Порекло презимена, селo Добровиш (Власотинце)

Порекло становништва села Добровиш, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Dobrovis

Настанак села и порекло становништва

Село Добровиш је насеље у Србији у општини Власотинце у јабланичком округу.

Према попису из 2002.године је живело 133 пунолетна становника. У насељу има 63 домаћинства, махом старачка.

Село Добровиш је сеоско насеље разбијеног типа, лоцирано на надморској висини од 600 м до 95 метара косама с обе стране Добровишачке реке, десне притоке Тегошнице, у подножју Острица (950м), источно од Власотинца.

Село је у времену под Турцима било „на куп“ око цркве. Када је мештанин Голуб убио Турчина, онда су се „раштркали“ по брдима, прелазећи преко „потока“.

Према „турским законима-кривица не важи када се пређе преко потока“; том Голубу је преласком преко потока „престала кривица убиства“.

Као сећање на јунаштво тог Голуба, према њему постоји потес Голубово у Добровишу.

По легенди село Добровиш је имало првобитни назив „ДИГНИ МАГАРЕ“. Некада су се са Турцима такмичили мештани у дизању магарета; па је Србин победио својом снагом Турчина и подигао магаре са земље. Тако се на основу тог догађаја и само насеље у околним селима прозвало ДИГНИ МАГАРЕ.

Касније је сам назив села ДОБРОВИШ-вероватно настао од две речи ДОБРО и ВИШ (видиш).

Некада је цело село било „на куп“, где је сада продавница, школа, црква и гробље.

Карактеристично је да сви ту око цркве имају плацеве, што значи да се ту некада живело.

За време Турака су се иселили ои брда у колибе.

Из села су бежали чим убију Турчина, онда се побегне преко потока-воде, а онда их турски закон није више хватао.

Тако су се сви раселили по брда изнад старо село, где су им биле колибе за стоку, потом су направили куће-колибе покривене сламом; а касније су правили чакмаре потом кованице куће са блатом и сламом покривене, без прозора. На средини је било огњиште. (Казивање легенде: Миле Радојчић(1948.г), село Добровиш , забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце)

Село Добровиш је подељен на шест махала: Село, вељин Крс, Раткову Бару, Крагујеву ораницу, Шумановце и Брдаре.

Од старина значајан локалитет је Градиште, са остацима из „латинског доба“.

Претпоставља се да га оснивају Јурици, некадашњи сточари, чије је присуство је евидентирано на планинама југоисточне Србије у XVIII веку.

У турско доба има „механу, судницу и цркву“. После ослобођења од Турака има 77 кућа и 579 житеља (1884).

Становништво је српско (слави Св. Јована, Св. Аранђела, Св. Николу и др.; сеоска слава Велика Госпојина), староседалачко и досеељено из околине Јагодине, околних села (Алексине, Орах, Доње гаре и др.).

Сматра се да је православна црква Св. Димитрија подигнута у другој половини XIX века.

Село је добило електрично осветљење 1967.године, а водоводом се углавном снабдева са уређених извора. Село је имало четвороразредну основну четвороразредну основну школу, која је затворена због недостатка ученика при крају 20. века.

Село Добровиш је било седиште МК-е за два насеља (Добровиш и Страњево).

Мештани села Добровиш су од давнина били познати као сточари („некада се прикупљало и до хиљаду ока масла“) и „ћеремиџије“, који су „ишли на рад у Бугарску и Влашку“.

После ослобођења 1945.године у село је обио отворен Задружни дом, у коме се до 80.година 20 века одржавале сеокске приредбе и игранке у току зимских месеци.

Село је имало продавницу, сеоског свештеника у цркви, која је касније била запуштена, да би се на почетку 21. века поново обновила.

Направљен је макадамски пут 1971.године, којим се данас колима и камионима долази до центра села.

У другој половини 20. века отварањем осмогодишње основне школе у село Тегошница, месна канцеларија се отвара у село Тегошница и сада остала околна села: Г. Орах (са махалама:Лукачево, Ћуове, Јздине), Добровиш (са Страњевом) административно су гравитирали месној канцеларији у село Тегошница.

Према попису из 2002.године је живело 133 пунолетна становника. У насељу има 63 домаћинства, махом старачка. Основна школа је угашена с краја 20. века, а становништво се раселило широм Србије.

Према пописима од 1948.године (1228 становника) до пописа 2002.година на (141 становника )-показује потпуну миграцију становништва села на почетку 21. века са овог подручја југа Србије.

* * *

Село некад и сад:

Село Добровиш је некада било сточарско насеље. Живело се у колибама. Чак постоји и фотографија овчарске колибе са женама које су биле темељ породица, када се одлазило у печалбу у Бугарску или Влашко(Риста Т. Николић, КРАЈИШТЕ И ВЛАСИНА, 1905.г).

