Порекло презимена, варош Гламоч

21. октобар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Гламоч

Привредне прилике.

По причању најстаријих људи до 1843. године у граду није било ниједног хана, дућана ни кафе; све су потребе добављане из Ливна. Тада су најчувенији људи: Филиповић, Омерхаџић и Ковачевић измолили од везира да у Гламочу буде пазар. Одмах су се почели градити дућани и насељавати трговци. Сељаци су узимали од трговаца без и кафу и плаћали у јесен.

Пазарни дан је у Гламочу суботом. Пазар је жив, јер на њега долазе сељаци из Подгоре и доносе жито и воће.

Годишњи сајам је о Малој Госпођи, када се највише продјје стока.

Положај и тип.

У Гламочу се издвајају Горља и Доња Чаршија. У Горњој Чаршији на темену рта су рушевине од града. Испод тога је мали троугласт простор, где је била чаршија са дућанима. Испод чаршије су уске и стрме улице, које су биле удешене за коњски саобраћај. Многе су куће празне, а неке су и оборене. Горњој Чаршији припада и Махала, у којој куће леже по странама долине, северозападно од рта на коме је град. Куће су у Махали разређене.

1892. године Горња Чаршија је напуштена и основана Доња. Ова лежи на темену ниске тарасе, око пута који долази из Млиништа и води за Ливно. Улице су у њој широке и удешене за колски саобраћај. У Доњој Чаршији је троугласт простор, у који улази пут од Млиништа и излази пут за Ливно. Ту се суботом држи пазарни дан. Куће су све камене и већином на спрат; кров им је од црепа.

 

Порекло становништва

Ћирића кућа била је у тврђави. Ћирићи су били капетани; сем тога имали су кмете. Од Ћирића нема сад у граду ниједне породице.

Око града биле су куће осталих муслимана. Једно време, ове куће биле су ограђене „протесима” (усправним дирецима) ради одбране „од чета“.

Окановић је имао кулу. Од ове породице нема сада никога у граду.

Кујунџалић је био староседелац и тежак. Његово се „кућиште замело”.

Ђузели су били староседеоци и имало их је четири куће.

Солаци су живели у врх града и били су тежаци. „Обамрли су о куги“ и сад им је кућа оборена.

Солаци (3 куће) јесу староседеоци. Један од породице Зељковића (такође староседелаца) ушао је у кућу Солака и лримио име те породице; од њега су данашњи Солаци.

Зељковићи (5 кућа) јесу староседеоци.

Диздари (4 куће) „старина су, били пре куге“. Њихов предак је чувао барут.

Староседелачке су још и ове муслиманске породице:

Џиновић, 1 кућа, тежак;

Бајрићи, 2 куће, бивше спахије;

Бекташ, 1 кућа, тежак;

Туршићи, 3 куће;

Масло, Чоло, Комарица, Трто, Џинић и Јашић (трговац) по 1 кућа;

Боснићи 2 куће

и Адеми (бакали) 3 куће.

Све су ово муслиманске, „темељите“ породице. Живеле су у граду пре куге, која је била почетком 19. века.

Доцније су се почели насељавати као трговци неки католици и православни. Од њих се помињу:

Павловић (из Ливна), Радић; Сочивица, Франкић (из Травника), Калабе, Видовићи (из Ливна), Сарајлићи (из Дувна) итд. Сви су они били подигли трговине, па пропали и изумрли.

За турског времена су се доселили:

Мостарац, 1 кућа, хлебар из Мостара;

Хускићи, 2 куће, од Ибра

и Стојичић, 2 куће нз Мостара.

Крстановићи, 2 куће, су се доселили Ливна око 1800. године. Петком, кад је био пазар, њихов дед је долазио из Ливна са торбом игала и минђуша и после пазара се враћао у Ливно. Његови синови дошли су из Ливна у дућане Филиповића.

Малешевић, 1 кућа, магазаџија, доселио је из Вагана око 1870. годиие.

Око 1876. године доселили су се:

Гасал, 1 кућа, трговац, из Ливна;

Рашко, 1 кућа, трговац, из Ливна;

Радић, 1 кућа, трговац, из Доца; и

Наерловић, 1 кућа, трговац, са Врбе (где је дошао из Дицма још за турског доба).

Џаја, 1 кућа, трговац, доселио се из Ливна око 1880. године.

Јанковићи, 2 куће, трговци, доселили су се из Ливна око 1890. године.

Црногорац, 1 кућа, трговац, доселио се из Ливна, око 1893.године.

Шврака, 1 кућа, трговац, доселио се из Малкочеваца око 1896. године.

Радета, 1 кућа, трговац, доселио се из Ливна око 1903. године.

Скобла, 1 кућа, трговац, доселио се из Ливна око 1903. године.

Радоја, 1 кућа, крчмар, доселио се из Зајаруге око 1906. године.

Вујичић, 1 кућа, трговац, доселио се из Чипуљића 1913. године.

Сви трговци, досељени пре 1892. године, имали су магазе у Горњој Чаршији. Садашња Доња Чаршија била је опћинска испаша, и опћина ју је продала поједиицима.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Željana

    Da li je nekome poznat Jovan Čegar,od oca Todora?Jovan bi trebalo da je rodjen oko 1929.godine.