Порекло презимена, село Баћевац (Барајево)

15. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Баћевац, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.

Баћевац је на коси које чини развође речице Магачке или Брчкоте и потока Липоваче. Куће су груписане дуж сеоских путева и чине насеље разређеног типа. Село се дели на крајеве: Шеварско Крај, Доњи Крај, Горњи Крај до Мељака и Карачински Крај.

Воде.

Село не обилује изворском водом, па због тога готово свака кућа има бунар. Познатији извори су: Водица, Чесма, Врело, Точак и Белешће под Шушевинама. Сеоски потоци су: Липовача (у њу утичи Кључеви), Рашковачки Поток или Рашковац, Лисачки Поток, Магачка или Брчкота, Деонички Поток, Буква или Гунцатска Река. Осим Гунцатске реке сви остали потоци лети пресушују.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Парлози, Ивковац, Њиве над Буквом, Страначка Капија, Брестачка Капија, Спасовина, Свинчине, Стрмоглавица, Голи Рашковац, Липар, Јагодинац, Пресека, Путина, Делови, Река, Лисац, Лика, Падашуме, Липовача, Стране, Павловац, Деонице, Рашковац, Карачица, Бучје, Маге, Грачаница, Врбље, Кључ и њиве у Јанчића Потоку.

У Горњем Крају до Мељака је шума Дубраве; шума има и на Липару, Деветинцу, Странама, Липовици и Тасићу (то је део Липовице у коме има извор истог имена), Букви, Шушевинама или Заградама, Јеленку и на Вису. Сточарских колииба има у Деветинцу и у Липовачи.

Старине у селу.

Код Страначке Капије било је неко старо насеље. Ту се ископавају људске кости, делови од старих земљаних лонаца и бакарни новац. По једном нађеном римском новчићу даје се закључити да је ту било гробље неког римског насеља.

Друго старо гробље је Сватовско Гробље у Бучју, до Бождаревца. На Вису има два стара камена надгробна споменика, где су, по предању, погинула два човека из Велике Моштанице, а трећи надгробни камени споменик је без натписа и он је у близини општинске суднице.

Подаци о селу.

Данас у селу има два гробља; једно је у Спасовини, на западу од Мага, а друго је у Јагодинцу код Брестачке Капије. Стара црква је била од брвана, саграђена око 1835. године. Данашња црква је зидана на месту старе цркве. Она је саграђена 1882. године и посвећена је Другом дану Васкрса. Ту, код цркве, је основна школа,која је подигнута 1843. године. Литија се носи на Први дан Духова.

По архивским подацима Баћевац се први пут помиње 1721. године, а затим 1818. и 1822. године. Око средине 18. века одселио се из Баћевца неки Михаил Лукин на имање манастира Фенека у Срему. Према томе данашње насеље је постало пре Карађорђевог устанка. Пошто у њему нема стариначких родова, онда по свој прилици, данашње становнишво, односни њихови преци у Баћевцу, није имало везе са становништвом и насељем у Баћевцу из почетка 18. века.

Године 1818. у Баћевцу је било 41 кућа, а 1844. године 90 кућа са 596 становника. Данас ово насеље има 28 родова са 197 кућа.

Порекло становништва.

Пре Карађорђевог устанка доселило се седам родова:

Шиндије (Влајковићи, Стевановићи, Радовановићи, Бркићи, Иконићи, Ћурчићи, Гајићи, Јеринићи, Недељковићи и Танасковићи) су из околине Сјенице. По породичном предању њихови преци су за Карађорђевог устанка побили турске“арачлије“ (порезнике) код неке тополе у селу, Ђурђиц.

Маслари (Стевановићи други и Јовановићи) и Виторовићи су вероватно потомци од Шиндија али се то изричито не тврди. Род Маслара има у Златиборском селу Ојковици, који су се доселили од Новог Пазара у почетку 18. века. Маслари у Баћевцу су вероватно од ових Маслара (иако немају исту славу) или су се непосредно доселили из села Маслара у Шекулару. У овом другом случају Маслари у Баћевцу морају бити род са Масларима у Ојковици. Они су само из истог села по коме се презивају, Ђурђиц.

Докторовићи (Матејићи) и одсељени Јовановићи у Београду су један род. Неки њихов предак је био хајдук, кога су Турци на превару убили, па му се и сада зна гроб недалеко од цркве. Старином су од Сјенице, Аранђеловдан.

Рафаиловићи не знају за своју старину, Аранђеловдан.

Топаловићи (Јанковићи) и Баљевачки Милосављевићи (Сарићи или Петровићи) су један род, доселили су се из околине Новог Пазара. бежали су у Срем, по свој прилици 1813. године, неко време били у Баљевцу, па се по том селу називају Баљевчани, Трифундан.

Маџарски (Михаиловићи) селили су се у „Маџарску“, па се повратили и узели презиме Маџарски. Крвни сродници су им су им Анђелићи и Иванковићи у Шиљаковцу. По овим својим рођацима они су старином од Невесиња, Митровдан.

Готовчевићи (Ивановићи) су однекуд из „Старе Србије“. По предању нашли су још за Турака „готов“ новац, па се обогатили и по томе су названи Готовчевићи, Ђурђевдан.

Ћосићи (Гајићи, Николићи и Живановићи) су из Бихора, Томиндан.

Алексићи су однекуд из „Старе Србије“, Лучиндан.

Јеремићи или Ерски су изумрли.

После Карађорђевог устанка доселило се двадесет родова:

Пипери (Маринковићи, Марковићи и Ненадовићи) су из Црне Горе, Јовањдан.

Филиповићи су из Старг Влаха, Никољдан.

Димитријевићи, прадед дошао из Баваништа у Банату, Митровдан.

Катићи су из Кабиља у Ресави, Никољдан.

Митровићи су из Бајевца код Уба у Тамнави, Аранђеловдан.

Милановићи, прадед се доселио из Лике, Аранђеловдан.

Бугарски (Благојевићи) су из Жаркова код Београда; предак дошао на земљу неког „Бугарина“, па су по томе узели то презиме, Никољдан.

Мачвански (Петровићи) су однекуд из Мачве, Ђурђиц

Бошњаковићи (Ивковићи), прадед се доселио из Босне, Митровдан.

Синђићи (Петровићи) су из Босне, Јовањдан.

Стојковићи су из Степојевца, дошли на земљу Шиндија и узели и њихову славу, Никољдан и Ђурђиц.

Станимировићи су из Копривнице код Ниша, доселили се 1878. године, Аранђеловдан.

Ђурђевићи су однекуд из „Старе Србије“, Савиндан.

Косићи, отац дошао из Босне, Никољдан.

Машићи су из Вранића, Ђурђевдан.

Бојићи су из Лопаша у Драгачеву, Велика Госпојина.

Маринковићи су из Барајева а даљом старином су од Ниша, Аранђеловдан.

Стојановићи су из Босне, Аранђеловдан.

Дрењанини су из Мале Моштанице у Београдској Посавини, Јовањдан.

Милосављевићи, отац дошао као ковач однекуд из околине, Ђурђевдан.

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.