Порекло становништва села Мало Очијево, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
Мало Очијево је најсеверније село у области. По положају је сасвим слично Великом Очијеву. Налази се на таванастој висоравни изнад дубоко укопане долине Унца, а нешто мало и изнад долине Уне. Врло мало је сеоског земљишта које се обара с ове висоравни наниже и допире до Унца и Уне. Село има природне границе. Према југу до В. Очијева границу означује незнатан набор земљишта, према истоку нижи ограници планине Осјеченице, према северу коса Грабовача и корито Уне, а на западној страни корито Унца.
Оранице носе називе: Кућерине, Цијепци, Ледињак, Погледало, Ивовац, Драга, Мачије Долине, Плећа Торине, Јазавчије Долине, Равнице, Коса, Двоструке Долине, Грабове Њиве, Грабовача, Увала, Дочићи, Ћулуми, Обракуше, Јасиковача.
Ливаде: Чајир, Грабоваче, Старовине, Крчевина, Брежина, Палеж, Риђанске Пољане, Метла, Добропоље, Насланине, Стаза.
Пашњаци: Намастирска Брина, Ивовац, Грабик, Циганска Страна, Лазиновачка Страна, Ледињци, Грабежи.
Шуме: Стајбине, Грабовача.
Воде: Унац и Уна теку границом села. Иначе у селу нема живе воде осим бунара Ивовца. То је бунар сасечен од дрвета, па и ту вода само помало „гмили”. Има повише бунара сувозидних или сасечених који се налевају кишницом, али ови слабо држе воду н брзо засуше. Преко лета догоне воду у вучијама с Унца.
Мало Очијево нема колиба јер су планинске ливаде сасвим близу, одмах поврх села. Нема исто тако ни млинова него меље на ујам у Намастиру.
Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја: Драга Дукића, Под Ивовцем, Осоје, Росуље. И овде се крајеви састоје из повише група кућа. Цело село има 61 кућу.
О имену села ништа се не прича. На подручју села има једна градина и једна црквина. Градина је више кућа Роднћа. Грађена је сувозидом и има око ње доста хрбина. Црквина је у Брини више Унца. Ту се познају закопине зидова, по народном веровању, црквених.
Порекло породица.
Данашње најстарије породице у М. Очијеву не живе овде дуже од 130 г. Али има казивања да су пре њих биле овде неке друге породице. Према томе село је постојало и пре него што су дошле овамо најстарије данашње породице.
— Танкосићи (18 к.) славе Ђурђевдан. Сви су под Ивовцем. Доселили из Дугопоља пре 130 г. у В. Очијево, а пре 90 г. прешли овамо били овде пре њих Родићи. Дигао их спахија па отселили у „Босну“. Марко Танкосић дадне спахији краву и овај га насели овде. Било тада врло мало крчевине, а све остало шума. Пре 65 г. отселио одавде Исо Танкосић у Брезичане (Приједор). Однио у врећи мачку и она се четврти дан вратила овамо.
— Дукићи (9 к.) славе Стевањдан. Преселио овамо Томо Дукић из Дољана Личких мало после Танкосића. У Лици „трчао троје шибе“, па најпосле побегао овамо. Онамо било мало земље и велика тесноћа, а овде доста празне земље, а и „права била лаганија”, није се давала ни војска ни трећина, само што се је беглучило. Дукићи доселили у Дољане из Грачаца, кад је Прилог отпао од Босне.
— Карановићи (15 к.) славе Ђурђевдан. Живе на три места. Дошли пре 80—90 г. с Бобољусака. Једна женска из куће Десничине била удата у Карановиће на Бобољусцима. Тамо обудови па се поврати браћи на Очијево и доведе четири сина а петога донесе у утроби. Ови поодрасту овде код ујака а када се пожене добију од бегова земљу.
— Јовичићи (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Дугопоља негде у исто доба када и Танкосићи, дакле пре 130 г. У Дугопоље су дошли из Плавна и нису се ту ни задржавали него тек прошли кроз Дугопоље. Пре њих били овде у Очијеву Кесарипа, отселили у Марине (Приједор).
— Рађеновићи (6 к.) славе Ђурђевдан. Они су заправо Керкези. Марко Керкез умре уз кугу, а остане му у колевци снн Обрад. Жена Маркова била од Рађеновића. Она се преуда док је Обрад још био дете, а њега остави овде код неке родбине. Ови га окрену по матери звати Рађеновићем и тако то презиме пређе сасвим на њега и на потомке му.
— Деснице (5 к.) славе Никољдан. Доселили пре којих 100 г. из Срба три брата: Душан, Маријан и Костадин Десница. Пре 60 г. једна им кућа сишла у Жупу.
— Родићи (3 к.) славе Аранђеловдан. Доселио им предак Дмитар из Дугопоља у исто време када и Танкосићи.
— Шипка (1 к.) слави Марковдан. Прешао с Великог Очијева после рата.
— Шијан (1 к.) слави Аранђеловдан. Доселио из Куновца (Срб) после окупације. Био најпре као пилар на пилани па се онда и закућио.
— Грбић (1 к.) слави Срђевдан. Пришао с Цвјетнића у кућу Родића после окупације.
ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.
Коментари (0)