Порекло презимена, село Лисовић (Барајево, Београд)

27. новембар 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Лисовић, Градска општина Барајево – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Лисовић се простире по двама плећастим брдашцима, побрђима, која су растављена Сухом Реком. По њима има доста паше, те су тамо саграђене и многе колибе.

Воде.

Суха Река за време киша и топљења снега плави само ливаде поред ње. У селу има доста извора и бунара, а и две чесме. Извори, са којих се пије вода су: Иванков, Шојкин, Велики и Мали Давидов, Ћајин, Врела, Точкови, Јазовик, Трскова Бара, Ћоринац, Хајдучица, Јовчевац, Изворац, Брод, Точак, Пољане и др.

Земља, паша и шума.

Земље за обрађивање има доста а плодности је различите. Нешто је земље око кућа а већина је изван кућа. Пашњака има неколико у селу и ван села. Пола сата хода од села има шуме на местима званим: Пољане, Виногради, Церак, Мајсторски Рт, Вис, Степанове Њиве, Каменац, Зелена Бара, Збег, Грабовац, Рт, Луке, Равни Гај, Јовчевац и др.

Тип села.

Лисовић је веома разбијено село, дели се на ове крајеве: Спасовину, Грабовац, Рт и Сред-Село

Име селу.

О имену села Лисовића прича се ово: Када су први досељеници дошли у ово село затекли су велику шуму и, како је била јесен, беше попадало силно лишће на земљу и рекну како је то „баш лисовито место“, те тако, веле, наста име „Лисовито Место“ а од тога доцније постаде име Лисовић. Крај Спасовна је назван по неком Спасоју, кога је, прича се, ту прилико орања ујела змија, те је од тог уједа умро.

Старине у селу.

На месту Маџарији, прича се, да је ту било Маџарско Гробље. Има остатака калдрме од старог пута, који је водио из Београда преко Барајева и даље на југ. У селу је до недавно постојао мост преко којег је прелазио тај пут.

 

Постанак села и порекло сановништва.

И у овоме селу има неколико породица за чије се порекло не зна. То су:

Миловановићи*** и

Ристићи***.

За остале породице зна се одакле су досељене:

Мијаиловићи, Пауновићи, Сретеновићи и Минићи су из Шарана – Таковски срез***.

Тешићи су из Рудничког округа***.

Савићи су дошли пре 100 година из Пиштине***.

Бојанићи су из Брезове, Моравски срез***.

Ненадовићи су из Гараша***.

Доцније су се доселили:

Михајиловићи су из Осата***.

Баричановићи су из Барича (Посавина)***.

Васићи и Вујановићи су из Босне***.

Јанковићи су из Ужичког округа***.

Вукосављевићи су из Бијелог Поља***.

Станковићи су из Ћустендила (Бугарска)***.

Величковићи су из Врпчева(?)***.

Радосављевићи су из Крајковца у Топлици***.

Иванковићи су из Качера***.

Ђорђевићи су из Заграђа – Качерски срез***.

Станисављевићи су из Бершића – Таковски срез***.

Кованџићи су из Рудничког округа***.

Нешићи су, такође, из Рудничког округа***.

Мијаиловићи су из Врела код Горњег Милановца***.

Алексићи су из Усораца у Босни***.

Богдановићи су из Трнаве – Руднички округ***.

Станковићи су из Ваљевског округа***.

Јевтићи и Томићи су из Ужичког округа***.

 

*** Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Blagojevic Zlatomir

    Posto vidim da medju starim porodicama u Lisovicu nema Blagojevica bas me zanima kako ste to propustili kada se zna da je ta familija medju najstarijima u Lisovicu isto kao i Bogdanovici

  2. tatjana

    Ina Mihajlovica i Mijailovica,ali nema Mihailovica.

    • Milos

      Moje prezime je Erić. Moji su se nekada prezivali Mihajlovići, pre toga Jovanović, a kajem 19. veka su promenili prezime u Erić ( pretpostavka prema poreklu). Slavimo sv Luku, a u selu smo sigurno od pocekta 19. veka mozda i ranije. Najraniji predak na seskom groblju je sahranjen 1826.

  3. Slađana

    Propušteno je navođenje skedećih velikih porodica: Marković, Stevanović, Ristović.

    • Srđan

      Markovići i Stevanovići koji slave Aranđelovdan su se u vreme kada je pisana knjiga prezivali Baričanovići jer su starinom iz Bariča kod Obrenovca kasnije su dobili prezimena po braći Marku i Stevanu, još uvek ih zovu Baričanima.
      Pokušajte da pronađete u crkvenim knjigama staro prezime i samim tim korene u Bariču.
      Pozdrav.