Порекло презимена, село Средња Добриња (Пожега)

14. јануар 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Средња Добриња, општина Пожега – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Северно од Доње Добриње на обема странама реке и на запад и на исток високо подигнуте према Јежевици и Папратишту простире се Средња Добриња, која је сва од почетка до краја најплодније, најнасељеније и најимућније село. Село је неравно, таласасто и многим потоцима и осулинама израсецано. Куће су по овим бреговима и по целом атару и са обе стране реке.

Село је у великим џематима. Сваки брег има и свој џемат, који носи име породице. Под високом горњодобрињском кредном косом су: Ђоновићи – на запад, код општине – Крсмановићи; под Јежевицом – Радосављевићи; изнад Крсмановића на исток – Јеличићи; на врху села Табановића – Симовићи; северно – Бећићи. Сви су џемати велики и спојени, имају велика воћа и окућнице.

Старине у селу.

И на атару овог села има трагова старе културе и живота на много места, али их нестаје у наглом прираштају овог родног села. Сва стара гробља су разорена и уништена.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Стариначких породица у овом селу нема, досељене породице су:

Јеличићи су најстарија породица у селу, познати по некој прабаби Јелици, која их је довела из Мојковића у Колашину, населила их на средини села и оставила и до данас као најимућније Средње Добрињце. Ово је имућна, штедљива и вредна породица. Има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.

Ђоновићи су друга породица по старини у овом селу чији је предак Сима Ђоновић дошао из Језера и настанио северно од Јеличића, одмах преко косе и дубоко подигнуте од реке. Ђоновићи су ратари, вредни посленици, немирне природе али нису пргави као Јеличићи; има их сада као:

Ковачевића, Ђоновића и Јовановића и поред реке до општине 24 куће, славе и они Ђурђевдан.

Крсмановићи су по старини трећа породица, досељени од Вишеграда из села Станишеваца, породица од увек цењених али не и истакнутих сељака, где их око општине има данас 15 кућа, славе Аранђеловдан.

Доцнији дисељеници су:

Радосављевићи на десној страни реке, они су од Милошевића из Горње Добриње, има их 11 кућа, славе Никољдан.

Бећићи су некаква хајдучка породица, протерана из Велике Дренове у Полимљу, има их 17 кућа, славе Ђурђевдан.

Симовићи су из Осата у Босни, једна предузимачка породица, изванредно вредна и много позната у околини, насељени су до Табановића, има их 18 кућа, славе Ђурђевдан.

Ђоковићи у Ђоновићима су из Шљивовице, има их 4 куће, славе Никољдан.

Мајсторовићи су у Ђоновићима, дошли из Папратишта, славе Јовањдан, прекађују Ђурђевдан.

У Средњој Добрињи има 108 кућа од 8 породица.

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan Nikolovski

    A Janjici koji imaju sigurno pet kuca, a mozda i vise?