, рођен 1890.године, учествовао је у балканском рату. Његова јединица код Куманова запленила је стадо од 800 овнова. Том приликом Пешић је срео старијег Турчина, који је причао, да је пре 1878.г. живео у Лесковцу (Забележио:Ј.Трифоновски 1964.г.-подвукао М.М. 2013.г).

* * *

ИСТОРИЈА

Погинули и умрли ратници u балканским и Првом светском рату (1912-1918):

  Тодор Цекић.

 (Извор: Историски архив у Београду)

Ставра С. Величковић, Александар Г. Вељковић, Гаврило Пешић и Богољуб Т. Илић.

(Извор: Лесковачки крај у Првом светском рату“, Аутори: Др Живојин Стојковић и Хранислав Ракић)

Преживели ратници:- Симон ,Цветко  Пешић;  Мирко, Цветко, Пешић; Мирко, Стојан, Тодоровић; Петар Петканин.

(Извор: Податке сакупио Светозар Пешић (стар 90 година).

*

Погинули борци и жртве фаишстичког терора у Другом светском рат (1941-19145):

Христифор Цекић, погинуо 21.9.1944.г. од Неп. мине у Батуловцу;

–  Наталија С.Илић, погинуола  21.9.1944.г. од Неп. мине у Батуловцу;

Живојин Петковић, погинуо 21.9.1944.г. од Неп. мине у Батуловцу;

Александар Д. Стојановић, погинуо 5.4.1945.године од Немаца на Липовац-12/22 дивизије НОП-а;

У селу Батуловцу, подигнута је спомен чесма палим броцима и жртвама фашизма у Другом светском рату (1941-1945).

* * *

Порекло родова (1964.г):

Старији родови:

Родови: Н и ч и н ц и (9к), Ч у ч к и н и (6к), и П у н џ и ц и (2к)-славе: Св. Јован, потичу од истог претка. Поједини становници ових родова данас склапају бракове;

Родови: Д о ј ч и н ц и (11к), И л и ј и н ц и(8к), Ц е к и н ц и (7к), Д е н ч и н и (5к) и С т а н ч и н и (3к)-славе: св. Николу;

Родови: В е л и ч к о в ц и (10к), Т о н и ц и (10к), М а р к о в ц и (9к), В у к и н ц и (4к), М и ш и н ц и (2к), Т о ш а н ц и (2к) и Б а н к о в ц и(2к)-славе св. Арханђела;

– Род М а н ч и н ц и (4к)-славе Митровдан(св. Димитрије);

Досељени родови(чије се порекло зна:

Родови: Г р е б у љ ц и (10к) и З л ат о д у н ц и (10к)-славе св. Ђорђу, потичу од истог претка, доселили се из село Стајковце;

Родови:  П е ш и н ц и  или  С и ро в и ч а н и (око 18к) и П е т к о в ц и (5к)-слава: св. Арханђел,  потичу од истог претка.

У роду Пешинци 1905.г. подељена је задруга која је имала 40 чланова. Ови родови воде порекло из махале Сировичани, која се налази у село Брод (Црна Трава).

Позната је ова генеалогија у махали Сировичани (Брод): Пеша:- Станко Пешић (1816-1896), Јован, Дина Пешић (одселио се у село Батуловце код Власотинца).

У  Архиви добропољске цркве се помињу: Станко Пешић-ковач, Дина Пешић-ковач и Јован Пешић-терзија. Према појединим исказима били су браћа. Били су кумови породицама у селима Добром Пољу и махали Каракаши села Брод.

Не зна се одакле је дошао предак Пешине фамилије. По једној предпоставци то је стара фамилија која се населила у махалу крајем  XVI  века. Приликом разматрања  постанка ове махале мора се узети у обзир турски попис становништва из 1584.године. за село Раздељеница, које се налази изнад сировичке махале.

Према том попису ово село је имало 15 домова и имали дербејџиски статус. Дербејџије (чувари кланаца, за пролаз турских каравана, били хришћани) су чували су пут од Чобанца до Раздељинице, а одатле до данашње територије махале Сировичине и центра села Брода.

На Раздељиници су имали неколико ханова, а имање им се простирало све до реке Власине. Имали су трле на  данашњој територији Сировичина и територији села Крстићеве.