Као и околним селима се живело оскудно. Добровиш је био удаљен од цивилизације. Није постоајо пут, па се онда ишло коњима да се тргује у Лужницу, а касније у Свође и ретко кад и у Власотинце.

Када се после Другог светског рата отворио пут од лесковца преко Власотинца-Свођа за Црну Траву; онда је било мало лакше за живот.

Но, село је удаљено више десетина километара од села Свођа, па су деца само завршавала основну школу, а осмогодишњу школу су пешачећи сневно по више десетина километара кроз планинско беспуће завршавали у Љуберађу и село Свође.

Отварањем 1970. године осмогодишње школе у село Тегошница, подом изградње амбуланте, пијачне тезге, школе , продавница и прпсењем пута до села- мало се боље живело.

До 70. година 20 века се ишло у печалбу: грађевини (цигларима) и пинтерству. После тога су се појавили и зидари-предузимачи, али су онда радили живећи ван села у другим крајевима Србије. Било је и мајстора кројача у село.

Из села се одлазило, а никада не враћало. Завршавале се школе и стварале породице ван села.

Из села су постали учени људи: учитељи, наставници, професори, лекари, судије, грађевински инжињери и своја знања и умеће преносили на нека друга места ван села.

Највише је учитеља, наставника, професора и судија отишло и одселило се у Власотинце. Међу таквим школованим људима из села Добровиш је један из рода Илић био новинар листа „Вечерње новости“ до краја 20. века, други учени добровишанин из рода Радичевића је био секретар-правник познатог некада грађевинског предузеђа „Црна Трава“ у Власотинцу.

Војислав Љубеновић добровишанин као судија је крајем 20. века постао Преседник општине Власотинце; док је његов отац све до краја 20 века био уважен као шумар у читавом валсотиначко-црнотравском крају.

Добровишани говоре лужничким дијалектом. На пример изговарају овакве речеи: оче (хоће), Нече (неће), нође (ноге)….

У село Добровиш службовао руски поп који је имао леп рукопис.

Данас многи добровишани одлазе у своје село чуваху пчеле, обрађују земљу и гаје воће у воћњаацима. Има и оних који су се под старе године вратили у село и чувају овце и козе.

Некада у село Добровиш је било 360 домаћинства.

Нажалост у село више нема деце, школа је престала са радом а најдуже од свих учитеља у школи се 70. година 20. века задржао брачни пар учитеља Стефановић (родом из Доњег Дејана).

Поред Власотинца многи добровишани су се одселили у неготинску Крајину и тамо засновали своје породице. Највише је одсељено у следећим местима: Власотинце, Рготину, Нишу, Пожаревцу и Ковину.

* **

КАЧАРИ (ПИНТЕРИ) :

Пинтерски занат сам радио 50. година, од 1950. до 2000. године.

Као пинтер радио сам у: Смедерево, Светозарево, београдски округ, пиротски округ-а највише у лужничком крају.

Пуних 30. година сам сам радио као пинтер, а осталих година сам радио са двојицом мајстора. Са мном су изучили многи занат из села: Добровиш, Страњево, Лукачево, Јездине.

Са мном је пинтерски занат радио Тиса на Никодију магационера-сви су ми били чираци; онда Драгомир Дојчинов из Добровиш је био самном три године.

Били су и Радисав (умро је из Јездине и из Страњево и Ћуове. У „Друство“ се радило по двојица.

Запис: 2009. године Власотинце

Казивач: Младеновић Воја (1930. г.) село Добровиш (живи у Власотинце)

Забележио: Мирослав Младерновић, локални етнолог и историчар

* * *

Ратна прошлост:

Добровишани су учествовали у свим ратовима и бунама Птотиву Тутака за национално ослобођење Србије. Било је међу добровишана и хајдука и комита у балканским ратовима и Првом светском рату.

Нису изостали да ратују противу фашизма у Другом светском рату противу Немаца и Бугара.

Много њих је у Првом и Другом светском рату било жртва бугарског терора. Многи су стрељани а било је и злостављања од стране Бугара као присилиу бугаризације овога краја; што су многи били и интернирани у Другом светском рату у Бугарску.

Село је у времену под Турцима било „на куп“ око цркве. Када је мештанин Голуб убио Турчина, онда су се „раштркали“ по брдима, прелазећи преко „потока“.

Према „турским законима кривица не важи када се пређе преко потока“; том Голубу је преласком преко потока „престала кривица убиства“.

Као сећање на јунаштво тог Голуба, према њему постоји потес Голубово у Добровишу.

*

ПРИЧА КОМИТАМА:

Бугари 1915. године ухвате комите из село Добровиш.

Деда Миле Радојчића Благоје Радојичић био у комите. Ухвате га бугари и убили су га на Мораву.

Са њим су били други Благоје и Никодије Коцић, које су Бугари пустили јер су дали бугарину злато. Кад је добио злато, овако је Бугарин говорио: “заминава мама вам јебам, ја ћу да пуцам над глава а ви да бегајте“?

