Порекло становништва села Пријани, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне и саобраћајне прилике.
Њиве су испод кућа, а паша изнад кућа. Из њива се крчи камење и сабира на гомиле. Испод кућа на Поду, у вртачама су не само њиве, већ и баште са купусом и конопљом. На овој тераси, испод пријанских њива, идући ка Хасанбеговцима и Подгреди, настаје паша ова два села. Ливаде су на планини Висибаби. Две куће Мрђена и по једна кућа Станивука и Љубоје имају на Висибаби колибе и кошаре. Задруга Сганивука има у Чемерници и Чардаку колибе и кошаре. Ајдар има колибу више куће у страни.
Путеви воде од кућа уз страну до колиба и кошара.
Положај и тип.
Неколико кућа лежи на пространој тераси, која се зове Под. Највише кућа леже ивицом између паше и њива. Тамо где на Под излази долина Шупље Стијене, нема кућа ни њива. Вода тече овом долином за време киша и топљења снега. Вода се доноси са бунара Красинца, или су уз куђе намештена корита, где се збира вода.
Кућа има: Петковића 1, Ајдара 4, Станивука 11, Пејића 4, Мзрковића 1, Мрђена 5, Тепића 1, Љубоје 1, Гашића 1, Мрђена 3, Стевановића 1, Мрђена 3 и Ајдара 3. Између кућа Петковића и Ајдара износи растојање око 30 м, а куће Ајдара су једна до друге. Куће Станивука и Пејића чине групу. Растојање између ове групе и куће Марковића износи око 100 м. После извесног, одстојања долази група кућа Мрђена и Тепића. Иза долине Шупље Стијене су остале куће, између којих има такође извесних одстојања.
У задрузи Станивука је тридесет и деветоро чељади. У њој су четири рођена брата и два брата од стрица; даље шест њихових жена и две удовице од два брата од стрица. Најстарији брат има два сина и две кћери; један од синова има жену и дете. Други брат нема порода. Трећи брат има пет синова и две кћери. Четврти брат има три сина. Први брат од стрица има три сина и две кћери. Обе удовице имају по сина и кћер. Браћа имају колибе, где се „получи роба“. Ова задруга има кућу, млекар, амбар, појату, две кошаре и седам колиба.
Старине и порекло становништва.
У долини Шупље Стијене има комада од воденичког камења.
Станивука је старо презиме Палибиљетине. С њима су род Марковићи и у великој старини имали су заједничку земљу. Славе Св. Јована. Они су се доселили давно из Херцеговине и кућа им је прво била на Поду. На месту садашње куће била је шума, где су им ишла говеда. На садашње место преселили су се по савету неких калуђера. Њихов прадед је био „потребит“, па је служио бега и уз њега и војевао. Бег му је поклонио земљу, па су хранећи и подмићујући Турке, имали своју земљу и за турског времена.
Мрђени су пореклом из Далмације и имају рођака у околини Шибеника. Одатле су дошли у Рајково Брдо (близу Варцар-Вакуфа), и затим овде, крајем 18. века. Славе Св. Стевана. Уз „буну“ 1875. год. једни Мрђени су отишли у Вилухе (код Бања-Луке), други у Медну (код Варцара) и трећи у Отомаљ (код Јајца).
Петковићи су се доселили из Унца. Њихов прадед дошао је почетком 19. века и „уговорио” се у Нинковиће. Затим се поделе и Нинковићи пређу у Хасанбеговце, а Петковићи оду под брдо, где су сада Пејићи. 1875. год. Петковићи побегну „од турске силе“ у Тимар, код Приједора, Кад се отуд поврате нађу Пејиће на своме кућишту и настане се на садашње место. Славе Св. Јована.
Тепић се доселио из Ковачеваца средином 19. века. Дошао је уз матер при преудаји. Спави Св. Николу.
Љубоја је дошао из Црног Луга (у Ливањском Пољу) у другој половини 19. века. Довела га је мати при преудаји. Слави Св. Марка.
Пејићи су се доселили из Вагана 1875. год. и населили се на место Петковића.
Гашић је дошао као приводак уз мајку из Црног Луга (у Ливањском Пољу) „пред Аустрију“. Слави Св. Ђурђа.
Стевановић се доселио из Пећске (у околини Варцара) као најамник крајем 19. века. Слави Св. Ђурђа.
Ајдари су дошли из Подградине крајем 19. века. Славе Св. Николу. Они су „прећерали амбар“ из Клачине у Подградину и одатле овде.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)