По престанку дербејџиског заната, махала Раздељиница је нестала, ма породице су се раселиле у село Крстићеве и махалу Сировичине, где су имале трле, а неке су и напустиле територију, вероватно је деда Пеша из ових фамилија.

Род А ц и н и (1к), дошли из села Кукавица, а потичу од младића који је у Батуловцу био призећен.

Исељеници:- Становници Батуловца углавном се нису исељавали. Само је по нека ретка породица отишла у Власотинце, Лесковац, Светозарево (Јагодину) и Књажевац.

* * *

Порекло презимена родова (по имену родоначелника, месту и  светцу):

Цека-Цекић,

Цветко-Цветковић,

Илија-Илић,

Јован-Јовановић,

Јова-Јовић,

Костадин-Костадиновић,

Коста-Костић,

Манча-Манчић,

Марко-Марковић,

Митар (Митра)-Митровић,

Нича- Ничић,

Никола-Николић,

Пеша-Пешић,

Станоје- Станојевић,

Стоиљко- Стоиљковић,

Стојан-Стојановић,

Стојиљко-Стојиљковић,

Стојко-Стојковић,

Тодор-Тодоровић,

Вељко-Вељковић,

Вучко-Вучковић,

Златко-Златковић,

Дојчин-Дојчиновић,

Денча-Денчић,

Станча-Станчић,

Величко-Величковић

Миша-Мишић,

Тоша-Тошић,

Банко-Банковић,

………………

* * *

Топоними (називи места):

 – Кошутица, Зукар, Подсело, Бачевиште, Бузалак, Доња и Горња ширина, Прогон, Бунарина, Големи Луг, Пункавица,, Над-гробје, Селиште, Дојчинци, Гребуљци, Златуданци, Зли Дол , Ничинци,…

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2]  Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.

[3] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Батуловце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[5] Велимир Стаменковић-Лима:-ВЛАСОТИНАЧКИ КРАЈ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ”, Власотинце, 2010.г.

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

30. јануар 2014.године Власотинце, Република Србија

 

Коментари (19)

Одговорите

19 коментара

  1. BRATISLAV TODOROVIĆ

    Погинуо у току I Св.рата за време Церске битке, Августа 1914 г.

    ВАСИЉКО Н. (Никола) СТОЈИЉКОВИЋ, из Батуловца, од оца Николе и мати Цвете. Рођен је 1890 г. живео 24 г.

    По мојим сазнањима и истраживању до сада погинуо је у I Св.рату 1914 г. Августа месеца, када је вођена битка на Церу.

    Био је ожењен са Великом, венчање је било 1909 г. Имао је сина Душана Николића рођеног 1911 г.

    Васиљко је Сретену К.(Коста) Николићу, из Батуловца, пара деда а такође и мени је пара деда по мајци.

    За деда Васиљка, немамо никаквих писаних трагова, осим из МК (црквене) из Конопничке и Власотиначке цркве.

    По завршетку I Св.рата од наших повратника са ратишта, кружиле су разне приче.

    Појединци су говорили, да је са својом јединицом наставио даље и да је погинуо Новембра месеца 1914 г. за време Колубарске битке.

    Ми немамо сазнања и зато молим све оне који било шта знају, или имају неки податак да нам јаве.

    ИЗВОР:
    По причи мога деде Душана Николића (1911 – 1996) из Батуловца.

    Податке истражује: Братислав Ж. Тодоровић од 01. 05. 2006 г.

  2. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Братиславе, рекао сам ти да су записи из 2006.године којима си се бавио је била компентенција професора историје Лиме Стаменковића и њему се обрати ако ти нешто није јасно, јер је он написао књигу О УЧЕШЋУ РАТНИКА И ЊИХОВА СТРАДАЊА У ВЕЛИКОМ РАТУ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА, која је катализирана у Народној библиотеци Србије.Књига постоји у библиотеци Власотинце. Менеод твојих КОМЕНТАРА лично интересује порекло ових твојих родова у насељавању, њихова крсне славе и стара кумства. Када будем писао књигу, сагласно професионалности истраживача све ћу да допишем приликом писања о селу БАТУЛОВЦУ у сфери етнографије. Поздрав(М.М.2017.Власотинце)

  3. BRATISLAV TODOROVIĆ

    Историјски подаци погинулих, умрлих, интернираних и несталих ратника, у I и II Балканском рату од 1912-1913 и I Св. рату од 1914-1918 г.