Кад су Бугари палили куће у Добровиш излегне из куће Јанка, а Бугарин одговори:“ предај се све ће попалимо, покољемо, боље да те убијем, него да те бугари черече или давај злато-сестра Благоје Радојчића комите убијеног од Бугара 1915. г. на мост Јужне Мораве на путу Власотинце-Лесковац.

Запис 17. мај 2011.г. Власотинце (Добровиш)

Казивач: Миле Радојчић (1949.рођен и живео у село Добровиш) а данас живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар Власотинце

*

ЖРТВЕ ФАШИЗМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ :

Ставра Т. Николић:- Погинуо од Немаца у Међурову (25.5.1941.г),

Тихомир Николић:- Погинуо од Немаца у Међурову (25.5. 941.г.),

Милисав Глигоријевић:- Погинуо од Немаца у Цариброд (10.4. 1941.г.),

Мита Стојановић, дете:- стрељан од Бугара 25.5. 1943.г. у село Добровиш,

Влајко Лепојевић:- стрељан од Бугара 16.3. 1943.г. у село Добровиш,

Крста Р. Цветковић:- стрељан од Бугара 16.3. 1943.г. у село Добровиш,

Чедомир К. Златковић:- стрељан од Бугара 14.2. 1943.г. у село Добровиш,

Властимир Ч. Златковић, дете:- стрељан од Бугара 8.11.1943.г. у село Добровиш,

Стојан Н. Анђелковић, дете:- стрељан од Бугара 8.11.1943.г. у село Добровиш,

Стојанча И. Здравковић:- стрељан од Бугара 20.4.1943.г. у село Добровиш,

Благоје Јанковић :-Погонуо од Четника на Јастребцу 10.8.1944.г. борац НОБ (12/22.дивизије,

Драгомир Т. Јанковић :- Погинуо од Немаца 1.7. 1944.године у Соко Бањи, борац 12/22 дивизије НОР-а,

Станко. С. Здравковић:- Погинуо од Немаца 10.8.1944.г. за ослобођење Власотинца (12/22 дивизија НОР),

Младен П. Ранђеловић: Погинуо од Бугара на Криву феју 4.8.1944.г.(12/22 дивизија ОР),

Радојица И. Величковић: Погинуо од Бугара у Бабушници 5.6.1944.године (Други ЈМНОП одред),

Никодије М. Митровић:- Погинуо од Бугара у Бабушници 5.6.1944.године (Други ЈМНОП одред),

Урош П. Митровић:- Погинуо од Бугара у Бабушници 5.6.1944.године (Други ЈМНОП одред),

Цветко Митровић: – Погинуо од Бугара у Бабушници 5.6.1944.године (Други ЈМНОП одред),

Стојан Д. Петровић:– Погинуо од Немаца на Сремском фронту у Винковци 12.4. 1945.године (8/22 дивизија НОР),

Милорад Ц. Митић:- Погинуо од Немаца на Сремском фронту у Срему 8.5. 1945.године (8/22 дивизија НОР),

Милорад С. Лепојевић:– Погинуо од Балиста на Косову 25.4. 1945.године (25.бригада НОР),

Стаменковић Димитријевић:- Погинуо од Балиста на Косову 24.4. 1945.године (12/22. дивизија НОР).

* * *

Познати ТОПОНИМИ (места):

ГОЛУБОВО:- Према Чукун деде ГОЛУБА, у Добровиш постоји место ГОЛУБОВО, који је убио турчина па се село „раштркало“ по брда(по махале) а пре тога је село у Добровиш било „на куп“ поред цркве.

МЕЧКИН ДЕЛ:- Некада у село Добровиш је имало доста дивљих мечки, па по томе и постоји назив места МЕЧКИН ДЕЛ. Према другој причи да је на том месту била “блага”(слатка) крушка, чије плодове крушака које је мечка волела да једе. По тој мечки и крушки махала је добила назив МЕЧКИН ДЕЛ.

ЈЕЗЕРО:- У Добровиш некада постојало Језеро, па постоји и данас махала Језеро.

ЈЕЛЕН:- Према причању старих људи, у ово место је добило назив ЈЕЛЕН, према некада великом броју јелена у овом делу села.

Запис 17. мај 2011.г. Власотинце (Добровиш)

Казивач: Миле Радојчић (1949.рођен и живео у село Добровиш) а данас живи у Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

* * *

 

Порекло презимена по махалама:

Махала МЕЧКИН ДЕЛ:

У махали живи фамилија РАДОЈЧИЋИ. Стари кумови КРСТИЋИ.

Крсна слава у махали: Свети Ранђел и Свети Јован.

Митићи славе Ранђеловдан. Фамилија Момчиловићи води порекло од Момчила који се у Добровиш призетио из Пржојне.

