Порекло презимена, село Парамун (Косјерић)

15. децембар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Парамун, општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово малено повленско село укљештено је под сва три поменута села (Радановци, Таор и Маковиште) на десној страни Скрапежа. Право брдско село, препуно вртачама, чукама, остењцима и кречњачким острешима. Земљиште је кречњачко, добро наводњено и плодно, нарочито добро успевају воћа. Изнад Скрапежа је високо одигнуто и само на једном месту може се колима и товарима сићи у реку. Нагиб земљишта је ка југу, према селу Годљеву, од кога одваја дубока, готово стално сува јаруга Дубоко. Насеља су средином села, почињу од запада, од Гачеве Стијене, па се растурена спуштају Скрапежу.

У Парамуну се јасно распознају два краја; Горњи и Доњи. Горњи је око Гачове Стијене и старе Манастирине а Доњи ближе Скрапежу и Годљеву.

Старине и име селу.

И на атару овога села јасно се разликују две културе; старија и млађа. Испод брда на Скрапежу, куда се једино може из овог и других села товарима и колима прећи у повленска села, изнад саме реке дижу се неке градске зидине са целим пољем око себе и старим и новим гробљима. На врху села, при извору Дубоког, према Маковишној Ренови, је некаква стара Манастирина, за коју су везана предања, да је била посвећена Св. Парамону и да је по манастиру постало име овог села. Предање, као и рушевине, пропаст манастира приписују Турцима. Ова Манастирина, и око ње названа места Виноградине и Стара Воћа, доказ су неког живота и културе овог краја.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старих породица нема, о њима се сваки траг изгубио. У селу су се до данас задржале само две породице, Малештани и Гачовци:

Малештани су се населили у Доњи Крај села, плодна, жилава и врло покретна породица, досељена пре 200 година из Малинска у Дробњацима. Оснивач породице звао се Ђурица Малешанин и његови потомци се данас зову:

Томићи,

Радојевићи,

Ђурићи и др.

У селу их има 26 кућа и славе Аранђеловдан.

Гачовци, Гачовићи су потомци Ђорђија и Јанка, браће Гачова, осталог у Гачовини у Таору, одмах у непосредној близини насељени, толико су се намножили, да су у сталној сеоби и да непрекидно смишљају и да их много остаје на старим огњиштима. Гачовци су у Горњем Крају села, врло плодна, покретна, борбена породица и од њих су:

Јанковићи и

Ђорђевићи.

Има их 19 кућа, славе Никољдан.

У Парамуну су 45 кућа од две породице.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.