Порекло презимена, село Трнинић Бријег (Дрвар)

1. септембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Трњинића Бријег (данас Трнинић Бријег), општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.

 

Трњинића Бријег је као и сва села Доњег Унца дуго а уско село! Но дужина села не иде истим правцем којим и дужина Уначке Жупе него се с овом унакрсно сече. Стога свако ово село има у своме саставу по комадић жупе и но комадић свију оних страна, заравни и плећа што се изнад Жупе узвијају на обе стране све до планинских коса, као скрајњих граница видика. Село има природне границе само према западу и истоку. На западу чине границе Мисије и Јадовник, на нстоку Клековача и Црвљивица. Према југу н северу нема никакве видне границе, а ни по удаљености кућа не може се распознавати где престаје једно село а отпочиње друго.

Земље за обраду и за друго искоришћавање на разноврсним су положајима.

Оранице носе ове називе: Завође, Голубић, Дробњак, Бријег, Брдо, Рујарицс, Ћулум, Миљачевац, До Перића, Кукуријеково, Дуге Њиве, Језеро, Каменица, Ђудуровац, Речковац, Шљемешце, Увала.

Ливаде: Драга, Поток, Ћулум, Бара, Метла, Подови, Бијесне Долине, Стражбеница Мала н Велика, Увале, Брезовача, Брда, Лисине, Оклинак.

Пашњаци: Голубић, Дереж, Мисије, Злорад, Брина, Каменица, Метла, Главичица, Руњева Њива, Тавани.

Шуме: Мисије, Јадовник, Тавани, Долац, Луњевача, Лисина.

Воде: Унац, Дробњак, Рајиновац. Овај задњи тече границом до Дрвара.

Извори: Ромића Точак, Миљачевац, Перића Врело, Радиновац, Звечак, Здјекица. На Подовима и на Каменнци нема живих вода. Тамо употребљују кишницу из бунарева сувозидних или у новије доба и цементираних. Једино у Оташевцу има мало вреоце. Млини су на Дробњаку. Они могу подмиривати потребе села.

Колиба има на више места, тако: над Брином 10, у Бијесним Долинама 4, Под Огратком 3, у Оташевцу седам. Већином су и летње и зимске, тек неколике само летње.

Село је разбијеног типа. Дели се на шест крајева: Трњинића Бријег, Прњавор, Каменица, Црвљивица (Речковац), Подови, Оташевац. Има свега 100 кућа. У главном крају, Трњинића Бријегу, куће су прилично наблизу, тако да овај крај пружа вид напола збијеног насеља. Занимљива је чињеница да крај Прњавор нема везе с осталим селом. Раставља их земљиште села Дрвара. Тај крај је некада ага Трњинића Бријега добио у мираз па га и припојио овом селу.

У селу је седам гробаља: Дрвара, Плећ, Дражица, Ћулум, Каменица, Црвљивица, Брдо. „Прњавор се копа на Спасовини.“ (Овако народ каже, уместо: „Мртваци из Прњавора копају се…“).

Село је добило име по најстаријој и најснажнијој породици. Крајеви су углавном добили називе због свог положаја и облика. Прњавор можда због некадашњег манастира негде у близини (на Спасовини?).

На земљишту Трњинића Бријега нису досада нигде опажени трагови или остаци каквих старих насеља ни давнашњих грађевина.

 

Порекло породица.

— Трњинићи (21 к.) славе Стевањдан. За њих је већ речено да су старином из Херцеговине а овамо дошли из Далмације.

Бањци (9 к.) славе Јовањдан. Доселили пре буне из Дринића. Били право у Шиповљанима. Отуда побегли од куге и настанили се овде.

— Кецмани (9 к.) славе Вартоломијевдан. После Трњинића они су овде најстарији. Обрад Кецман казује да су њехови стари доселили из Равних Котара одмах када и Трњинићи. Овде се једни прозвали Трикићи и Материћи.

Владушић (1 к.) слави Св. Враче. Доселно нз Тишковца по окупацији.

Буцало (1 к.) слави Ђурђевдан. Приженио се пре 20 г. у кућу Владушића, дошао из Тишковца.

Срдић (1 к.) дошао пре 20 г. из Бастаха.

Кнежевићи (2 к.) славе Никољдан. Доселили по окупацији из Отона.

Грубори (4 к.) славе Ђурђевдан. Доселио пре 80 г. из Плавна у Далмацији.

Материћи (10 к.) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана. Прозвани овако по своме претку који је добио издевено име Матера.

Дешић (1 к.) слави Никољдан. Доселио но окупацији из Отона.

Дукић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Жагровића у Далмацији.

Сопић (1 к.) слави Јовањдан. Доселили пре 70 г. нз Дринића. Звали се Бањци па по нретку им Стојану, прозваном Сопо, добили ново презиме.

Видовић (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао мало пре буне од Видовића из Штрбаца.

Арсићи (2 к.) славе Ђурђевдан. Доселили пре којих 70 г. нз Тишковца.

Додизи (1 п. Додиг, 10 к.) славе Ђурђевдан. Доселили врло давно по свој прилици из Далмације! После Трњинића н Кецмана они су најстарији овде. Они што су у Црвљивици изишли тамо с кућом још пре буне.

Сабљићи (9 к.) славе Никољдан. Доселили из Грахова пре 100—120 г.

Деснице (2 к.) славе Никољдан. Доселили по окуиацији из Срба.

Тањга (1 к.) слави Ђурђевдан. Дошао по окупацији из Далмације.

Јаглице (3 к.) славе Јовањдан. Доселили по окупацији из Лике.

Марић (1 к.) слави Аранђеловдан. Прешао овамо из Тишковца пре 20 г.

Бошњак (1 к.) слави Трипуњдан. Дошао по окупацији из Црног Врха.

Трикићи (7 к.) славе Вартоломијевдан. Они су од рода Кецмана. Прозвани овако по деди Трики (Тривуну).

Родић (1 к.) слави Аранђеловдан. Доселио из Тишковца ио окупацнјн.

Миљевић (1 к.) слави Стевањдан. Доселио пре буне из Раљевца у Далмацији.

Селили су одавде: Ризвани у Славоннју, Трњинићи у Добрњу, Додизи у Лијевче, Кецмани у Лијевче, Сопићи у Лијевче, Грубори у Овче Поље.

Изумрли су Ромићи.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Slavko Gruber

    Istraživajući poreklo prezimena Gruber naišao sam na podatak da je prezime Gruber upisano kao svečar krsne slave Đurđevdan u mestu Trninića-breg 1883. godine (videti: Šematizam Pravoslavne Mitropolije i Arhidejeceze Dabro- Bosanske iz 1882. godine, selo Trninića-Breg).

    Međutim, u knjizi (Poreklo sela Trnjinića Brijeg, danas Trninić Brijeg),opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića “Unac” iz 1933-34. god.) umesto prezimena Gruber, pojavljuje se prezime Grubor, koji su se u Trninića brijeg “doselili pre 80 godina”.I Grubori slave Đurđevdan.

    Iz gornjeg teksta vidljivo je da pre 41 godinu, tj. 1883. godine Grubori nisu na popisu svečara slave Đurđevdan u Trninić-bregu.

    Prema neproverenim podacima do kojih sam došao u razgovoru sa viđenijim čovekom, koji se preziva Grubor, isti mi je objasnio da smo mi iz istog plemena, a da je to čuo od svoga pradeda.

    Ako neko ima saznanja o gore navedenom molim za odgovor.