Позната генеалогија рода РАДОЈЧИЋ:– Миле Радојчић (1948)- Радован (1932)-Криста 81914)-Благоје(комита-погинуо 1915.г на моравски мост од Бугара).

*

Махала ЈЕЗЕРО:

Постоји у село природно Језеро и око њега су засељене следеће фамилије: Петровићи, Виденовићи и Ристићи-славе Светог Николу (19.децембар).

*

Махала ПАУНКОВЦИ:

У овој махали су засељене фамилије: Станисављевићи и Коцићи – славе Гмитровдан (Св. Димитрије).

*

Махала ЈЕЛЕН:

У овој махали су фамилије: Јовановићи, Митровићи, Спасићи, Величковићи – са крсном славом Свети Ранђел.

Такође у махали живи још и фамилија :Димитријевићи са крсном славаом Ранђеловдан.

*

Махала СЕНАЈЛОВЦИ:

У махали су фамилије:

Тодоровићи (Зоран професор физике живи са фамилијом у Власотинце-његов отац Стања Тодоровић је познати гајдаш у село и околини)-крсна слава Ранђеловдан.

-Фамилија Николићи (крсна слава Св. Никола)- Познат је Јованча “болничар” гајдарџија као музикант из Добровиша који је свирао у гајде све до краја 20 века на “сусретима села”-такмичења у Србији.

– Фамилија Златановићи (славе Свети Ранђел) је староседелачка, а добила назив према неком претку Златану (према причању једног из рода рођеног 1934.г).

-фамилија Златковићи (Св. Никола).

*

Махала ШИЉЕГАРНИК:

Фамилија Митровићи (крсна слава Аранђеловдан).

Срђан Митровић:- „Ја сам од Митровића који су живели у махали Шиљегарник, то јест мој деда се родио у тој кући, када је одрастао преселио се у махали БРЕЗИЊЕ, из те се куће мој отац Радисав са породицом сели за Пожаревац. Кумство је из махале МЕЧКИН ДЕЛ Момчиловић Милош који се одселио у село Рготина код Зајечара. Наша крсна слава је Аранђеловдан“ (са фејсбука)

*

Махала ЗДРАВКОВЦИ:

– Фамилија Здравковци исељена у село Белотнице код Ниша. Постоји и фамилија Станковић.

*

Род МЛАДЕНОВИЋ су досељени из село Камбелевце (Лужница-крсна слава Свети Никола).

Други род МЛАДЕНОВИЋ (живе у Власотинце) слави крсну слави Свети Ђорђа (“Посна”- Св. Алимпије).

*

Махала СЕЛО:

У центру села постоје две куће. Један од тих кућа је фамилија Љубеновић.

У село постоји и фамилија Крстићи. Постојала је и фамилија Глигоријевић. Воја Глигоријевић је до половине 60. година био трубач са оркестром.

Добровишани су се махом иселили у: Власотинце, Рготину (Неготинска крајина), Нишу, Пожаревцу, Зајечару и Ковину (Банат).

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (А-Ђ).

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: „Печалник (легенде и предања из власотиначкога краја)“, 2012.г., Власотинце

[4] Казивања Миле Радојчића (1948) из села Добровиш, 2011.године

* * *

АУТОР: Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце

19.11.2013.године Власотинце, јабланички округ, југ Србије

 

Коментари (17)

Одговорите

17 коментара

  1. Александар Станковић

    А Станковићи у махали Паунковци? Нешто не штима ту.

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Александре све што не ШТИМА у махали ПАУНКОВЦИ, ту си ти па овде исправи. Напиши који су родови(порекло рода-родоначелника), сва презимена истог род(могу бити различита истог рода) и њихове крсне славе и старо кумство. Алко имаш неке старе приче везане за стара времена и ко су све били учесници Првог светског рата, све упиши. Имате и цркву у Добровиш(када сам био наставник у тегошници 1970.г) није било доступно а сада је доступна да се испрегледају РОДОСЛОВИ и порекло. Поздрав. Аутор М.М(2017.Власотинце)

  2. Nije

    Nisu sve mahale pobrojane: Kačarenci, Pujndel, Riljinci…

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Само напред. исправи и допуни биће од корист да сажетије напишемо сви историју села Добровиш.

