Порекло презимена, село Сремчица (Чукарица, Београд)

Порекло становништва насеља Сремчица, општина Чукарица – град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село је на платоу, који је изрешетан многобројним вртачама. Куће се налазе на заравањцима између тих вртача, а има их и по самим вртачама тако да се у некој вртачи нађе једно читаво имање са кућом. Ти су заравањци, као и саме вртаче, покривени су дебелим слојем глинуше, те се сеоске куће налазе на њој.

Воде.

Воде пију са извора, којих има много као и бунара. Доста су јаки и познати извори: Дебела Вода, Турски Точак, Пећина и др. По веровању сељака вода у извору Дебела Вода долази подземно из Ракине Баре а Турски Точак из Језера.

Земља, шума и паша.

Земља за обрађивање је око кућа и ван села. Вртаче су култивисане и у њима има понегде воћњака. Близу села, на пола сата хода, налази се Липовачка Шума, која је на јужној страни, док је Рт на северној страни села. На тим местима има и паше. У турско доба ово је село, као и остала, имало спахију, који је имао кулу где је данас школа. Он је народу давао земљу у закуп и наплаћивао десетак. Када је кнез Милош почео владати Србијом, заповедио је свакоме, да заузме онолико земље, колико је ко може искрчити. Спахија је, веле, и даље имао права на своју ранију земљу и наплаћивао је жировницу од шума, али је седео-живео у граду.

Тип села.

У селу се издвајају два краја; Горњи и Доњи Крај које не раздваја никакав природни објекат, удаљени су један од другог колико и куће међу собом. Централни део села је груписанији, а у осталим деловима села су удаљене једна од друге, те је у целини ово село разређеног типа. Село је таквог типа због вртача, којих има на земљишту где је и село. Куће су по зарављеним местима, ретко и по вртачама где су углавном сеоска имања, њиве, воћњаци и др.

Име селу.

Ово село се прeтходно звало Провалија и било је на месту које и данас носи тај назив. То је име постало због многих вртача, којих у селу има. О имену Сремчица не прича се ништа. Постало је јамачно од имена Срем.

 

Постанак села и порекло становништва.

Ово село, када се звало Провалија, постојало је на данашњем месту, званом Провалија. Прича се да је за време „Лаудана“ имало 13 кућа и да су становници тог села пребегли у Срем за време рата између Турака и Аустријанаца. Када је цар Леополд ратовао са Турцима, његова војска пређе код Кленка у Шабац, где цар остане а војска пође даље ка Београду, где отпоче градити „Лауданов шанац“. У томе су Леополодовој војсци помагали становници Провалије, те се становништво одсели у Срем а Провалија оста пуста „за 9 година“.

–Марковићи, Милићи и Симићи: Отуда се најпре врате Марковићи и настане на месту, где је сада село Сремчица; куће су им биле близу садашње школе. Од њих су Милићи и Симићи.***

–Сарићи су се вратили одмах после Марковића, који се настане код Ракине Баре.

–Стекићи су се вратили после Сарића.

То су најстарије породице у селу. За њих се не зна, одакле су се доселили, још у старо село Провалију.

–Влајићи, Пантелићи и Тодоровићи: Ни за њих се не зна одакле су се доселили, али се и за њих каже да спадају у ред старих породица.

После њих доселиле су се ове породице:

–Миљковићи су из Јелашнице код Ниша.

–Нешићи су из Крчимира у Заплању.

–Крстићи су из Крчимира, качарска породица, првили каце, ведрице и остало дрвено посуђе.

–Јелчићи су из Заплања.

–Никшићи су из Никшића у Црној Гори, дошли после Лаудана а пре оних породица из Заплања.

–Живановићи или Марићи су из Ужичког округа.

–Васићи су из Босне.

–Стојановићи су из Буштрења, срез Пчињски.

–Бајићи су из Босне.

–Дамњановићи су руског порекла, заостао један од Руса, који је под Карађорђем ратовао, па се у селу призетио.

–Пејићи су из Ужица, дошли пре 100 година.

–Стојановићи су из Тиквеша, предак се призетио пре 40 година.

–Давидовићи дошли пре бомбардовања из Босанске Крајине.

–Петровићи су из Бугарске.

–Панчевци су пореклом из Новосадског Салаша, одакле им је отац дошао.

–Лукићи су из Хрватске, дошли пре око 80 година.

Најстарије продице су у Доњем Крају а новији досељеници су поглавито у Горњем Крају села. Село је до скоро имало заветину на Усековање, 29 августа по старом, 11 септембра по новом календару.

 

***У овом тексту није писало за фамилије коју славу славе.

 

ИЗВОР:  Риста Николић – Околина Београда – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.