Порекло презимена, село Михајловац (Смедерево)

Порекло становништва села Михајловац, Град Смедерево. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села, земље, воде и шуме.

Село је на једној коси благога нагиба. Куће су на земљи црници. Вода се у селу пије из бунара (дубока од 15 до 30 метара), који лети често пресуше, те се народ и стока злопате. Око села нема скоро никакве шуме. Од скора су сељаци почели садити багрем, али понајвише као ограду око њива.

Тип села.

Село је подељено на ове мале: Ерску, Бугар-Малу, Лукићевску, Ракића, Живића, Стевановића, Кондића, Карлића Малу и др. Мале су једна уз другу. Куће су збијене, те су око њих врло мали дворови. Поређане су без икаквог реда. Само су дуж друма, који води од Смедерева за Паланку, куће поређане тако, да личе на шор. Ту има неколико дућана, затим, механа, школа и црква. Већи део становника једне мале носи исто презиме и славе исту славу. Овоме селу припада заселак Добри До, који има свог кмета.

Име селу.

Прича се, да је најстарије име овог села Таринац а потом је добило име Коњска. О постанку имена Коњска прича се ово: Једном, када су овуда пролазили царски коњи и камиле из Цариграда, наиђу на речицу, која је близу села (притока Језавина) у којој се коњи подаве а камиле испливају. Због тога, веле, цар нареди, да се речица назове Коњском а по њој је и село добило име Коњска. Доцнија, 1859. године село је променило име у Михајловац.

Старине у селу.

У околини овога села има неколико селишта. Најстарије је, веле, Доброница, на југ од села. Ту су сада сеоске њиве и утрина и на том простору налазе се стари остаци – комади цигала, лонаца, црепуља, кућни темељи, ситни сребрни и бакарни новиц и др. Како је нестало то насеље не зна се. Једно место на северноисточној страни Добронице зове се Варошево. Селиште Јаблановаца је на југозападу од села. И ту се налазе комади цигала, лонаца, ситан новац и др. Како је нестало то насеље не зна се. Било је близу друма, те су га Турци често нападали и пљачкали. Зна се да су се Недељковићи са тога места доселили, а прича се, да је Станоје Главаш долазио у Јаблановац и узимао од сељака стоку, али се не зна, да ли је тада Јаблановац био село или не. Кућиште је на истоку од Михајловца. И ту има истих остатака старина као и на претходним селиштима. Не зна се, како се то насеље звало и како је нестало. Помињу се неке породице, које су се одатле доселиле у Михајловац. Изгледа да су та насеља расељена због Турско зулума.

 

Постанак села и порекло становништва.

–Недељковићи су најстарија породица у селу. Прича се да су се доселили из Јаблановца, који је (селиште) на пола сата хода на југозапад од Михајловца, Св. Врачеви.

–Лукићи (Ђорђевићи – Црњаци), су се доселили са данашњег места Кућишта, које је на пола сата хода источно од Михајловца, Стевањдан.

–Ракићи су, такође по причању, дошли из Кућишта, Ђурђевдан.

–Стевановићи воде порекло од неког Стевана из Матејевца код Ниша. Он је у Матејевцу убио неког Турчина, па побегао овамо и окућио се. Доста велика породица, Никољдан.

–Тарићи и Кондићи су старином из Старе Србије, Аранђеловдан.

–Вигићи су из Врбовца у Смедеревском срезу***.

–Јеремићи су доста велика породица, воде порекло од неког Цинцарина, који се окућио у овом селу, Ђурђиц.

–Васићи (Аранђеловдан) и Сретеновићи (Спасовдан): Прича се да је Васо Книћанин са неким Сретеном из Рудничког округа дочекивао и убијао Турке на Цариградском Друму код места Тургајевца, северозападно од Михајловца. По наредби кнеза Милоша они буду приморани да се настане у Коњској (садашњем Михајловцу). Од Васе су Васићи а од Сретена Сретеновићи.

–Живићи и Нешићи чине Бугар-Махалу, доселили су се из Старе Србије, Јовањдан.

–Нешовићи су из округа крагујевачког, Николљдан.

–Радовановићи или Брдарци су потомци Петра чији су, опет, преци дошли из Тамника – Руднички округ***.

Остале породице воде порекло од појединаца, који су сами заснивали своју кућу или су зостали у селу као доводци. У новије доба има доста досељеника из српских земаља преко Саве и Дунава.

 

***Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.