  3. Ja sa Zika Kocic iz Dobrovisa rodjen 1962 godine u Dobrovisu, Mahala Paunkovci.
    Po zavrsetku studije zbog posla odselio sam se u Kragujevac 1989 godine.gde sam ziveo sa porodicom koja je i dana u Kragujevcu
    A ja (od 2002) zivim u Africi u Botswani.
    Vodim poreklo od KOCICA I to na sledeci nacin
    Moj roditelji Vlasta ( Vlastimir ) I Mirjana Kocic. (Majka Mirjana je iz Cuove Spasic) Moj brat je Dragoslav Kocic ( Gosa ) koji zivi sa porodicom u Vlasotincu. Imam dve tetke jedna je Mira Momcilovi iz Mecji del a druga Rada udata u Banatu.
    Moj deda I baba su Raisav I Cveta Kocic. Baba Cveta void poreklo iz Sadinci ( Ddjordjinci) njena sestra Joska je zivela u Senajlovce udata za Ranka Todorovic.
    Deda Radisav je imao tri brata I sestru:
    Milos Kocic odselio se u Belu Crkvu u banatu ( cerke Milenija I Ruska),
    Stojanca Kocic (Sin Tihomir Kocic ( Sinovi Gica I Cile) ziveo u Selo, I cerka Milenija udata u Leskovicu _za Ljubisova ( sinov Zika I Mica 9Harmonikas).
    Filip Kocic sinovi Ratko I Stakno Kocic odseljen u Boljare.
    Nikolija udata u Bojnu Padinu (sin Borko , cerke Rusija I Milja)
    Otac I majka Moga dede ( moj pradeda) zvao se Stoilko i Taska Kocic ( Taska poreklom iz Stranjeva)
    Stoilko je imao dva brata Nikolu i Stanislava
    Nikola Kocic je imao sina Nikoduju Kocic , i cerku Milicu Kocic
    Nikodija je imao dva sina i cetiri cereke
    Sinovi: Stanislav Stanisavljevic, Ziveo u Vrscu , Pancevu , Beogradu . Svetislav Nikolic zivi u Vlasotincu, cerke Smilju koja je udata u mahalu Strbinci za Cedu kasnije se odselili u Badjevac kod Kragujevca
    Planica udata u Jelen , kasnije se odselila u Krcedin, Rada i Maca udate u Boljare.
    Mogao bih jos neke detalje da dam , ako nekog interesuje jos vise neka mi napise.
    Pozdrav svima koji vode poreklo iz mog Dobrovisa.

    • Saša Stojanovic

      Cika Ziko, dosta dugo tražim podatke o prezimenu i lozi Kocic.
      Hvala
      Sasa Stojanovic

    • Biljana

      Moja baba vidi poreklo iz Dobroviša. Cvetković je devojačko prezime, Stojilković venčano Slavica, poznatija među rodbinom kao Slovka. Odselili su se sa dedom Žikom u Požarevac. Imam jako veliku želju da upoznam svoju daleku, ali i blisku rodbinu. Prilikom selidbi ljudi su se dosta udaljili….

    • Gane

      Žile,
      Čitam tvoj komentar i mogu ti reći da sam srećon što si dotaklo ovo pitanje,loze Kocića.
      Ja imam dosta toga što sam pripremio na ovu temu jošpre 10 i više godina i uskoro ću to i objaviti.
      Imam samo dilemu da li to sve da pretočim u manju knjigu.Za knjigu su mi potrebni mnogo veći podaci,a obzirom da je do njih teško doći,pitanje je kada će se to desiti.
      Što se tiče tvog kazivanja ,ima tu određenih greški koje se tiču ličnosti i rodoslova.Naime,tvoj pradeda Stoilko je bio najstarijih sin Stanislava Kocića.Imao je rođenog brata Nikolu i sestru Veselu,i polubraću Spasu(to je moj pradeda),Davida i sestru Veselu.Naš deda Stanislav se ženio dva puta.
      Ima još nekih grešaka,kao što su: Mićina majka se zvala Desanka,a Filip je imao i ćerku Dragicu Itd.
      Puno pozdrava,
      Tvoj Gane-sokol

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Браво Жико за КОМЕНТАР. Све ћемо преуредити етнографски и ово у књизи убацити као ТВОЈ ЗАПИС твога рода. Пошто сам у тегошници имао једног ученика Жику Коцића(нисам знао да ли беше из Добровиша или Д.Гаре или Јаковљева)-али свеједно, можда сам тих година отишао из Тегошнице за Крушевицу, па можда ниси ми био ученик када сам предавао математику. Пошто много њих које наводиш познајем а неке и виђам у Власотинце, с моје стране биће поздрављени. Теби поздрав у далеком свету. Када будем издао књигу о ПОРЕКЛУ свих села у нашем крају, потрудићу се да је поставимо на ИНТЕРНЕТУ да и Ви тамо не заборавите своје корене. Срећно.Аутор М.М(2017.Власотинце)

  4. Aleksandar Petrovic

    Petrovici iz Jezera slave Svetog Arhangela Mihaila. Od starijih Dobrovisana sam cuo da vode poreklo od Srba iz Raske. Jel imate neku informacije o tome? Pozdrav.

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Има информације, али ће морац да се сачека да се објасни како су доспели исељавањем до Добровиша, јер су у сродству са још неким родовима којих има у црнотравском крају са истом славом и пореклом из Рашке. Истражујеш ако мало погледаш на ПОРЕКЛО О СЕЛИМА у Црној трави и Власотинце а и имаш и ДИГИТАЛНУ БИБЛИОТЕКУ ПОРЕКЛО, где има од Р.Николића ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ. Иначе Петровићи са овом крсном славом има у село Горње Гаре, а има и исељених у јабланичком крају после 1878.године и они потичу са Косова(можда је тај део код људи РАШКА ОБЛАСТ).

