Порекло презимена, село Дрлупе (Сопот, Београд)

11. децембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Дрлупе, Градска општина Сопот – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село је на неколико коса између Турије и Сибничке Реке.

Тип села.

Село је врло разбијено, разбијеније од Рогаче.

 

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије породице (старинци) у Дрлупи су ове:

Сирковићи, Љубичићи, Савићи и Благојевићи су иста породица***, затим:

Пауновићи*** и

Гачићи***.

Остале су породице десељене:

Драговићи су из Драгана (качерски срез)***.

Матићи су из Бихора, одакле им се доселио предак Милован, који је, веле, имао 12 синова и био кнез у селу, а када се доселио наишао је на Сирковиће и остале старе породице, чије су куће биле на данашњем Селишту. Прича се, да је од породице њиховог претка Милована, када је ћесар уништио ово село, остало само једно дете – Костадин, који се склони у Неменикуће, где је одрастао и доцније, оженивши се, имао сина Стојадина а овај Мату. Из Неменикућа Мата оде у Рогачу, а из Рогаче, дознавши за своју старину, оде у село Дрлупу, где је чувао говеда и тек, када је био у 40. години, ожени се девојком из породице Драговића и роди 4 сина, од тога су данашњи Матићи*, слава им је Трифундан.

*Из исте су породице, како веле, Синђелићи у Ропочеву, а има их и у Вранићу.

Познији досељеници:

Лазићи су из села Понора, Нишавски округ***.

АнтонијеБугарин“ је свакако из новоослобођених крајева.

Неки су се доселили из Пиносаве и других места.

 

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Julijana

    Najdivnije mesto na svetu- manastir Svete Petke u Sibnici, ko zna razume me, ko ne zna nadam se da ce imati tu privilegiju da se uveri. To se recima ne moze opisati! Zelim, zivim i nadam se u to, da ce ta svetinja jednog dana postati ono sto zasluzuje, a za to cu se licno potruditi!