Порекло презимена, село Виље Коло (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села  Виље Коло код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села и порекло становништва

Село Виље Коло  је насељено место које је до 1965. године припадало територијално-административно општини Грделица; која је исте године укинута као општинско место.

Данас то планинско и тешко приступачно село припада општини лесковац-граду Лесковца у јабланичком округу.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска опадања броја становника села Виље коло се кретала овако: 1948.г.(106 становника), 1953 (114), 1961 (125), 1971(121, (1991(29), 2002 (11), 2011.г.(11становника).

Виње Коло као мало планинско село се налази у североисточном делу Грделичке Клисуре. Захвата земљиште високо од 800 метара до 900 метара надморске висине.

Окона села су: Ковева бара са северозапада. Стрешковац са сецероистока и Палојце са југа.

Село  као насеље је разбијеног типа. Не дели се на махале јер је мало и доста једноставно. Ипак сродничке куће су једна другој ближе и више  груписане. У 1958.години је у насеље села Виље Коло било 19 кућа.

Виље Коло је младо насеље. Њега су основали око средине  XIX  века досељеници који су дошли однекуда. Од њих су се намножила три данашња рода.

Насеље Виље Коло име је добило по истоименом узвишењу (898 m) око кога се основало.

Поменуто узвишење  је на атару старијег и већег села Ковачева Бара. Због тога се скоро Виље Коло рачунало ка махала дотичног села.

Од 1958. године због удаљености од Ковачев баре, у администрацији Виље Коло се почело водити као посебно насеље.

Становници се водом снабдевају са извора и из потока.

* * *

Порекло родова (1958):

Родови:  К о с т и ћ и (9к), С т е ф а н о в и ћ (4к), Ц о ј и ћ и (6к)-слава Ђурђевдан, потичу од истог претка. Овде су досељени однекуда око средине  XIX  века.

У суседној Ковачевој Бари  истражиивач Ј. Трифуновски(1958.г.) је слушао, да су „Виљеколци“ имали неку везу са Циганима“.

По том запису Трифуновског:“Међу њима ј има ценомањестих људи и жена, затим они се ретко мешају са становницима околних села, претежно живе од гајења стоке, кромпира и прављења дрвеног ћумура“.

Уопште Виљеколци важе као сиромашни и културно најзаостални сељаци Грделичке Клисуре.

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне Траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Виље_Коло

[3]  Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа -“Села у власотиначком крају” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

28. новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. rodna vera

    Sto se tice imena: “U poeziji je vila najčešće prikazana kao lepa. “Da vile imaju životinjske noge, kozje ili konjske ili magareće” poznato je i današnjim Grcima. Vile uopšte mogu imati kozji oblik. Kada je reč o osnovnim funkcijama vila, bar na osnovi našeg folklora, njihovo je glavno zanimanje igranje u kolu. I prema drugim slovenskim izvorima karakteristično svojstvo vila je muzikalnost (Et. Slov, 1995: 370). Navešću ovde i jedan Milićevićev zapis: “Seljaci iz okolnih sela na pitanje: šta je to? odgovaraju: da je to Viljokolo, to jest kolo gorskih vila koje tu igraju svoje vilinske igre; a ono mesto što je izdignuto na sredini, vele da je za svirača, koji svira tim planinskim igračicama”. Isto tako, “kad je kopan granični jarak, ni jedan od seljaka iz obližnjih sela nije hteo udariti budakom u Viljokolo, bojeći se vila; nego su ga raskopali neki Turci, koji su se tu zadesili. – I sada se trava oko Viljokola kosi, a na samom kolu niko ne sme ni slamke da uzbere” (Milić., 1884: 274). Ovaj primer pokazuje kako ime jednog prostora, naseobine, poteza, poseduje, istovremeno, snažnu mitsku implikaciju koju narod toga kraja veoma uvažava.”