  5. oliver

    Ja sam Oliver. iz Dobrovisa-mahala brdari moj deda je Stojan Andjelkovic( bolnicar) ili Paradeda Milan,bili smo jako domacistvo.Ja sada zivim u Rgotina sa porodicom.Jer moze o toj mahali i prezimenu da se pise.I ako sam rodjen u Rgotinu vuceme nesto za tamo,iso sam sa mojima kod dede i babe kao dete.Veliki pozdrav od mene za sve koji poticu iz dobrovis

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Рготина пуна са Добровишанима и Страњевцима. Када будем у току лета имао прилике ћу да ти одговроим на нека питања. БРДАРИ су мајстори који су правил “брда”-НАБРДИЛА за ткање на ручном разбоју. Питаћеш мајку или бабу да ти то објасни. тај род се појављује и у Борином Долу и Кривом Делу. По томе је добила назив твоја махала БРДАРИ. Иначе један од твојих из рода Иван Анђелковић је учитељ по професији. Живи са фамилијом у Власотинце.

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Деда Стојан болничар кажу је био добар човек. У село је као “лекар-ветеринар” помагао сељацима . Не знам да ли си унук по његовом сину Добривоју или ћерки.

  6. Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОПУНА О ПОРЕКЛУ РОДОВА СЕЛА ДОБРОВИШ:
    ((Према ЗАПИСИМА Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд)

    – ПОСТАНАНАК И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА.- Ово је село давно засељено.
    У њему има старинаца, о чијем се пореклу не зна.
    Најстарији су Ј у р у к о в ц и и Ш у м а н ц и , који се зову и К и т а н о в и.
    Ј у р у к о в ц и су „од Јуруци“ који су се бавили о сточарству; предак им „туј наш’л воду, па се заселил“. Од њих су А н ђ е л о в К р с т а, З д р а в к о в ц и (Здравковци су Јуруковци, „Д е д а И л и ј а је вечник, староседелац“.)
    (И ц а, С п а с а и В е л к о), М и л а д и н С т о ј а д и н о в и ћ (1к., у Језеру).
    Давнашњи су М а г а р а н о в ц и (25-30.к., иселили се неки у Заплање, славе Св.Арханђела) не зна се одкуда су; изродили се. О том презимену (роду) постоји ово домишљање: „ Њихов дед био познат у селу. К њему свраћали Турци буљубаше. Он имао једно магаре. Од деце имао две кћери. Један од Турака затражи му кћер.; он му је обећа: ако изнесе магаре на Јелен , блиско брдашце. Кад је овај изнео магаре, даде му онда ћерку Богдану, а по магарцу су су прозвали ту породицу М а г а р а н о в ц и.
    Од њих су д е д а И в а н о в и.
    Иначе постоји предање, како се први заселио неки д е д а Ј о в а н „од знепољско“, што је „одамна било“, од њега су: Момчило, Љубисав, Мита (у Мечом Делу).
    Ђ о р и н ц и (на 10 к., славе Св. Николу, Св. Јована) из Мелне (зову их Меланци).
    Д у н ђ е р о в ц и (на 10 к., славе св. Јована) су „Јагодинчани“. „Чул сам од људи“. „Пребегли из Јагодину“, „Овде била пустара“. „Наша старина из Јагодину, пребежено одамна године“. Дошли на Пејину Орницу , „стоварили стоку“, а деца се почела играти , градећи колибице, те се ту они и заселише.
    Д у н ђ е р о в ц и су: Р а н ч и ћ и, Р и с т и ћ и, Д о ј ч и н о в и ћ (у Језеру).
    Д е д а Ђ о р ђ и н ц и („Деда Ђорђијини“, Миловановићи у Језеру) су „старо колено“. Добегли су са претком Д у н ђ е р о в а ц а из Јагодине (Мајали , мајали па туј се населили).
    Б р д а р ц и (7 к., 3к су на Пужном Рамништу, а остале у Вепровој Падини, Куну, Локви Страњеву; славе Гмитров Дан-из А л е к с и н и х у О р а х у, доселио им се дед (човеку од 90 година).
    Неки су И в а н о в ц и у Добровишу пореклом из Гара.
    К о ц и н и (у Крагујевој Мали)- из Божице, исти су са онима у Лесковици.
    Д е д а Ј о в а н М а с л а р је из Модре Стене (у Љуберађи). Био по Нишу, слитао којекуде (знао турски језик) па се овде посинио. Од њега су М а с л а р и.
    Породице у Крагујевој Орници су „из знепољско?“. Ту су К о ц и ћ и (2к), С т а н к о в и ћ и (2к), М и л о ш е в и ћ и (2к).
    Они су од три брата:Коце, Станка и Милоша.
    С т а н о ј е в и ћ и Н и к о л и ћ (2 к., Пењак) пореклом из Калне (отуда поред тог презимена имају и „прекор“, Кал’нци), предак им дошао у деда Иванове, те их и у ове рачунају.
    С т а н о ј л о в ц и (6 к., славе Св. Арханђела на мести,а Забел и Пењак) из Јабуковика.
    П а в у н к о в ц и су из „знепољско“ , дошао им деда Никола, тамо „не могал да живи“. Можда је то било у време Крџалија.
    Г а р ц и – К р а ч и н о в ц и, из Гара.
    П е т р о в и ћ и (2 к., славе св. Николу)-из Ораха (Јаковљева). Доселио се прадед Петар, тражио боље место. Онда у Добровишу било на 20 кућа.
    Г м и т р о в и ћ Ђ о р ђ е (2к)- Из Д. Гара, предак им („њин башта Гмитар“) доселио се на женино имање.
    С о т и р (+)- из Јабуковика дошао жени на кућу.
    Д о ј ч и н о в и ћ Т о д о р (1к)- из Дивотина, доселио се пре ослобођења 1878.године.
    С т а м е н к о в и ћ М л а д е н – из Свођа.
    Ј о в а н о в и ћ и (на Пејиној Ораници)- из Калне, дошао им отац жени у кућу(„прешал на жену“), тамо је „по планина“, но у Добровишу, где је позгревно место, те се за то доселио.

