Порекло презимена, село Росићи (Косјерић)

25. децембар 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Росићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, земље, шуме, воде, занимање становништва и тип села.

Поред тога што се насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена и његових Дивичибара, који је највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско сточарско село. Дивчибаре су сточарско насеље овог села и ваљевских Крчмара, на њему су закоси, сувати и испусти, каквих се може наћи на Златибору и другим већим планинама. Многе четинарске шуме овог села и Дивчибара учиниле су да цело село одало вештини стругања, ради чега Росићани иду у аргаштину.

Како са источне стане великог маљенског серпетинског масива Козомара силазе многи поточићи и уливају се у Мионичку Реку, чине да је село наводњено и да су им поља наводњена, та су тамо најбољи сенокоси и паше. У целом селу се само 2-3 куће баве земљорадњом, све остале су сточарске, стругарске и печалбарске.

Мионичка Река силаском са Дивчибара тече све до брајковачких Ридова равницом, великом мионичком котлином, где су у врху Росићи, лево Скакавци, десно Мрчићи, дубоко јужно је Мионица. Росићи су по пореклу старовлашко, а и по насељавању. Збијени су под Козомором и на малом простору, где су неке земљорадничке породице због воћа повукле јужније под брајковачки Глоговац.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Из Росића се пело на Маљен и преко њега силазило на ваљевске стране. Истина, овуда није био прави пут, овуда се ни данас не иде, али исељеницима је овакав пут био најзогдини и најподеснији. Њима је требао тежи пут и мање познат, да би ишли нечујно и своју стоку и спрему лакше пренели.

Росићи су данас Мала Кремна. Чини се свакоме као да је у Кремнима када уђе у ово село, а још више се изненађује када види да су готово све породице из Кремана. Изгледа да је ово село била проста етапна станица све дотле док се нису попунила ваљевска села. Ток од пре 180 година задржавају се Креманци овде и оснивају село.

Први Креманци су:

Ракићи (Радушани), из Кремана, има их 11 кућа, славе Јовњдан.

Вујадиновићи су дошли за претходнима из истог села, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Зелени (Трпковићи) су, због тога што су били немирни, пребегли из ваљевског села Крчмара, има их 6 кућа, славе Јовањдан.

Радовановићи су дошли у исто време као и претходни из Шеврљуга, има их 10 кућа, славе Илиндан.

Јевтовићи су дошли за Вујадиновићима из Биоске и ушли у село поред Ракића; има их 7 кућа, славе Никољдан.

Познији досељеници су:

Гашићи су из Кремана, има их 7 кућа, славе Ђурђевдан.

Јездовићи су потомци Новака Шарца, који је прешао из Мрчића у ово село, две куће, славе Ђурђевдан.

Мисаиловићи су из Кремана, дошли уз Гашиће, 4 куће, славе Јовањдан.

Недићи су из Стапара, дошли заједно са претходнима, има их 4 куће, славе Лазаревдан.

Брадићи су из Семегљева, има их 7 кућа, славе Никољдан.

Божићи су из Заовина, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Пејовићи су из Тркаве у Стапарима, има их 5 кућа, славе Мратиндан.

У Росићима има 75 домова од 12 породица.

 

ИЗВОР:Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Radomir Nedic

    Zanima me poreklo prezimena Nedic ,krsna slava Krstovdan 27 septembar

  2. Milica Misailović Mirković

    Beskrajno sam srećna jer sam jedna od Misailovića. Moj tata je rođen ideo života proveo u Rosićima. Raj na zemlji!

  3. Селаковић

    Молим Ракиће из Росића да ми се јаве. Конструишем породично стабло Селаковића из Кремана и циљ ми је да утврдим да ли су Ракићи (Васовићи) један наш огранак.

  4. Селаковић

    Заборавих да додам мејл адресу:

    [email protected]