Порекло становништва села Мали Црљенци (данас Мали Црљени), општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Мали Црљени је у клисурастој долини средњег тока Пештана а између Барошевца, Бистрице, Рудоваца и Пркосаве. Већи део насеља је на левој осојној страни Пештана а само неколико кућа има на десној страни. Оно је разређеног типа, издужено и дели се на крајеве: Горњи Крај, Доњи Крај и на крај Петковачу. Куће су по косама и њиховим странама и високо изнад речних долина, јер су долине са стрмим странама.
Воде.
У селу има два извора, Сланац и Војиновац. Од другог настаје поток истог имена. Други поток је Глишевац, који лети пресушује, а трећи је Гурбетина Јаруга, у којој су раније живели Цигани гурбети. Вода за пиће и за друге домаће потребе употребљава се из бунара. Сеоски потес се граничи: До Бистрице је брдо Петковача, до Барошевца је брдо Чоканлија, поток Забела и Пештан; према Рудовцима су Кочино Поље, Селиште и Миркова јаруга; до Пркосаве је Бобија а према Стрмову је Сиљевито Поље.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима која се зову: Сиљевито Поље, Мостина, Заунка, Бошковица, Наунци, Подунке, Стублица, Слатина, Бобија, Гушевац, Кључеви, Забели, Делино Поље, Равне Ливаде, Забрдо, Кусања, Купушњак, Моравице, Карића Брдо, Жути Брег, Кулич и Петковача. У сеоском потесу има каменолом гранита, кречњака и крижака. Од кречњака се пече креч. Шума је у приватним забранима. Она је церова, граничева, букова и најмање има грабове.
Старине у селу.
Старо село је било на месту Селиште, а на врху брда Петковаче је старо „маџарско“ гробље, од кога се и данас познају трагови. По предању на Кочином Пољу је „логоровао“ Капетан Коча са својим добровољцима, па је по њему то поље добило име.
Подаци о селу.
Данашње гробље је у страни више села. Литија се носи на Белу Суботу, прву после Духова а заветина се држи на Младенце код сеоске куће.
Мали Црљенци су као насеље унети у Ебшелвицову карту, па се у архивској грађи помињу тек 1811. године. У њему је 1818. године било 24 куће а 1844. године имало је 36 кућа са 291 становника. Данас има 15 родова са 113 кућа.
Порекло становништва.
По предању најстарији родови су у овом селу они које је капетан Коча преселио из Срема крајем 18. века. То су ови родови:
–Живановићи (Благојевићи, Смиљанићи или Петровићи, Марковићи, Милутиновићи и Обрадовићи) су један род, славе Ђурђиц.
–Стевановићи; једна породица се одселила у Соколову, Ђурђевдан.
–Лазаревићи, Лазаревдан.
У првој половини прошлог века доселило се дванаест родова:
–Карићи (Васиљевићи и Марковићи данас Матићи) су дошли од Сјенице, Лучиндан.
–Никодиновићи (Урошевићи и Атанацковићи) су са Косова, Никољдан.
–Ђорђевићи су од Карановаца (Краљева), а даљом старином су од Новог Пазара, Аранђеловдан.
–Пантелићи, доселили су се са Ђорђевићима од Новог Пазара, Петровдан.
–Трговчевићи (Матићи други, Павловићи, Илићи и Петровићи) су један род, али су се већ разродили, старином су из Босне, Јовањдан.
–Анђелковићи (Миловановићи) су од Матића у Петки а овамо су се доселили још за време Турака, Стевањдан.
–Недељковићи су од Сјенице, побегли у времену Карађорђевог опседања Сјенице, Стевањдан.
–Павловићи су од Павловића у Зеокама. Не помињу се у том селу, осим Павла (могућег претка) из фамилије Гошнићи (Пауновићи и Аврамовићи); нека баба је довела три сина Пауна, Павла и Аврама, који славе Лучиндан а пореклом су „од Требиња“.
–Ђаковићи су од Ђаковића у Зеокама. У Зеокама нема Ђаковића, али се помињу Мартиновићи (Радосављевићи и Петровићи), који су од Ђаковића из Пркосаве, славе Никољдан.
–Павловићи други, отац дошао жени у кућу из Бистрице, Ђурђиц.
–Спасојевићи, једна породица у Стрмову, су из Вреоца, Ђурђиц.
–Рајић, отац се доселио однекуд из „Старе Србије“ као слуга, Аранђеловдан.
–Црљенци, одселили се из овог села у Пиносаву код Београда, испод Авале.
ИЗВОР: Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
12. октобар 2013. у 21:02
Милодан
Села у општинама Лазаравец, Уб и Лајковац, која су потпуно или делимично расељена због ширења колубарских копова.
Општина Лазаревац:
– Стрмово (обод)
– Миросаљци
– Јунковац
– Сакуља
– Барошевац
– Медошевац
– Зеоке
– Мали Црљени (обод)
– Вреоци
– Велики Црљени
– Цветовац
Општина Лајковац:
– Мали Борак
– Скобаљ
Општина Уб:
– Каленић
– Радљево
Поузданост (полузваничних) података 95%
10. октобар 2021. у 20:34
Igor
Za Male Crljene nije obod,vec jedna cetvrtina sela je esproprisana zbog eksploatacije uglja.Za Strmovo je u redu.
2. децембар 2014. у 15:27
predrag jovicic
kako da saznam odakle su rod Crljenci dosli u m.crljene pre nego sto su se odselili u Pinosavu,ja poticem od tih crljenaca i danas zivim u Pinosavi gde se od roda Crljenci razgranalo pet velikih familija koje i danas postoje ,slave jovanjdan kao i trgovcevici koji su ostali u m.crljenima,mozda imaju sa njima nekog zajednickog pretka,poreklom iz bosne kako pise u knjizi sumadijska kolubara…
ja sam slao podatke o mojoj familiji al nisam dobio nikakav odgovor-http://www.poreklo.rs/2012/12/04/pismo-%C4%8Ditaoca-odakle-je-deda-miloje/
hvala
25. јун 2017. у 21:57
Predrag jovicic
Nema jos odgovora na moje pitanje
Prodje tri god…
11. јул 2020. у 12:16
Igor
Javite mi se na e-mail [email protected]
26. јун 2017. у 07:13
Јоксим
Предраже, нема више чекања, урадите ДНК тест по мушкој линији у организацији нашег Друштва – Српски ДНК пројекат. Једино тако се добија одговор о сродницима, кад нема других података.