Порекло презимена, село Тупаловце (Грделица, Лесковац)

Порекло становништва села  Тупаловце код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села:

Село Тупаловце је насељено место код Грделице, општине Лесковац-града Лесковца у Јабланичком округу.

Према попису из 2002. било је 380 становника (према поису из 1991. било је 439 становника).

Демографска слика становништва села Тупаловце  се кретало овако:

1948.г. (311 становника),

1953.г. (334), 1961.г.(379),

1971.г.(411 становника)…….

1991.г.(439)

и 2002.г. 397 становника.

Село Тупаловце се налази поред варошице Грделица, на путу ка Власотинцу на обали Козарачке реке.

Тупаловце лежи на дну долине Козарачке реке, десне притоке Јужне Мораве, између Грделице са југа и Козара са  североистока на надморској висини од 506 метара.

Село Тупаловце је се ло разбијеног типа.  Не дели се на махале јер је мало и доста једноставно. Ипак сродничке куће су једна другој ближе и више груписане.

Село Тупаловце 1958.године је имало  свега 50 домова.

Опште је предање да је Тупаловце релативно младо насеље. Основао га је Радојко, са своја два сина: Марко и Анђело.

Они су се спустили из вишег села Велике Сејанице. То је било у првој половини  XIX века (Живојин 46.г, рођен 1912.г.-Прокоп-Стојан-Анђелко-Радојко).

Порекло становника Сејанице су из Сјенице, а такође се да закључити да су из Сјенице  пореклом и први становника села Тупаловце

Куће села Тупаловца најпре су лежале на долинској падини десно од Козарачке реко (место Падина). Око 1860. године то место је било напуштено и од тада, како је речено, село лежи на долинској равници.

На месту где је било првобитно село сада су њиве и виногради, својина рода Сардинци.

Због таквог положаја оно често страда од полава велико изливање Козарачке реке било је 1948.године. тада је много настрадао део села који је на десној страни.

Сеоска слава је Спасовдан. Тада се сабор (1958.г.) држао код крста. Сабор овог села није много посећен, јер Спасовдан славе и становници неких околних села.

Становници се водом снабдевају из бунара дубоких 5 до 7 метара. На долинској падини поред села избијају јачи извори. Зову се Падински Извор и Чесма.

* * *

Старине и прошлост:

Градац  је мање стеновито узвишење до самих сеоских кућа, с десне стране реке. У његовом подножју је равно земљиште.

На темену узвишења Градац постоје слаби остаци од цркве и гробова. Једна долиница у близини зове се Црквена Долина. У народу се говори да су на Градацу постојали „латинска црква и латинско гробље“.

Постоји предање, да је Тупаловце за време лесковачког паше једном било спаљено од стране Турака. То је било  због неке „бојаџиске пљачке“(тако се од стране Турака говорило у народу-подвукао М.М 2013.г.).

Уствари, та се „бојаџиска пљачка“ десила над Србима у данашњој варошици Власотинце,  у времену буне под називом „Бојаџиска буна“ 1841. године противу Турака. Тада је страдала и суседна Велика Сејаница.

Село Тупаловце има заједничко гробље са становницима Грделица (део звани Село). Умрли становници Тупаловца се раније сахрањивали у село Велика Сејаница.

Северно од Тупаловца постојале су сточарске кошаре. Од 1936/38 године тих кошара нема више. Место њих подигнуте су виноградарске кућице.

* * *

Порекло родова:

Српско становништво Тупаловца потиче од предака који су досељени по родовима.

 

Род  С а р а д и н ц и (16к)-слава св. Арханђео, деле се на Деда Анђелкови са шест и Деда Маркови са дванаест домова.

Потичу од два брата: Анђелко (умро 1875.г) и Марко, који су били оснивачи села. Како је поменуто, они су се  доселили из Велике Сејанице са оцем Рајком (даље им се порекло не зна).

Говори се, да је Рајко са сином Марком неко време служио код паше у Лесковцу, а Анђелко са мајком, кога је она дојила девет година, живео на селу.

Кад се Радојко и Марко вратили из Лесковца, они су, као награду за рад, од паше добили имање и тапије.Тада су добили и потес Спаииску Ливаду, која је данас њихова.