    ТОДОР И. СТОЈАНОВИЋ-ИЛИЈИЋ, редов I чете, III батаљона, I пука, II позива, Моравске дивизије, из Батуловце. Погинуо на Калиманској чуки (Калиманско поље) код места Кочане у Македонији. Тада је вођена Брегалничка битка. Погинуо 06 јула 1913 г. Сахрањен 07 јула 1913 г. на Калиманском гробљу. Ожењен, записан по акту Општинског суда Бр.1770 од 1913 г. Подаци постоје уписани у МК умрлих (црквена), на стр.48 ред.бр.9 која се чува у архив Матичне службе Власотинце, уписа од 1914 г. Ово је мој чукун деда.

    ДУШАН С. БАНКОВИЋ, редов I чета, III батаљона, I пука, II позива, Моравске дивизије, из Батуловце. Умро од тифуса у Гопешу код Битоља. Тада је вођена Битољска битка. Ожењен, записан по акту Општинског суда бр.1770 од 1913 г. Подаци постоје уписани у МК умрлих (црквена), на стр.47 ред.бр.7 која се чува у архив Матичне службе Власотинце, уписа од 1914 г. Ово је Новици Д. Стојковићу чукун деда.

    МИХАЈИЛО СТОЈАНОВИЋ, редов допуњујућег батаљона, из Батуловце. Умро од тифуса у Дебар Македонија, 29 новембра 1912 г. записан по акту Општинског суда Бр.1770 од 1913 г. Подаци постоје уписани у МК умрлих (црквена) на стр.47 ред.бр.8 која се чува у архив Матичне службе Власотинце, уписа од 1914 г. Ово је деда Петру Б. Стојановићу учитељу из Батуловца.

    ГАВРИЛО С. ПЕШИЋ, редов пешадијска батерија, I чета, III батаљон, из Батуловце. Погинуо у Пожаревац 15.12.1914 г. Умро од задобијених рана, сахрањен на гробљу у Пожаревац. Живео 38 г. Ожењен, у браку провео 18 г. Тако стоји уписано у извештају парохијског свештеника Милан С. Бранковић. Подаци постоје уписани у МК умрлих (црквена), на стр.81 ред.бр.20 која се чува у архив Матичне службе Власотинце, уписа од 1915 г. Ово је Далибору С. Пешићу чукун деда.

    ВЕЛИМИР С. ЦЕКИЋ, редов коњичког одреда I позива, I пука, из Батуловце. Стар 27 г. Ожењен, у браку провео 06 г. Умро од тифуса, 07 марта 1915 г. Сахрањен на гробљу у Батуловце. Подаци постоје уписани у МК умрлих (црквена), на стр.99 ред. бр.164 која се чува у архив Матичне службе Власотинце, уписа од 1915 г.

    ЖИВКО С. ЦЕКИЋ, редов I чете, III батаљона, I пука, из Батуловце. Живео 20 г. Ожењен, у браку провео 02 г. Умро 08 фебруара 1915 г. од тифуса. Сахрањен на Батуловачком гробљу. Подаци постоје уписани у МК умрлих (црквена), на стр.89 ред.бр.82 која се чува у архив Матичне службе Власотинце, уписа од 1915 г.

    Велимир и Живко Цекић су рођена браћа, њихов отац је Стојан Цекић (1845-1905).

    Податке истражио: Братислав Ж. Тодоровић у сарадњи са Александром Ђ. Пешићем из Батуловца, 13.10. 2016 г.

  4. BRATISLAV TODOROVIĆ

    ДОПУНА коментара од 14 фебруара 2017 г.

    Подаци погинулих у селу Батуловцу за време II Св. рата 1944 г.

    Приликом уписа коментара нисмо били у ситуацији да упишемо имена погинулих који су радили на имању Стевана Илића Недељковог као Економи и склонили су се у његовом подруму где и остали погинули мештани нашег села.

    То су били СИМА звани Економ и жена његова НАТАЛИЈА Економка, из Власотинца, и сахрањени су на гробљу села Батуловца.Ово нам је испричао мештанин села Батуловца Сретен Петковић и лично нам показао где су сахрањени.

    У то време Октобра месеца 1944 године, Стеван Илић из Батуловца, био је повереник за пољопривреду у ослобођеном Власотинцу.

    Податке истражили: Братислав Ж. Тодоровић и Александар Ђ. Пешић из Батуловца.

