Порекло презимена, село Горњи Стајевац (Трговиште)

23. децембар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Горњи Стајевац, општина Трговиште. Према књизи Јована Ф. Трифуноског, „Горња Пчиња из 1949 – 1950″, Насеља и порекло становништва књига 38. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

 

Положај и тип.

Село лежи на левој страни долине Трипошнице и то између Д. Стајевца на југозападу и Радовнице на североистоку. Од долинског дна куће се пењу високо уза стране. Становници се служе водом са извора. Главнији извори су: Студено кладенче, Орловка, Света вода и др. Потеси око махале познати су под именима: Чупино брдо, Горњи крст, Трњарски рид, Падиње, Загузина (шума), Цветкова чука, Падиште, Китка, Стара ливада, Ланиште.

Село је разбијеног типа и подељено на махале: Шаренци (21 к), Трњарци (16 к), Матежевци (23 к), Букова падина (16 к), Пржинци (11 к), Поповци (5 к) и Гар (7 к). Последње две махале леже десно од Трипошнице, а остале лево. Махале су на неравном земљишту, по каквој коси или на страни дола. Куће су у махала далеко по око 50 до 150 м. Све су се махале, изузев Метежевске, развиле деобом задруга од једне куће. Због растурености кућа из Г. Стајевца неприметно се прелази у околна села. Насеље укупно има 9 родова са 104 дома (1949. г.).

Прошлост и старине.

Д. и Г. Стајевце, како је поменуто до 192. г. чинили су једно село познато под именом Стајевце. Поменуте године, због великог броја кућа и знатног простора, изабрана су два кмета и село подељено на Доњи и Горњи Стајевац. Г. Стајевац пре 1912, г, звало се Горња махала села Стајевца.

Мисли се да је у близини махале Метежевци, на потесу Ланиште, некада био стари манастир. Ту су сељаци налазили жрвњеве и остатке од зграде. Остаци од старина налазе се и на месту Стара ливада близу махале Шаренци. Ту су њиве у којима сељаци изоравају земљано посуђе и темеље од кућа. Становници причају да је ту некада било „насељено место“.

 

Порекло родова.

У селу су српски родови:

Чакрци (3 к, св. Јован), за ове неки кажу да су старинци. Куће су им у Метежевској махали. У роду Чакрци раније је живео познати хајдук Младен. Имају исељенике у Стрезовцу код Прешева, у кумановском крају и у Америци.

Шаренци (21 к, св. Арханђео), воде порекло од претка Шароње, који се доселио негде са Шар-планине. Старину је напустио због „турског зулума“. Овде живе од пре око 160 година: Петко, жив 42 године – Филип – Златан – Станојко – Илија – Шароња, који се доселио. Када су њихови преци дошли, овде је био „пустилак“. У Горњем Стајевцу једном је дошао неки Турчин Заим, који је тражио Илијину кћер (сина Шароњиног). Илија је био храбар и успео је да убије Турчина. Шаренци се деле на: Илинце, Николинце и Асановце. Имају исељених породица у лесковачком крају и у Каравукову у Бачкој (4 к).

Поповци (5 к, св. Архађео), порекло не знају. Увек је у овом роду било свештеника. Имају исељених породица у Ржаничану код Куманова и у Пепелишту код Кавадарца. Куће су им у Трњарској махали. Махалу су основали наместу где је расло трње и по томе су добили име. Имају исељених породица у Грамади код Прешева, селу Карађорђеву код Лесковца и у Каравукову у Бачкој (2 к).

Гарци (7 к, св. Арханђео), деле се на Миладиновце и Тасинце. Место старине не знају. Имају исељених породица у Речици код Куманова (1 к) и у Каравукову (2 к).

Рипчинци (10 к, св. Илија). Оснивач рода био је Станко, који је „избегао“ на почетку 19. века из села Арбанашког код Куманова (Василко 45 година – Анђел – Стојан – Алекса – Станко, који се доселио). У Арбанашком деда Станко био је богат домаћин. Зато је код њега дошао Арбанас „да му украде коње“. Овај је убио Арбанаса, али су се зато други „Турци“ договорили да нападну поново. Станко је о томе сазнао, па је напустио кућу и имање и добегао овде. Рипчинци из Стајевца имају исељених породица у лесковачком крају, Америци (1 к) и у Каравукову у Бачкој.

Буковопадинчани (16 к, св. Арханђео), порекло не знају. Имају по једну исељену породицу у Стрезовцу код Прешева и у кумановском крају.

Пржинци (11 к, св. Арханђео); Ј. Цвијић за њих је објавио да су старином из кумановског краја, од села Равна. Живе у истоименој махали. Имају око десет исељених породица у лесковачком крају., Стрезовцу код Прешева (1 к) и у Каравукову у Бачкој (3 к).

Метежевци (15 к, св. Јован), потичу од неког дечка, кога је деда Станко из рода Рипчинци пре око 135 године довео из Метежева у истој области (дете је било од Станкове кћери). Имају исељених породица у околини Приштине (2 к). Једа предак овог рода рано се иселио у суседно село Доганицу (околина Босилеграда) и тамо сада од њега потиче 8 домова.

Сеоска слава Г. Стајевца је иста као и слава Д. Стајевца. За верске потребе сељаци посећују цркву у Д. Стајевцу.

Исељени родови

Басановци (Коста и Стеван Стојковић и Давидко Басановац), живе у Равном Долу у Пољаници. Тамо су прешли из Стајевца. Ови су сигурно огранак садашњег рода Шаренци, јер је један њихов део зове Басановци. Баба – Јанинци (18 к), живе у суседном Н. Глогу. Тамо је прешао из Г. Стајевца пре око 110 година оснивач Анђелко. У Г. Стајевцу живели су у махали Пржинци. Михајлови (1 к) и Станојко (1 к), живе у Стрезовцу код Прешева. Тамо су прешли 1922. г. из Г. Стајевца. Неки исељени наведени у опису Д. Стајевца могућно је да су из овог насеља јер су они у местима садашњег живљења као старину наводили само Стајевац без ознаке да ли је то Доњи или Горњи.

 

ИЗВОР: Јован Ф. Трифуноски, „Горња Пчиња 1949 – 1950″. Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dejan

    Postovani,hteo bih da mi kazete poreklo Novog Sela iz opstine Trgoviste

  2. Ratko

    Kojoj familiji pripadaju Velinovici?

  3. Ivan Milkovic

    Kojoj porodici pripada porodica Milkovic iz Gornjeg Stajevca kod Trgovista?