Порекло презимена, село Преодац (Босанско Грахово)

29. август 2013.

коментара: 7

Порекло становништва села Преодац, општина Босанско Грахово. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године. 

 

Село је под Великим Шатором. Његова побочна узвишења: Вршчић и Врањуша опасују Преодац с јужне стране. С истока га омеђава Велики и Мали Кик. Од Тичева према западу, одељује га страна Стрмац и шума Балињаче, а са северне стране више коса и брегова, међу којима се највише истиче Кук.

Преодац је зделастог облика. Средина му је најнижа и подводна је. Стога је то земљиште остављено за ливаде, баре. Оранице и куће су свуда около на уздигнутијим и оцедитијим положајима.

Оранице се називају: Цијепци, Врлетаче, Попрекуше, Траљића Њиве, Брегови, До, Подворнице, Крчевина, Бјељевина, Шљива, Увале, Клачина, Стевиловке, Брда.

Ливаде: Бара, Долови, Дражице, Љесковац, Гњиловац, Обарак, Склоп, Лице, Карлица, Клачина, Врба, Барица, Лука, Бријег, Поље, Параџиковци, Драга, Кик, Манипоље (иод Шатором). Салићи имају ливада н у Рбинама.

Пашњаци: Орловача, Иванова Главица, Клачина, Кик, Борик, Кицељ, Главица, Страна, Врла Страна, Вршчић, Јошевића Врх, Косе, Балињаче, Горица.

Шуме: Велика Драга, Врх Јошевића, Испод Врањуше, Вршчић, Бјељевина, Страна, Таванци, Манипоље, Балињача.

Потоци: Брзица избија нспод Бабине Греде, Млин испод Врањуше. Састају се један с другим и још с потоком Карлицом и тада добијају име Шатор. При изласку из села Шатор се назива Појило, због тога што се ту напаја стока из више села. Даље низводно одатле назива се опет Шатор, док не поприми име Унац. У Преоцу има много мањих врела, тако: Широка Врела, Платица, Булино Врело, Увала, Бродић. На Шатору, иод самим врхом, налази се овеће планинско језеро. Како је Преодац богат водом, а многа оближња села сасвим безводна, то у њему има повише млинова. Има их седам већих са два или три „витла” и пет-шест мањих с једним витлом. Ово су све „ујмени“ млинови. Поредовничких има много внше. Неки од ових мељу Преочанима, неки и сељанима из других села. У Преоцу меље свет из Поповића, Шумњака, Вагана, Рора и Црног Врха.

На удаљенијим ливадама имају овдашњи људи колибе и ту држе благо с јесени и с прољећа. Тако у Клачинама има седам колиба, у Борику пет, у Таванима две.

Преодац је село разбијеног типа. Има три, међусобно јака издвојена краја: Клачине, Преодац и Црнац. Крај Преодац је опет расут у више омањих породичних група с три, пет, па и петнаест кућа на окупу. У целом селу има 106 кућа.

Гробаља је у свему шест: Илијашевића Гробље, Бошњаково Гробље, Полића Гробље, Црквина, Тичино Гробље, Станишића Гробље.

О имену села нема никаквих прича. Но вероватно је Преодац добио ово име од свога положаја који омогућује да овуда пролази пут и спаја два поља: Гламочко и Граховско. Отуда се је прелазило, преходило, отуда можда Преодац. Овим су се путем служила села северног дела Гламочког Поља и најјужнија села Горњег Унца. Осим с Граховом пут овај у своме продужењу (преко Рисовца) веже ова села и с Далмацијом.

Од старина овде има у северо-источном прикрајку села Црквина близу потока Шатора. Добро се види темељ целог зида и олтарске кривине. Олтар је до истока. Од Црквине води пут на брежуљак Градину, где се виде још добро очувани зидови старинског града. Народ га назива Момчилова Кула. О њој је било већ говора у општем делу (Петар Рађеновић – Унац).

 

Порекло породица.

И овде су се најстарије породице населиле пре којих 200 или нешто више година. По предањима тих најстаријих породица Преодац као да је пре њихова доласка био сасвим пуст. Говоре како је тада све још било зарасло у боровину и морало се крчити да би се имала где кућа метнути.

Бошњаци (6 к.) славе Трипуњдан. Прешли су овамо из Црног Врха пре 120 г. Одавде по окупацији (1878) један огранак преселио у Брањевце. О томе како су добили ово презиме казују да им је неко од њихових старих био у „Босни“ у најму, па кад се је отуда повратио, рекли му: „Ево нашег Бошњака”.

— Глигић (1 к.) слави Јовањдан, а приведен је овамо у Бошњаке из Маринковаца после окупације.

Ајдери (25 к.) славе Никољдан. Они су од рода Јагодића. О своме презимену причају да је неко од њихових у старини служио код бегова и био потежак у раду и слабо послушан. Бег му заповедао, а он се оглушивао. Онда бег узме штап и опали га говорећи му: „Ајдер, урадн то!“ Овај одмах скочи н узе да ради што му је заповеђсно. Онда ће бег: „Аха, гле како је Ајдер ваљан!“ Ајдери су населили међу најстаријим породицама, али најпре на Клачину, а пре 120 г. преместили се овде где су данас. Један брат од њих четворице отселио тада с Клачина у Рељино Село. После одавде отселила једна кућа у Љубаћево код Бања Луке.

Баришићи (4 к.) славе Никољдан. И они су од рода Јагодића као и Ајдери, па су се и населили у исто доба с њима. Исто то важи и за Јолиновиће (1 к.), Ђукиће (3 к.), Тртиће (7 к.), Тице (18 к.), Миличиће (3 к.) и Салиће (4 к.). Све је то од једног „тијеста“. Тице су прозвани тако због тога што је неко од старих им имао коња брза као птица. Неки су отселили одавде у Отковце и Превију (Кључ).

— Миличићи прозвани по Милици, која као удовица остала иза мужа трудна и родила сина, па он добио презиме од материног имена.

— Салићи прозвани по Сали (Сави) који је био врло „згодан“ и богато се одевао.

Омићи (2 к.) славе Мијољдан. Не знају ништа о својој прошлости и старијем завичају

Марић (1 к.) слави Ђурђевдан. Приведен је овамо из Грахова ире буне (1875).

Симиџија (1 к.) слави Јовањдан. Дошао овамо из Вагана гламочког на 20—30 г. пред буну. Био млинар у млину бега Пилиповића, па му овај дао и земљу.

Илијашевићи (3 к.) славе Стевањдан. Населили из Грахова пре 80—100 г. Звали се некада Добријевићи, па по Илији прозвани Илијашевићи. Променили овде два кућишта.

Станишићи (7 к.) славе Јовањдан. Јован (85 г.) прича да је његов прадед доселио овамо из Далмације. Пре њих били су у селу Тртићи и Ђукићи. Свуда овуда била само шума. Крчено, па орано. Једна њихова кућа отселила доста давно негде око Бања-Луке.

Руњо (1 к.) слави Јовањдан. Пре 60 г. населио га овде бег на кућиште једног Станишића.

Принцип (1 к.) слави Ђурђевдан. Доселио овде из Грахова по окупацији. Старо им је презиме Чеко. У Грахово се населили пре 150—200 г. из Полаче у Далмацији.

Партало (2 к.) славе Благочасне Вериге. Доселили овамо нз Далмације ире 120—130 г. Старије им презиме Иваци.

Савић (1 к.) слави Никољдан. Приведен из Црног Врха пред буну у кућу Тртића.

Будиша (5 к.). Славе Ђурђевдан. Доселили од Дрниша из Далмације пре 5—6 колена. Селили одавде у Подрашинцу (Мркоњићград) и у околицу Бања-Луке: у Бистрицу, Голеше, Љубачево.

Ћулум (1 к.) слави Ннкољдан. Приведен из Отковаца по окупацији у кућу Мнличића.

Полићи (7 к.) славе Никољдан. Доселили из Грахова пре 100 година.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић – Унац. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 30) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LVI), Београд 1948.

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Милорад Богдановић

    У селу Јелићка (Поткозарје) имају Симиџије који су овдје дошли прије 1882 године, и узели презиме ГРАНАТИЋ. Такође славе Јовањдан и кажу да су “дошли од Гламоча”.

  2. Saša Partalo

    Ja sam Partalo.
    Moj otac je iz sela Jagare kod Banja Luke. Nedaleko je od spomenutoga Ljubačeva u tekstu gore.
    Izgleda da su Partali prvo došli u Ljubačevo ali im se nije svidelo tu jer nije bilo dovoljno vode. Odselili su se onda za Jagare i za Slatinu, takođe kod Banja Luke.

    Jagare se nalaze u brdu i selo je dugo bilo nepristupačno. Danas je asfalt preko 90 % od puta. Konsekvencija nepristupačnosti je da od 1945 ljudi odlaze odatlen. Većina ljudi je pokupovala zemljišta niže brda nedaleko od Jagara a neki su se odselili za Banja Luku i dalje. Selo Jagare je danas manje više napušteno. Ostalo su dve do tri kuće sa starim ljudima.

    Inače sam ja slušao priče da smo se mi Partalo nekada prezivali Manojlović. