Порекло становништва села Скакавци, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај, земље, воде, занимање становништва и име села.
Друго маљенско планинско село, које није ни у чему изостало од Росића су село Скакавци, мада немају удела у Дивчибарама, али пошто маљенски четинарима добро обрасли Црни Врх са свима косама и серпетинским ридовима припада овом селу, служи му ово као добра накнада у свему. У средини села, дубоко увученог у ридске потоке и збијеног по породицама, налази се повећи поток, увек пун воде, са многим мањим или већим слаповима и великим богатим водопадом, званим Скакавци, по чему је и селу дошло име. Између ридова и високо изнад села су сувати и паше првог реда, а по потоцима су закоси и најбољи сенокоси у околини.
Како је ово село отпочело гајити воће и радити на земљи, почеле су поједине породице излазити и растурати се по пољима ближе Мионичкој Ријеци. Сад су око села многа поља обрађена, те се све више спуштају и стално насељавају и тиме растурају-увећавају село.
Старине у селу.
Има доказа да су у овом селу била нека старија насеља. Црквине и стара гробља по дну села до Мионице и ближе реци најлепши су доказ културе и живота старијих генерација овог села.
Порекло становништва и оснивање села.
За Росиће смо рекли да су мала Кремна, а исто су тако и Скакавци. Докле су Росићи од више креманских породица, дотле су Скакавци углавном од једне креманске породице.
–Захаријевићи: Село је основала ова породица из Кремана. Ова велика креманска породица, досељена пре 250 година у Кремне, стара бератска и свештеничка породица, још на свом огњишту у Драговољићима у Никшићкој Жупи, била је за своје сроднике увек таква, да их је дочекивала и стално утврђеним путем и на одређена места слала. Захаријевићи су изабрали Скакавце као своју етапну станицу за ваљевска села, па су тако намерно изабрали и једну своју свештеничку породицу послали у ово село, да ту попује и остане. Кроз дуги низ година поповали су појединци и по томе одржали и остале око себе, а отпуштали су по кога попа и даље од себе. Данас се Захаријевићи у Скакавцима зову:
–Матијевићи, Антовићи, Миливојевићи и Васиљевићи, уз још нека споредна презимена, има их 49 кућа, славе Лучиндан.
Већих досељавања у ово село није било. Из суседних села раније или касније долазиле су неке замрле породице, док су се неке одржале. Од таквих, скоријих, су:
–Пајевићи су из Горјана, има их 3 куће, славе Никољдан.
–Васовићи су од Ракића у Росићима, има их две куће, славе Лучиндан.
–Трнавци су из стапарске Трнаве, населили се у Матијевићима, има их две куће, славе Мратиндан.
–Божанићи су из Мокре Горе, опет у Матијевићима, има их две куће, славе Ђурђевдан а прекађују Лучиндан.
–Ивановићи су из Кремана, ушли у Антовиће, има их две куће, славе Ђурђевдан, прекађују Лучиндан.
–Томићи су од Прибоја, славе Ђурђевдан.
–Нацовићи су, такође, од Прибоја, славе Ђурђевдан.
У Скакавцима је 62 куће од 8 породица.
ИЗВОР: Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
10. новембар 2016. у 17:27
Селаковић
Молим Васовиће из Скакаваца да ми се јаве. Конструишем породично стабло Селаковића из Кремана и циљ ми је да утврдим да ли су Ракићи (Васовићи) један наш огранак.
[email protected]
12. јануар 2024. у 22:22
Rade
Није наведено презиме Јоксимовић , који чине скоро трећину Скакаваца , и који су ту бар 200 -250година.
Славе Лучиндан