Марко је имао 6, а Анђелко 2 сина.  Од њих потичу данашња домаћинства у роду Сарадинци;

Род Д о ј ч и н о в ц и  или  С и м и т џ и ј е (8к)-слава св. Атанас, досељени из Рупља (Црна Трава).  Неки Деда Цветан радио као „симитџија“ у Лесковцу;

Род  Р у п ц и (15к)-слва св. Никола, деле се на Гусинци са 8 домова  и на Кулашевци са 7 домова, доселили се из Рупља;

Род Г е г и н ц и (1к)-слава св. Арханђео, доселили се из села Прилепац (Власотинце). Говори се да је Гегинце довео Деда Анђелко предак рода Сардинци;

–  Род Л ес и ч к о в ц и (4к)-слава св. Никола, дошли су из суседног села Козаре. Тамо су припадали роду Јовинци, досељени из Велике Сејанице;

Род Р а ј к о в ц и (4к)-слава св. Арханђео, досељени из село Рупље (Црна Трава);

– Род И в а н о в ц и  (2к)-слава св. Никола, досељени из суседне Ладовице(Власотинце). Њихов предак 1878.године је купио воденицу. Стално су се населили  у село. После њих сенико није досељавао.

Исељеници:

Грделица: Стојиљковићи (1к), Станковићи (1к). Дедина Бара: Младеновићи (2к)-грана су од данашњег рода Сардинци.

* * *

Топоними (називи места):

Падински Извор, Чесма, Падина, Гушавица, Аљка, Река, Градац, Чука, Јацино, Лука, Старо Браниште, Црвена Долина, Спаиска Ливада, Милошева Њива, Крушина Лука, Рајковац, Ладовачки Рид.

* * *

ТЕРИТОРИЈАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ ПРОМЕНЕ:

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Власотиначки срез је до 1880 године припадао Лесковачком округу. Од 1880. године припадао Нишком округу, од 1890. године Пиротском округу, а потом Врањском округу.

Врањском округу припадали су следећи  срезови: Лесковачки, Власотиначки, Јабланички, Босилеградски, Масурички, Пољанички и Пчињски.

Власотиначком срезу припадала је  општина Грделица  са селима и њиховим засеоцима (Грделичка (Грделица, Тупановци, Козаре, велика Сејаница, Мала Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Палојци,  Лични Дол, Крпејци); као и општина Предејане (са селима: Предејане, Бричевље, Сушевље, Кораћевац, Гузевље).

Та територијално-административна припадност општине власотиначком срезу  (која је била општина до 1965.г. и припојена општини Лесковцу) је трајала до 1941.године.

*

Пре Другог светског рата у једном времену је и село Боњинце (Заплање-лужнички крај) припадао власотиначком срезу.

После Другог светског рата(1945.г) укидају се срезови, а општине које су биле формиране од сеоских територија су укинуте, а тако су градови: Власотинце и Црна Трава постале општине са територијом околних села, која су административно припојена као географска целина атарима ових општина.

Интересантно је да је Грделица и  Предејане са околним селима припало лесковачкој општини, а и нека села су „променила“ административно територије у Заплање и око Грделице, Црне Траве и Власотинца.

Овај административно-географски опис је потребан ради  „пресељавања“ становништа из једног краја на други у оквиру овог планинског комплекса, јер се  приликом насељањвања у 18, 19 и 20 века становништво у потрагом за бољим пашњацима са целокупним породицама-као сточари, врло брзо налазили и „освајали“ територије на планинским пашњацима овг дела Јужне Србије.

Потреба је да се на једно место у оквиру истраживања порекла становништва има лао једна целина свих ових села: Власотинца, Црне Траве, Грделице и Предејана и дела Лужнице; јер је у времену под Турцима много њих због освете „прелазио“ са једне на другу територију. Тако ће постојати могућност вда се поједини родови нађу у некада заборављеним и уадљеним селима овог дела Повласиња и Грделичке клисуре.

* *

До 1965, године Грделица као насеље  је седиште Општине Грделица коју су чинила насељена места: Бистрица, Боћевица, Бојишина, Бричевље, Црвени Брег, Дедина Бара, Добротин, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Граово, Грделица Село, Грделица Варошица, Губеревац (тада под званичним именом Губеревце), Кораћевац, Ковачева Бара, Козаре, Крпејце (тада под званичним именом Крпејице), Личин Дол, Мала Грабовница, Мала Копашница, Мрковица, Несврта, Ново Село, Ораовица код Грделица (тада под званичним именом Ораовица), Падеж, Палојце, Предејане Село, Предејане Варошица, Слатина, Сушевље, Тулово, Тупаловце, Велика Грабовница, Велика Копашница, Велика Сејаница, Виље Коло, Загужане, Зољево и Жижавица. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

* * *

НАПОМЕНА:

Овде  је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Тупаловце

[3]  Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа -“Села у власотиначком крају” ; 1970-2013.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

28. новембар 2013.године Власотинце, Република Србија

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.