Порекло становништва села Доње Врточе, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.
Ово је село по положају и по облику распростирања готово исто као и Г. Врточе. И оно обујимље комад Жупе па онда стране и висоравни с обе стране Жупе. И оно има природне планинске границе само до запада и истока, а према северу и југу нема ништа приметно ни истакнуто што би обележавало границе села. Село је уско а дуго, н жупно је и планинско.
Оранице носе називе: Разбојина, Превија, Велика Њива, Велика Долина, Локва, Јањило, Гајеви, Плитвина, Даљуша, Солиштине, Рашљашица, Луке, Стрмоглавнице, Брежине.
Косанице: Криводо, Ковин Вршак, Пометеник, Тодорића До, Коса, Зарачев Бријег, Мацина Пољана, Гајеви, Баре.
Пашњаци: Ћојлук, Палеж, Вршчић, Греда, Кланац, Вушића Поље, Плећине, Брине.
Шуме: Међеђа Долина, Увала, Бубањ, Бакина Главица, Пријека Главица, Брина.
Колиба има на Подовима три, у Црвљивици две. Све су то летње колибе.
Воде: кроз Жупу тече Унац, а има и неколико мањих извора. То су: Рујевац, Точак, Груборски Бунар. На Каменици и на Подовима нема живе воде.
Село је као и сва друга овде разбијеног типа. Дели се на четири краја: Црвљивица, Подови, Жупа, Каменица. По крајевима је више група кућа, где већих где мањих.
Гробаља има шест: Црвљивица, Торбичино Гробље, Шевино Гробље, Срдића Гробље, Симишића Гробље, Градина Торбичина. У селу има данас 142 куће.
У подручју села има више трагова и остатака из старине. У Црвљивици имају две градине: Мали Град и Велики Град. Ту се распознају зидови, има хрбина, а налазило се је и новца. На Градини код куће Баукове види се срушена гомила камења. Код куће Пећаначке налази се старо гробље са зиданим и шћемереним гробницама. Такво гробље постоји и на Морачиној Градини (близу Морачине куће). Народ мисли да је овде била црква. Пувача орући близу куће нашао канале зидане каменом и покривене циглом. Све знаци да је овде била римска насеобина.
Порекло породица.
Најстарија и најснажнија породица су Пећанци (37 к.). Славе Јовањдан. Живе овде у две групе: у Жупи 28 к., на Подовима 9 к. О њиховом пореклу већ јс говорено.
— Бабићи (4 к.) славе Јовањдан. Доселили из Вагана (личког) но окупацији.
— Руњићи (5 к.) славе Никољдан. Старином су из Грахова. Отуда преселе нешто пре Серашћера у Ведро Поље. Дошла их тамо четири брата и живели спрва по најму. На три године пред буну двојица пређу овамо у Црвљивицу.
— Зорићи (9 к.) славе Ђурђевдан. Доселили с Бобољусака пре буне на 20 г. Били најпре за Обљајем у Бастасима. После 12 г. прешли у Врточе и променили овде два кућишта. У Црвљивици им до буне биле само колибе. Сада су и ту четири куће.
— Торбице (8 к.) славе Стевањдан. Доселили из Вагана (личког) по окупацији. Пре 40 г. закућили у Ваганцу. У старини се звали Добријевићи. Некакав им старац носио браду “колик торба” због тога их свет прозове Торбицама. У Ваган су дошли из Плавна.
— Бауци (3 к.) славе Ђурђевдан. Дошли нз Тишковца по окупацији.
— Адамовићи (6 к.) славе Јовањдан. Старином су од Травника. Преселили овамо из Смољане пре четири колена. Била то поповска породица, дала четири попа и три калуђера. По окупацији један огранак изишао из Жупе и закућио у Црвљивици.
— Јанкелић (3 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна ио окупацији.
— Шеве (5 к.) славе Лучиндан. Доселили но окупацији из Вагана (личког).
— Грубори (4 к.) славе Ђурђевдан. Прешли овамо пре 80 г. из Бастаха.
— Родићи (10 к.) славе Аранђеловдан. Преселили из Трубара пре 80 г. Били најпре сви у Жупи. После се један одели и изиђе на Подове.
— Новаковић (1 к.) слави Никољдан. Дошао као најамник па се закућио.
— Мораче (12 к.) славе Никољдан. Доселили из Далмације врло давно и дошли на Очијево. С Очијева прешли у Врточе мало после него што су населили Пећанци. Пре 80 г. отселио један огранак у Буковачу. Говори се да су Мораче далеком старином из Црне Горе, од воде Мораче.
— Ђумићи (4 к.) славе Аранђеловдан. Доселили из Тишковца ире 90 г.
— Срдић (1 к.) слави Никољдан. Прешао из Бастаха пре буне.
— Симишићи (5 к.) славе Јовањдан. Они су од рода Пећанаца, прозвани по Сими-Симиши.
— Керкез (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен с Цвјетнића у кућу Опачићеву. Пре њега био у истој кући приведен за зета Добријевнћ па умро.
— Кунићи (3 к.) славе Никољдан. Пре 80 г. дошли из Врбника у Далмацији.
— Зарачи (4 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пред буну из Плавна.
— Кнежевићи (4 к.) славе Никољдан. Приведени пре 80.г. с Цвјетнића у кућу Пећанчеву.
— Глогиње (3 к.) славе Аранђеловдан. Доселио Глишо Глогиња на 20 г. пре буне из Голубића у Далмацији. Звали се раније Родићи. Неко им од старих ишао путем и зобао глогиње. Због тога га прозову тако.
— Гвозденовић (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен из Видова Села у кућу Пећанчеву пре 80 г.
— Бјелотомићи (2 к.) славе Никољдан. Приведени из Тишковца пре 100 г. у кућу Морачину.
— Пухаче (2 к.) славе Никољдан. Приведени у Зориће пре 80 г. из Срба.
— Грбић (1 к.) слави Срђевдан. Прнведен пре 30 г. с Осредака.
— Шобат (1 к.) слави Дмитровдан.
— Бурсаћи (2 к.) славе Ђурђевдан. Дошли из Калдрме после окупације.
ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.
Коментари (0)