Порекло становништва села Мионица, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај, воде, земље и занимање становништва села.
Мионица је на ставама Мионичке Реке и Поповице, која долази из субјелских врела. Село је отишло у Поповицу, и уз њу изашло на субјелску чуку где са северне стране избија неколико врло јаких врела. Сва су врела на изворима похватана и употребљена за милове и ваљарице, а свака терасица је по једно насеље. Главна поља су на западу од Росића, под брајковачким ридовима и на ставама Поповице и Реке. У односу на суседна села, која су више сточарска, ово село је углавном земљорадничко и воћарско.
Тип села.
И ово је село као и Скакавци растурено. Поједине породичне групе или су изнете на брежуљке и збијене или су дубоко увучене под неку јаругу са стране Поповице.
Старине у селу.
И у Мионици је било ранијих насеља. Трагови око Прла, око Поповице на више места, а нарочито око Нешковића кућа видљиви су остаци некадашњег живота. Само један поглед треба бацити на ово село па ће се човек одмах уверити да се овде могло и може живети, пошто лепотом и родношћу тла привлачи пажњу.
Порекло становништва и оснивање села.
Старе породице су се иселиле одавде, досељеници су:
–Вишњићи су најстарија породица овог села. Баба Вишња из дринске Раче једва је дочекала да види сина попа, довела га пре 200 година у ово село и са њиме се настанила испод Субјела око главног врела. Ту је она још подигла млин и ваљарицу, који и данас трају. Умели су васпитати своје потомке да им важе као отресити и разборити људи, речити и разговорни, вредни и при томе имућни.
Један од њених потомака, био је народни судија у Ужицу. Данас се сви зову Вишњићи, немају попова, ни чиновника па ни трговаца али су остали разборити. Има их под неколико презимена при извору Поповице, а то су:
–Поповићи, Станићи, Васиљевићи, Радосављевићи (сви Вишњићи), има их 24 куће и славе Аранђеловдан.
–Ивовићи и Нешковићи су из Шеврљуга и населили су се у средини села, има их под оба презимена 14 кућа, славе Илиндан.
–Дивнићи (Буровци) су у исто доба прешли из Мушића и населили се иза Ивовића по Поповици, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
–Крецовићи (Петровићи) и Обрадовићи су једна иста породица са Лубања, дошли као занатлијска породица, има их 10 кућа, славе Ђурђевдан.
–Дејани су из Велике Врбове у Полимљу, дошли као занатлије и населили се изнад Прла, има их 3 куће, славе Стевањдан.
–Јовеље (Јовељићи) су од Нове Вароши, некада зидарска породица, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
–Продановићи су у Дивнићима, дошли из Богданице, славе Ђурђевдан.
У Мионици им 64 куће од 7 породица.
ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
24. фебруар 2019. у 12:38
Strahinja
Да ли зна неко нешто о овим Јовељићима из Косјерића?
30. мај 2019. у 18:03
Strahinja
Da li neko zna nesto vise o Joveljicima?
5. јун 2020. у 12:55
Milos
Joveljici bi po mojoj proceni trebali da su Jovanovici, zato sto poticu iz tog sela i slave Djurdjevdan. I bili su zidarska porodica, a poreklo im je bas iz Mionice.