  5. Miroslav B Mladenovic Mirac

    БАТУЛОВЦЕ
    Ратарско и виноградарско (24% аграрног ст) сеоско насеље збијеног типа, у северном делу проширења код ушћа Власине у јужну Мораву, на (245 м) месту где притиче поток Проваљеник, између тока Власине и савременог пута Лесковац-Власотинце, 3 км западно од Власотинца.
    Површина атара изоси 375 хектара.
    Нзив БАТУЛОВЦЕ, по предању потиче од именња или надимка извесног ловца – БАТЕ.
    Подељено је на махала које носе родовске називе:
    – Д о ј ч и н ц и,
    – Г р е б у љ ц и,
    – З л а т у д а н ц и,
    – Н и ч и н ц и и др.
    Помиње се као село 1516.године, када има 10 домаћинства (1884-44 куће и 257 житеља, а 1990,-35 српских кућа).
    Становништво је српско (слави: Св. Јоваана, Митровдан, Св. Ђорђе, Св. Аранђела и др.; сеоска слава Спасовдан) досељено из Борда (Ц,Трава), Црне Траве и других околних села(Стајковце, Конопница и др.).
    Електричну енергију добија 1955.године, а водоснабдевање је индивидуално (бунари и др-прва јавна чесма саграђена 1928.године, а јавни водовод до школе добија 1997).
    Има дечји вртић, четворогодишњу ОШ, дом културе, ДП „Рад“(60 радника-цреп, цигла и блокови) и др.
    Производња поврћа (паприка, парадајз и др.) и грожђа има тржишни значај.
    (Извор: Стаменковић Србољуб:-„Географска Енциклопедија насеља србије“ књ.1 (А-Ђ), 2001.г. Београд)
    Приредио: Мирослав Б Младеновић Мирац, сарадник ПОРТАЛА из Власотинца
    Постављено:31.октобра 2017.г. Власотинце, република Србија
    *

  6. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Исправка техничке грешке:уместо 1990.г- треба да стоји:1900.г-35 српских кућа (Подвукао:М.М)

  7. BRATISLAV TODOROVIĆ

    Г-дине Младеновићу ако сте већ правили Исправку у Вашем коментару требали сте уместо Конопнице ставити Кукавице, и ту сте направили превид.

    Размишљао сам дуго да ли да ово напишем и одлучио сам се пошто Ви не желите да се видимо и разговарамо о мом истраживању за моју фамилију Грабуљци а радимо и за цело село Батуловце.

    Ја ћу ово написати а Ви ако мислите да није истина демантујте ме уколико имате података.

    У нашу фамилију Грабуљци сада презимена Јовић, био је слуга код Јове Грабуљке Димитрије Николић, рођ.1856 г. из Стајковце, дошао као млад момак. Он се је тада оженио из наше фамилије са Петканом, рођ.1847 г. ћерком Стојана Станковића (1831-1896) и мати Стане, и тако је настала фамилија Грабуљци презимена Николић.

    Из Стајковце је дошао (призетио се) у Батуловце, Ранђел Стојановић звани Пунџа и оженио се са Наталијом. Он је погинуо-нестао у току I Св. рата (1914-1918). Добили су сина Миливоје Стојановић.
    Син Миливоје се је оженио са Живком (1913-1985) из наше фамилије Грабуљци, ћерком Владимира Јовића (1879-1947) и мати Љубика (1886-1941) и дошао да живи (призетио се) у фамилију Грабуљци, и по Ранђелу-Пунџа фамилију су назвали Пунџинци.

    Наталија се касније удала за Владимира Младеновића из Шишаве, звали су га Лака, он је дошао код ње да живи (призетио се) и по њему се та фамилија зове Лакини.

    У селу Батуловцу постоје сада три фамилије Грабуљци презимена: ТОДОРОВИЋ, ЈОВИЋ и НИКОЛИЋ.

    По мом досадашњем истраживању то је наша веза са Стајковцем а порекло нам је са Власинског краја, село Горње и Доње Гаре, Криви Дел, Дарковце и Црне Траве. Сматрам да Ви то знате.

    За фамилију Злаћуданци: нашим истраживањем дошли смо до података да се је из село Злоћудово оженио Станко Алексић, (1802-1884) са Анђелијом из Батуловца, и дошао да живи у наше село (призетио се). Фамилија је по њему добила име Злаћуданци пошто је из села Злоћудова.

