Порекло презимена, село Мионица (Косјерић)

28. децембар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Мионица, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, воде, земље и занимање становништва села.

Мионица је на ставама Мионичке Реке и Поповице, која долази из субјелских врела. Село је отишло у Поповицу, и уз њу изашло на субјелску чуку где са северне стране избија неколико врло јаких врела. Сва су врела на изворима похватана и употребљена за милове и ваљарице, а свака терасица је по једно насеље. Главна поља су на западу од Росића, под брајковачким ридовима и на ставама Поповице и Реке. У односу на суседна села, која су више сточарска, ово село је углавном земљорадничко и воћарско.

Тип села.

И ово је село као и Скакавци растурено. Поједине породичне групе или су изнете на брежуљке и збијене или су дубоко увучене под неку јаругу са стране Поповице.

Старине у селу.

И у Мионици је било ранијих насеља. Трагови око Прла, око Поповице на више места, а нарочито око Нешковића кућа видљиви су остаци некадашњег живота. Само један поглед треба бацити на ово село па ће се човек одмах уверити да се овде могло и може живети, пошто лепотом и родношћу тла привлачи пажњу.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старе породице су се иселиле одавде, досељеници су:

Вишњићи су најстарија породица овог села. Баба Вишња из дринске Раче једва је дочекала да види сина попа, довела га пре 200 година у ово село и са њиме се настанила испод Субјела око главног врела. Ту је она још подигла млин и ваљарицу, који и данас трају. Умели су васпитати своје потомке да им важе као отресити и разборити људи, речити и разговорни, вредни и при томе имућни.

Један од њених потомака, био је народни судија у Ужицу. Данас се сви зову Вишњићи, немају попова, ни чиновника па ни трговаца али су остали разборити. Има их под неколико презимена при извору Поповице, а то су:

Поповићи, Станићи, Васиљевићи, Радосављевићи (сви Вишњићи), има их 24 куће и славе Аранђеловдан.

Ивовићи и Нешковићи су из Шеврљуга и населили су се у средини села, има их под оба презимена 14 кућа, славе Илиндан.

Дивнићи (Буровци) су у исто доба прешли из Мушића и населили се иза Ивовића по Поповици, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Крецовићи (Петровићи) и Обрадовићи су једна иста породица са Лубања, дошли као занатлијска породица, има их 10 кућа, славе Ђурђевдан.

Дејани су из Велике Врбове у Полимљу, дошли као занатлије и населили се изнад Прла, има их 3 куће, славе Стевањдан.

Јовеље (Јовељићи) су од Нове Вароши, некада зидарска породица, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Продановићи су у Дивнићима, дошли из Богданице, славе Ђурђевдан.

У Мионици им 64 куће од 7 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Strahinja

    Да ли зна неко нешто о овим Јовељићима из Косјерића?

  2. Strahinja

    Da li neko zna nesto vise o Joveljicima?

  3. Milos

    Joveljici bi po mojoj proceni trebali da su Jovanovici, zato sto poticu iz tog sela i slave Djurdjevdan. I bili su zidarska porodica, a poreklo im je bas iz Mionice.