Порекло становништва села Злосела, општина Купрес. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића “Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Привредне прилике.
Почетком 19. века били су испод Злосела по пољу борови, а изнад Злосела, до Билог Потока, букова шума.
Западно од Злосела у Катрџијама, Мединовцима и Крижу су њиве са кромпиром, јечмом и зоби, а на Дебелом Брду су њиве и паша. У пољу су њиве у Црњкушама и Брижинама, а даље ливаде до Малована.
Злосела су била читлук Малкоч Алај-бега. Он је имао шест кћери и разудао их за Фазлибеговића, Курића, Лику, Бећирбеговића, Афезадића и Куленовића. Село се тако поделило на шест делова, а потом је „уз миразе“ прешло у „сто руку“.
Положај и тип.
Са североистока долази Били Поток и протиче кроз село.
У равни, северозападно од Билог Потока, су куће: Брстила 6, Гргића 8 и Раштегораца 6. Куће Брстића и Гргића чине две групе.
Даље, на северозападу коса се пење и на њој су куће: Думанчића 20 и Жуља 4. Куће Думанчића су једна до друге.
Северозападно, преко пута, на истој коси су куће: Михаљевића 12, Багарића 1 и Брстила 6.
Ка пољу на крајњем делу косе леже куће: Ивића 6, Грбеша 2, Вргоча 1 и Кожице 1.
Довде је Горње Село. Северозападно је поток Бојана, паралелан са Билим Потоком; тече такође од североистока ка југозападу. Одавде почиње Доње Село.
На северозападној страни Бојане су куће: Лозића 3, Ивића 2, Ђалета 3, Јурчевића 1, Раштегорца 1 и Брстила 5.
Ка западу настаје ниска тераса, чијом су горњом ивицом куће: Свалина 3, Хакрепа 2, Свалина 3, Раштегораца 6 и Лозића 3; а доњом ивицом: Брстила 4, Думанчића 4, Токића 2 и Хлепића 1. По темену ове ниске терасе, између горњег и доњег низа кућа, леже њиве.
Средином 19 века у Злоселима је било око 32 куће.
Порекло становништва.
У Злоселима су живели Баножићи, који су „отпртљали“ ка Јајцу и Бања-Луци. Прича се да су отишли зато, што им је мраз с пролећа уништио усеве.
Најстарији су досељеници Лозићи (или Галићи), који су дошли из Далмације.
„Давно“ су се доселили: Хлепићи, такође из Далмације, и били у Јуричима; и Јурчевићи из Херцеговине.
Грбеше су се доселиле из Херцеговине почетком 18 века и сели најпре у Злосела; одатле су прешли у Мрђебаре и у Растичево, па су се повратили овамо.
Свалине су се доселиле из Дицма. крајем 18 века.
Брстиле (Ћосићи, Гргићи, Павићи и Чолићи) потичу од браће: Ћосе, Грге, Пава и Чола. Досслили су се из Врљике почетком 19. века, побегавши у Турску. Један им је прадед отишао у околину Травника.
Ивићи су се доселили из Врањице (код Сплита) крајем 18. века у Мандино Село (у Дувну). Отуда су дошли у Суаву. Ту су убили субашу и један њихов предак пређе почетком 19. века у Растичево, а двојица у Злосела.
Думанчићи су од Врљике (у Далмацији). Одатле су отишли у Ракитну (код Љубушког). Почетком 19 века дошли су у Османлије, а у првој половини 19. века у Злосела.
Михаљевићи су се поселили из Голињева (код Ливна) почетком 19 века. Њихов прадед је побегао испред Турака у заштиту Хусејин-бегу. Прво су сели код вргла Башинца, иза Олова, а одатле су дошли у Злосела у првој половини 19 века.
Хакрепи су пореклом из Каменске (код Сиња). Одатле су дошли у Мокроноге, и затим у Злосела у првој половини 19. века.
Токићи су се доселили из Растичева средином 19. века; ту су дошли „давно“ из Ракитне (код Љубушког).
Раштегорци и Жуљи пореклом су од Врљике (у Далмацији). Један њихов предак убио је бега, кад је овај затражио да прву ноћ проведе с његовом невестом. Онда је побегао ноћу у Малован, где га је примио травнички паша Кукавица; паша му је поручио да ће му послати све што му треба. Из Малована су дошли у Стражбеницу почетком 19. века, и одатле у Злосела средином истог века.
Багарић је доселио из Билог Потока средином 19. века.
Ћалета се доселио из Врљике у другој половини 19. века; његов се отац „уговорио у Раштегорце.
Вргоч се доселио почетком 20. века из Билог Потока и овде купио земљу.
Кожица је досељеник непознатог порекла.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)