    Из село Кукавице дошли су у село Батуловце:

    Душан Ђорђевић (1899-1925) оженио Параскеву-Кеву(1896-1988) од оца Стојче Ацића (1865) и мати Стане (1868) призетио се у фамилију Ацини.

    Ђура Ђорђевић (1909-1969) оженио Велику ћерку Спасоја (1870) Пока су га звали и мати Васке (1874) призетио се у фам. Покини.

    Драгутин Стојановић (1881-1956) оженио Наталију ћерку Станка Станковића (1855) и мати Анице. Призето се и по њему фамилија носи назив Драгутинови.

    Владимир Стојановић (Владе Бркић) са женом Радунком, дошли су у село Батуловце у фамилију Дојчинци, код Светозара и Јелисавете да живе.

    Г-дине Младеновићу ово је најкраће што могу да напишем у вези ових фамилија иначе то све имамо код нас у нашем истраживачком раду.

    Истраживањем се бавим од 2006 године, а прикључио ми се и Александар Ђ. Пешић из Батуловца од 2014 године.

    Поздрав!

  8. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Тодоровићу,
    Хвала на опширном разлагању свога ПОРЕКЛА. Наравно “превиди” у куцању су могући, али приликом писања рада, обавезно се погледа у ИЗВОР. Нажалост, умор чини своје-па су могуће и грешке у куцању.
    Но, баш сам у том истом времену уочио “не логичност” око насељавања из Стајковца у Батуловце.
    Изгледа, да податке који сте ми послали су из АРХИВСКЕ ГРАЂЕ. То се може одмах уочити код неког ко је цео живот био провео у истраживањима у ПОРЕКЛУ на терену.
    Но, и ово што сте написали је драгоцен материјал, само било бих добро да напишете и ИЗВОР(наравно да ће у Литератури стајати ваше име и презиме ИСТРАЖИВАЧА АРХИВСКЕ грађе за село Батуловце).
    То ћу све убележити. Једино методски пут је другачији у погледу писања РОДОСЛОВА.
    Поменућу ти ЦВЕТАНА, помиње се код избора у ГАРЕ(када су победили напредњаци)-али има га и у село Јаворје.
    Тај род је у мом сродству по мајчиној линији СТОЈАНОВИЋ(слава Св. Никола-зимска).
    Наравно да сам и сам дошао до зазнања, када сам на порталу писао о селу Стајковце, да су из села само одлазили да се “призете” у суседна села, па сам предпостављао да може да се задржи име презиме, слава своја или “на земљу” промена славе, али се презиме задржава.
    Дакле, пре Вас сам одмах то уочио, али нажалост нисам имао могућност на испрвку(јер сем два лица-администатор и још једна особа) мени као сараднику, нажалост није доступно да вршим своје исправке.
    Писао сам лично Јовици Кртинићу, оснивачу ПОРТАЛА ПОРЕКЛО, али ни друге промене из мени непознатих разлога нису извршене, па скоро да и више не пишем више за портал.
    Но, радим на припреми сопствене књиге, па ћу све ваше сугестије и евентуалне техничке или неке друге грешке свакога(па и Вас) ко уочи да исправим са великим задовољством, јер свако из сопственог села више сазнаје у истраживању него било који истраживач. чак и књиге које су написали умни етнографи имају сопствене слабости, јер се некада узме погрешан податак и тако створи погрешан закључак.
    Свако ко се бави озбиљно науком или непосредним истраживањем, увек је спреман и на грешке и исправке. Наравно сваки добронамерни истраживачки материјал биће драгоцен -да се остави траг о сваком селу, па и селу Батуловце.
    Било бих добро да овде барем покушате да у свакој махали наведете родове, онда презимена сваког рода(са крсним славама-може иста а може и више у истом роду)-број кућа у роду, исељених и места исељавања, са конкретним сазнањем сваког рода из ког се места доселио у Батуловце.
    Наравно мени је тежи задатак да обрадим сва села у власотиначко-цротравском крају и околини, као што се пише за само једно село МОНОГРАФИЈА СЕЛА.
    Зато се користе књиге написаних МОНОГРАФИЈА и историски архиви и рад на терену.
    Поздрав.
    Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце
    П.С интернет адреса слања материјала: [email protected]

  9. Novica Nikolic

    Djani 100% si u pravu