Порекло становништва села Шиљаковац, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Шиљаковац је у долини речице Опарне, између Вранића и Великог Борка. Куће су по странама побрђа, груписане по родовима. Насеље је разређеног типа. Оно се дели на ове крејаве: Бело Поље до Великог Борка, Тодоровића Крај, Вис до Меанчина, Пуриш у потоку Жуберку до Баљевца. Карић-Крај и Обршањ-Крај су доњи крајеви насеља до речице Опарне, Аниште је западни крај села, Буковац је између Аништа и Белог Поља; мањи крајеви су Робаја и Парлози. Средина села нема нарочитог назива. Сеоски атар се граничи према Лесковцу речицом Опарном, према Великом Борку су њиве и ливаде у месту Брестовцу; на тромеђи Великог Борка, Бождаревца и Шиљаковца су њиве Ђурковац и Јеленак, а место Водица је до Баћевца; даље граница иде преко њива Рашковца, Сушевине, Робаје, па државним путем до Вранића. Њиве Сариновац, Пландишта, Ракинац и Кусаја су до Баљевца.
Воде.
Село обилује добром и здравом водом. Извори су: Брестовац, Лешће, Буковац, Јеленак и Бунарина. Служе се водом и са бунара. Потоци Рашковац и Јеленак чине Опарну, која дели крај Бело Поље од средине села.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су већ наведене у опису граница села и крајева.
Сеоска шума и утрина је у Јеленку, Дубрави и Паркогама.
Старине у селу.
Старо село је било у долини Опарне, на коме је данашње гробље. У Аништу је било неко старо гробље, од кога данас нема никаквих трагова. По сеоском потесу било је овде-онде надгробних „белега“ (камених плоча и стубова),који су готово порушени или затрпани у земљу. Један се од тих гробова назива Глишин Гроб. У Буковцу се познају остаци неког старог пута који је водио од Аништа за Велики Борак Осим поменутог пута на том мсету се познају трагови од неке старе цркве. Из ње је изнета камена „часна трпеза“ и стављена под запис (освештано дрво), под којим се у времену ношења литије обавља богослужење. Не зна се коме је свецу била посвећена ова стара црква.
Подаци о селу.
Литија се носи Први дан Духова. Главна молитва се држи овога дана под липом код сеоске куће. Заветно „бденије“ (молитва) држи се на Св. Јована Обретање, 24 фебруара по старомкалендару.
Ово село је први пут забележено на једној географској карти која је издата 1745. године као Шиљаковац. По архивским подацима се помиње тек 1818. године. Тада је у њему било 22 куће а 1844. године било је у њему 37 кућа и 242 становника. Данас у Шиљаковцу има 24 рода са 148 кућа и један цигански род са 3 куће.
Порекло становништва.
У селу има два стариначка рода:
–Јовановићи; имају одсељенике у селу Рожанцима у Космају, Мратиндан.
–Николићи, Никољдан.
Пре Карађорђевог устанка доселило се шест родова:
–Мартиновићи (Васиљевићи, Ранковићи, Јеремићи, Пајићи, Јевтићи, Максимовићи, Јовановићи други и Илићи) су један род, доселили су се од планине Медведника код Ваљева, Ђурђиц.
–Анђелићи и Иванковићи су један род; они су од Маџарских у Баћевцу, Ђурђиц.
–Маринковићи су старином од Невесиња, а овамо су дошли из Шопића, пошто су тамо убили свог агу који је пуцао на њихову славску свећу Св. Арханђела Михаила. Једни су се настанили у Шиљаковцу и, да би затурили траг, узели су славу Св. Николу; други су отишли у Жарково код Београда, а то су данашњи Влајићи, трећи су прешли у Банат, па се отуда повратили у Гунцате у прозвали се Маџарски. Род су им Протићи у Шопићу.
Не знају за своју старину ови старији родови:
–Николићи други, Никољдан.
–Ђорђевићи* (Стевановићи) Симеундан.
*Старац из овог рода, који је имао 85 година живота није знао за старину своје фамилије.
У прошлом веку доселило се десет родова.
–Поповићи су потомци од попа Антонија, претке и данашњих Поповића у Вранићу, Никољдан.
–Милијановићи (Јовановићи трећи, Андрејићи, Карићи и Јовановићи четврти) су од Милијановића и Вранићу а старином су из Ужичког округа, Ђурђевдан.
–Павловићи су из Босне, Никољдан.
–Јаковљевићи (Петровићи) су из Осата у Босни, Ђурђиц.
–Пушићи су се доселили после 1848. године из околине Темишвара, Ђурђиц.
–Радосављевићи, дед се доселио из црногорског Колашина, Лучиндан.
–Радовановићи су из Мељака, Ђурђевдан.
–Јовановићи пети су из Маслошева у Горњој Јасеници, Никољдан.
–Тодоровићи су из Петровчића у Срему, Стевањдан
–Аџићи су из Војке у Срему, Ђурђевдан.
Новији досељеници су:
–Матејићи су из Барича, Никољдан.
–Јовановићи шести су из Вранића, Јовањдан.
–Николић трећи, ковач, је из Великог Борка, Стевањдан
–Димитријевићи су из Конатица, Јовањдан.
–Петровићи су из Вреоца, Андријевдан.
–Живковићи су Цигани ковачи из Вранића, Св. Петка Параскева.
ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“ Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)