Порекло порекло, село Мрчићи (Косјерић)

23. децембар 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Мрчићи, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово је право планинско село, захвата цело козоморско поље, Ражану и уз Кладорубу пење се на Козомор и Букове, преваљује у Буковску Реку на ваљевске стране.

Село је самим пољем подељено на два дела; Мрчиће под Буковима и при извору Кладорубе и Ражану под Козомором и према Стојићима. Ражана је подесна за стоку, мање за земљорадњу, јер је неплодна.

Земље и шуме.

По Козомору и Ражани су најлепши закоси, на Буковима сувати и шуме, а зиратне су земље испод Ражане и до Кладорубе.

Старине у селу.

У доњем делу села и под Козомором има трагова старих насеља. Много је бобија, које су исто трагови некадашњег живота.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Једновремено су дошле у ово село следеће две породице, обе је довео Максим Шарац:

Ерци (Ерчевићи) су дошли у Мрчиће. Дошли су из Дробњака и права сточарска породица, што си и данас. Ерчевићи су добри гатали, чувене причалице и сви интуинтивних особина. Они су од дробњачких Жугића, има их под два презимена у 13 кућа, славе Ђурђевдан.

Шаровићи су дошли у Ражану. Дошли су као и Ерци од Дробњака из Шарана и исто су сточарска породица. Ови су прости, ћуталице и примерни радници, има их 12 кућа, славе Ђурђевдан.

Познији досељеници у Ерчевиће су:

Гачићи-Тодоровићи су из Скрмути, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

У Шаровиће су дошли:

Пиндовићи из Криве Ријеке, има их 5 кућа, славе Јовањдан.

Јоловићи су дошли у Пиндовиће од Прибоја, Јовањдан.

Давидовићи су дошли у Гавриловиће, досељени од Нове Вароши, Јовањдан.

Благојевићи су дошли из Годљева, населиле се две породице на планину, Јовањдан.

Лучићи и Гагићи су се населили у Ерце, по једна кућа, славе Никољдан.

Јеринићи су се населили у Буковској Реци, дошла једна породица из ваљевских Роваља (Ровни или Робаје, оп. Милодан), подигли механу и данас су од њих 3 куће, славе Јовањдан.

На друму Ваљево – Ужице, поред цркве, школе, суднице и механе, налази се друмско насеље, које се зове Ражана. У овоме насељу су ове породице, све из млађег доба:

Зечевићи су занатлијска породица, досељени из Негбина, Јовањдан.

Ненадовићи су занатлије, дошли из Сјенице, Лазаревдан.

Гагићи су из Стојића, занатлије, Никољдан.

Мандићи су из Росића, занатлије, Јовањдан.

Ђуровићи су из Дреноваца, механџије, Игњатијевдан.

Васиљевићи су из Скакаваца, занатлије, Лучиндан.

Занатлије су пекари, ковачи, колари и качари.

У Мрчићима је 53 куће од 17 породица.

 

ИЗВОР:Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. dejan

    Probao sam da istražim svoje poreklo ali nisam uspeo kao što je izbrisana Ražana tako i moje poreklo. Prezimena Krstić i Jakovljević u tom kraju ne postoje samo spomenici po grobljima.

  2. Дејане, све што је било у књизи у вези са Ражаном написано је, осим овога:

    Ражанска села.

    Овим су именом названа она села, која су у горњем току речице Кладорубе, чији је административни, школски и црквени центар Ражана. Ражана се зове велико планинско поље под Козомором у ширем смислу, а у ужем, друмско насеље, део села Мрчићи.

    • Dejan

      Опет да појасним кућа мога оца, деде била је иза цркве у Ражани на удаљености око 50 метара сада тамо још има кућа Крстића. На улазу у Ражану код мостића са леве стране је “Крстића забран” иза мостића је и сад имање Крстића и пут којим се иде до куће. Најгоре од свега је то што постоје две фамилије Крстић које нису у никаквом сродству. Не знам ко је писао али донираћу гориво да оде да се распита немој да ми ускраћује порекло. Нисам једини коме се то десило да сте га избрисали.

  3. dejan

    Koliko znam Ražana je nekad bila opštinsko mesto koju su sačinjavali i pomenuti zaseoci a koje je imalo i policisku stanicu pa sam pronašao i ko je bio zadnji komandir. Dobar tekst o Ražani je svojevremeno bio u dnevnom listu “Danas”. A voleo bih ako mozes da. mi objasniš propust sa porodicama koje nedostaju a kojih i sada ima u Ražani. Znam gde mi je očevina pokazali su mi je a znam i gde mi je rodbina posećujem je. O kojoj knjzi je reč voleo bih da je imam