Презиме Прпош је веома ријетко и забележено је прије 1882. године у селу Ламовита, на Козари, у близини Омарске, Република Српска, пише сарадник портала Порекло Милорад Богдановић.
Ристо Ковијанић, у “Помени црногорских племена у которским споменицима”, књ. II, Титоград 1974. на стр. 104. наводи цитат Андрије Јовићевића “Зета и Љешкопоље” САНУ 1926. (стр 543, 548) да су на Рујевој глави, гдје се вде зидине некадашњег насеља “за доба Ивана Црнојевића” стајали данашњи Стијеповићи, становници села Ријечана, у којима се, као врло стари становници, поред осталих, помињу породице ПРПОШ и Дубале.
Нигдје више нисам пронашао ово презиме, осим овдје и у Шематизму д/б за 1882 годину.
Прпоши славе Ђурђевдан.
5. децембар 2013. у 18:57
Милорад Богдановић
Још да напоменем да се ова породица скоро раселила са огњишта свога. Остао је још само Мирко, а Ново изгледа да ће се вратити. Раселили су се у Совјаке и Подргадце с друге стране Козаре, као и у низину Ламовите, те у Омарску, Приједор, Бањалуку…
9. децембар 2013. у 20:34
Милорад Богдановић
У Рјечнику Вука Ст. Караџића, спомињу се само ПРПОРУШЕ и ПРПОШКА, стр 616 и 617..
1.Прпоруше , f, Pl, Неколико нежењени момака, који у Далмацији, у Котару кад је суша иду (од Ђурђева дне до Петрова дне) од куће до куће са зеленим гранама и са цвијећем те играју и пјевају да би ударила киша…
Прпоруше пјевају ову пјесму:
Прпоруше ходиле,
Терем Богу молиле
Да нам даде кишица,
Да нам роди година,
И шеница бјелица,
И винова лозица,
И невјеста ђетића
До првога Божића.
Даруј нама, стрико наша.
Оку брашна, стрико наша,
Бублу масла, стрико наша,
Пунце вина, стрико наша,
Један сирчић, стрико наша,
Шаку соли, стрико наша,
Два три јајца, стрико наша,
Остај с Богом, стрико наша
Која си нам даровала.
2. Прпошка, f. (у Сријему) кад се врело млијеко или вода проспе у жератак или врућ пепео, пак се паром или пепеом тако у вис сукне да онеме ко се близу деси руке или образ опари, то се вели: опарила га прпошка.
29. март 2020. у 14:40
Đuro Prpoš
РОДОСЛОВ
И “Ђурђевдан” –
КРСНА СЛАВА ПОРОДИЦЕ ПРПОШ
Ламовита, августа 2004. год
Издавач: Одбор II саборa Прпоша
Аутори: Саво Прпош, Ђуро В.Прпош, Драгоја Прпош
Сарадници: Новак Прпош, Славко Прпош и
Драгоја П.Прпош
Цртежи: Прпош Р.Слободан
Фотографије: Прпош В.Ђуро
Лектор:Милосава Пранић
Компјутерска обрада: Прпош В.Ђуро
Штампа: Арт принт, Бања Лука
Тираж: 100 примјерака
Ламовита – августа 2004. год.
29. март 2020. у 14:45
Đuro Prpoš
5. ПОДРУЧЈА НАСЕЉАВАЊА ПРПОША
Из сазнања наших сада најстаријих живих ближих и даљих рођака, Прпош Новака и Прпош Милана, зна се да су прве куће Прпоша биле на њивама зване “Луке”, јужно од старе цесте Приједор – Бања Лука – низводно Ламовичког потока у дужини од 1 до 1,5 км. Ту се налазе три куће презимена Радић, а и слава им је “Св. Ђурађ”, па можда постоји и та верзија промјене презимена са Радић на презиме Прпош, вјероватно под неким присилним околностима.
Старо кућиште, по предањима коријени свих сада знаних Прпоша, налази се поред Ламовичког потока и једног непресушног извора-бунара. Наведени извор-бунар прва је пронашла Мијатова жена Стана око 1750. године чувајући овце и козе. И сада се тај извор – бунар зове “Станин бунар”.
Засеок Прпоши налази се на крајњем сјеверо-истоку села Ламовита, а на падинама планине Козара. Он се налази у свим војним и цивилним картама, а тренутно се ту налазе само три куће, кућа Прпош Милана, Прпош Славка и Прпош Ђорђија, који и сада живе на старом кућишту.
За вријеме Турске владавине један од четири сина Прпош Мијата, Прпош Теодор, убио је Бега и морао да напусти родно огњиште око 1890. године и пресели се иза Козаре у реон Подградаца, село Совјак. И сада у том подручју постоје наши рођаци (у Градишкој, Подградцима, Совјаку и Јабланици).
Са кућишта Прпоша затим се одселио Прпош Ђуро, са породицом, 1925. године на њиве зване “Луке”, на земљиште Прпоша – свих предака. На тој локацији тренутно се налазе потомци Васкрсије Прпоша, а нешто источније и породица Живка Прпоша.
Сеоба појединих породица, са родног огњишта почела је 1962. године, тада се одселио Прпош Драгомир са породицом у реон Дубице, у село Маглајце (1970. године Прпош Драгомир са породицом напушта друго огњиште у Маглајцима и сели се у Хрватску, у варошицу Борово Село). За њим се сели Прпош Пантелија, са породицом, такође у реон Дубице у село Кадин Јеловац. Следећи се сели Прпош Неђо са породицом у рејон Костајнице у село Слабиња.
Следећа сеоба млађих генерација на њиве Прпоша зване “Гајеви”, одвија се од 1967. године па све до данашњих дана.
Такође шесдесетих година млађе генерације школују се у Приједору, Бања Луци, Београду, Загребу, гдје ту и остају и заснивају своје породице, али се повремено враћају на родна огњишта.