Порекло презимена, село Миријево (Звездара, Београд)

16. новембар 2013.

коментара: 5

Порекло становништва насеља Миријево, Градска општина Звездара – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Насеље је у залеђу Миријевског Потока, а по благим странама његове долине. Горња Мала је на левој а Доња Мала је на десној страни овог Потока.

Воде и клима.

У селу се пије бунарска вода. Скоро свака кућа има бунар у двору. Бунари су плитки, али им је вода добра. Постоје и две чесме, које никада не пресушују. Са њих становници пију воду мада се ту обично пере рубље.

Око села има извора који су удаљени на пола сата хода од села а зову се: Водице, Троглав, Чубура и др. Изворе Водице сматрају мештани као лековито на који долазе и становници околних села.

Село је заклоњено, те је у њему топлије у односу на околна села. Кишу доноси Горњак или западни ветар. Маџарац дува „из прека“ а Кошава или Устока никада, причају, не доноси кишу.

Земља и шуме.

Земља за обрађивање је око села. Њиве су родне и на њима најбоље успева кукуруз и пшеница. Шуме немају становници, те је у томе права оскудица у селу. Дрва набављају куповином и то у Врчину и даље. Црква има мало своје шуме на месту Заградама. Удаљена је од села око пола сата хода.

Тип села.

Село је више збијеног типа, подељено на Горњу и Доњу Малу, које раздваја Миријевски Поток. Куће су тако поређане, да постоје две главне улице, које се скоро под правим углом у средини села секу. Највеће растојање између кућа је до 100 метара. У селу има око140 кућа.

Име селу.

За име овога села постоји прича, да је постало по неком миру, који је закључен у време када су Турци владали Србијом.

Старине у селу.

У атару овога села постоје два Селишта. Јено је више села на месту, где је данас сеоско гробље и на њему нема никаквих трагова старог насеља. Друго је удаљено од села на месту Смрдану, где има трагова старог насеља, за које сељаци кажу, да је било маџарско; ту има развалина цркве. Више села са западне стране преко брда Лешја водио је стари Цариградски Друм.

 

Постанак ссела и порекло становништва.

И ово село као да спада у ред оних новијег постанка. Изгледда да није старије од 18. века, јер је познато да је било насељено Немцима. И Богић В. А. помиње како је то „село постало у новије вријеме“.

Најстарији досељеници у ово село су:

Јокићи,

Василијевићи и

Ристићи.

За њих се не зна одакле су досељени. Сви славе Никољдан и у селу су били у време Карађорђа.

Од осталих породица зна се да су:

Ђуђићи из српских крајева под Турцима, Никољдан.

Марковићи су из Старе Србије***.

Радосављевићи са Косова***.

Чолићи су из Боке, одакле су дошли пре 30 година***.

Аксентијевићи су из Вршца***.

Димићи су из села Катранице код Битоља, славе Св. Танасија.

Има једна породица из Градишке (Босна), једна су Маџари из Бечеја и др.

Црква и село славе Светог Илију.

 

Напомена:

*** не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Mitrovic Zivko

    Podaci su nepotpuni, zato sto nisu pomenuta ostala prezimena starosedelaca kao sto su: Matici, Veljkovici, Milosevici, Dimici, Danilovici, Nikolici (Zivanovi), Nikolici (Cakonjini), Nikolici (Mojsilovi), Jovanovici, Simici, Trandafilovici, Lazici… Ovo su samo neka od prezimena starosedelaca koji obitavaju vise od 150 godina u Mirijevu, a od slava slave Sv. Arandjela, Vavedenje, Djurdjic, Sv. Jovana. Preslava Mirijeva koju slave svi starosedeoci je Spasovdan, a slava crkve je Sv. Ilija jedna od najstarijih crkava na teritoriji Beograda. Svake godine na dan Sv.Ilije dolazi patrijarh srpski i on drzi liturgiju posvecenu seoskoj slavi. Inace selo Mirijevo je dobilo jednu od tri najstarije osnovne skole u Srbiji jos u doba dinastije Obrenovic.

  2. niša petronijević

    након што је Београд први пут ослобођен од Турака, Карађорђе је околину Београда и неке данашње делове Београда населио Србима из Сврљига и са Торлака ” као оглашене убојице … ” како о њима пише на једном месту Бранислав Нушић. а све зато да би осигурао будући Српски Карактер Београда. Међу тим насељима је и Миријево.

  3. Небојша Даниловић

    Писати о насељу Миријево а не поменути породицу Даниловић је заиста чудно.
    Уколико се мало истражи историја самог насеља, долази се до податка да је управо ово насеље основао Данило Москов (родом из царске Русије), чије порекло води до саме царске лозе, а чији су директни потомци Даниловићи. Сви славе Св. Андреју Првозваног, што јасно раздваја “руске” Даниловиће од херцеговачких.
    Иначе прво насеље са својим главним тргом и пијацом се налазило на територији данашњег СЦ Олимп, а касније су се спустили ниже да би се заштитили од честих напада Турака који су редовно саобраћали цариградским друмом (данашњим Булеваром краља Александра).
    Сама црква Св. Илије је подигнута на темељима много старије цркве (верује се брвнаре), и управо је плац за подизање цркве дао Даниловић.

    Поред Даниловића, морају се навести и породице Димић и Николић.

    • Бранко Тодоровић

      Небојша, хвала вам на овом прилогу и податку. Као што сте вероватно видели, текст је преузет из Српског етнографског зборника, и то из књиге која је објављена 1903. године. Наравно, овакви пропусти се дешавају и најбољим етнолозима, какве смо ми свакако имали у то време. Зато је добро што данас сви имамо могућност да неке нетачне или непотпуне податке исправимо или допунимо. 🙂

    • Vladimir

      O da, svašta videh i čuh pa se i navikoh da smo svi potomci u najmanju ruku plemstva srednjevekovnoga što preteče posle Kosova i da nam neki predak ubi bar jednog Turčina pa se zato sklonio u onak kraj oklen su nam preci za koje poimence znamo ( a niko ne uteče od sirotinje, ili duga ili tako nekog prizemnijeg razloga) a eto dočekah da vidim da ima familija i carskoga porekla… Slatko bih se nasmejao da nije apravo žalosno i tužno.

      Spominjete neka istraživanja i neke podatke samo niste bili ljubazni da podelite sa nama ko je to i kada i gde to sve “istraživao” pa došao do tih “podataka” a ponajmanje da malo pojasnite Vaše “poreklo do same carske loze” i kako Vaši preci iz carskije dvora završiše kao seljaci u Srbiji obradjujući zemlju u Mirijevu?

      P.S. Usput, pošto je crkva Svetog Ilije podignuta na mestu starije, kako se onda govorilo, od “slabog materijala sagradjene” crkve (niko nigde ne spominje brvnaru), kako je onda “upravo plac za podizanje crkve dao Danilović”?