    Село Добровиш је све до 1878.године било „НА КУП“, па се после ослобођења од Турака „раселило“ тамо где су им биле колибе са стоком.(Подвукао:М.М)
    (Запис 1910.г., Р Николић).
    ИЗВОР:- ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, Риста Николић, САНУ 1912.г., Београд,стр)

    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    9.март 2017. Власотинце, Србија
    ДОПУНА О ПОРЕКЛУ РОДОВА СЕЛА ДОБРОВИШ:
    ((Према ЗАПИСИМА Ристе Николића, ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, 2012. САНУ Београд)

    – ПОСТАНАНАК И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА.- Ово је село давно засељено.
    У њему има старинаца, о чијем се пореклу не зна.
    Најстарији су Ј у р у к о в ц и и Ш у м а н ц и , који се зову и К и т а н о в и.
    Ј у р у к о в ц и су „од Јуруци“ који су се бавили о сточарству; предак им „туј наш’л воду, па се заселил“. Од њих су А н ђ е л о в К р с т а, З д р а в к о в ц и (Здравковци су Јуруковци, „Д е д а И л и ј а је вечник, староседелац“.)
    (И ц а, С п а с а и В е л к о), М и л а д и н С т о ј а д и н о в и ћ (1к., у Језеру).
    Давнашњи су М а г а р а н о в ц и (25-30.к., иселили се неки у Заплање, славе Св.Арханђела) не зна се одкуда су; изродили се. О том презимену (роду) постоји ово домишљање: „ Њихов дед био познат у селу. К њему свраћали Турци буљубаше. Он имао једно магаре. Од деце имао две кћери. Један од Турака затражи му кћер.; он му је обећа: ако изнесе магаре на Јелен , блиско брдашце. Кад је овај изнео магаре, даде му онда ћерку Богдану, а по магарцу су су прозвали ту породицу М а г а р а н о в ц и.
    Од њих су д е д а И в а н о в и.
    Иначе постоји предање, како се први заселио неки д е д а Ј о в а н „од знепољско“, што је „одамна било“, од њега су: Момчило, Љубисав, Мита (у Мечом Делу).
    Ђ о р и н ц и (на 10 к., славе Св. Николу, Св. Јована) из Мелне (зову их Меланци).
    Д у н ђ е р о в ц и (на 10 к., славе св. Јована) су „Јагодинчани“. „Чул сам од људи“. „Пребегли из Јагодину“, „Овде била пустара“. „Наша старина из Јагодину, пребежено одамна године“. Дошли на Пејину Орницу , „стоварили стоку“, а деца се почела играти , градећи колибице, те се ту они и заселише.
    Д у н ђ е р о в ц и су: Р а н ч и ћ и, Р и с т и ћ и, Д о ј ч и н о в и ћ (у Језеру).
    Д е д а Ђ о р ђ и н ц и („Деда Ђорђијини“, Миловановићи у Језеру) су „старо колено“. Добегли су са претком Д у н ђ е р о в а ц а из Јагодине (Мајали , мајали па туј се населили).
    Б р д а р ц и (7 к., 3к су на Пужном Рамништу, а остале у Вепровој Падини, Куну, Локви Страњеву; славе Гмитров Дан-из А л е к с и н и х у О р а х у, доселио им се дед (човеку од 90 година).
    Неки су И в а н о в ц и у Добровишу пореклом из Гара.
    К о ц и н и (у Крагујевој Мали)- из Божице, исти су са онима у Лесковици.
    Д е д а Ј о в а н М а с л а р је из Модре Стене (у Љуберађи). Био по Нишу, слитао којекуде (знао турски језик) па се овде посинио. Од њега су М а с л а р и.
    Породице у Крагујевој Орници су „из знепољско?“. Ту су К о ц и ћ и (2к), С т а н к о в и ћ и (2к), М и л о ш е в и ћ и (2к).
    Они су од три брата:Коце, Станка и Милоша.
    С т а н о ј е в и ћ и Н и к о л и ћ (2 к., Пењак) пореклом из Калне (отуда поред тог презимена имају и „прекор“, Кал’нци), предак им дошао у деда Иванове, те их и у ове рачунају.
    С т а н о ј л о в ц и (6 к., славе Св. Арханђела на мести,а Забел и Пењак) из Јабуковика.
    П а в у н к о в ц и су из „знепољско“ , дошао им деда Никола, тамо „не могал да живи“. Можда је то било у време Крџалија.
    Г а р ц и – К р а ч и н о в ц и, из Гара.
    П е т р о в и ћ и (2 к., славе св. Николу)-из Ораха (Јаковљева). Доселио се прадед Петар, тражио боље место. Онда у Добровишу било на 20 кућа.
    Г м и т р о в и ћ Ђ о р ђ е (2к)- Из Д. Гара, предак им („њин башта Гмитар“) доселио се на женино имање.
    С о т и р (+)- из Јабуковика дошао жени на кућу.
    Д о ј ч и н о в и ћ Т о д о р (1к)- из Дивотина, доселио се пре ослобођења 1878.године.
    С т а м е н к о в и ћ М л а д е н – из Свођа.
    Ј о в а н о в и ћ и (на Пејиној Ораници)- из Калне, дошао им отац жени у кућу(„прешал на жену“), тамо је „по планина“, но у Добровишу, где је позгревно место, те се за то доселио.

    Село Добровиш је све до 1878.године било „НА КУП“, па се после ослобођења од Турака „раселило“ тамо где су им биле колибе са стоком.(Подвукао:М.М)
    (Запис 1910.г., Р Николић).
    ИЗВОР:- ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, Риста Николић, САНУ 1912.г., Београд,стр)

    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    9.март 2017. Власотинце, Србија

  7. Miroslav B Mladenovic Mirac

    Предање о пореклу рода ШУМАНЦИ

    У село Битврђе у књизи КРРАЈИНА И КРАЈИШТЕ, САНУ, 2012.г., Аутор Риста Николић је записао између тога и ово предање о ШУМАНИМА:
    – Битврђе је био град, постоји предање од подземном ходнику, који је из некадашњег града на данашњем Градишту водило у Врлу Реку, даље о гускама које су силазиле у Врлу Реку.
    О том граду у једном допису „Наш Доба“ бр. 65. 1894) изнето је ово предање:“ С леве стране реке Врле Реке налазе се остаци града Битрврђа. Овај град се по народном предању дуго држао и баш зато су га и назвали Турци Битврђа, што значи да је била истинска тврђава.
    Он је заузет издајство једног Србина из околине, који је научио Турке, да сваки војник убере по балу прућа и с преда се носи, док до града дође и тако да им ништа неће моћи пушка ни мач.
    Турци су тако и учинили и на јуриш град заузели. Потомство овог издајног Србина и дан данас живи са источне стране од града и зове се „ШУМАНИ“ од шуме и прућа, које су Турци носили по савету и у путу њиховог пра-пра деде .
    Шумани су су и данас презрени и дан-данас живе одвојено од других“.

    (Запис 1910.г., Р Николић).
    ИЗВОР:- ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ, Риста Николић, САНУ 1912.г., Београд,стр)

    Приредио:Мирослав Б Младеновић Мирац
    9.март 2017. Власотинце, Србија

  8. Poštovani pratioci ovog sajta Poreklo,
    U ime familije Kocić, Stanisavljević,Spasić,Nikolić I Stojanović želim da vas obavestim da će Dana 28.avgusta 2018.godine ,a u znak sećanja na naše pretke,biti postavljen veliki Krst sa spomen pločom na mesto zvano Kragujeva mala(Pavunkovci).
    Krst će osveštati seoski paroh,a spomen ploča će nositi naziv :DA NE ZABORAVIMO PRETKE sa prigodnim tekstom.
    Ovim putem želim da izrazim posebnu zahvalnost Miroslavu Mladenoviću,istoričaru i istraživaču na upornom radu,sa napomenom da me je njegov rad podstakao da dam predlog rodbini da ovo uradimo za naše pretke i potomke.
    Svi ste pozvani da dodjete na ovaj veliki dan oko 11 sati.
    S’poštovanjem,
    U ime organizacionog odbora Dragoljub Stanisavljević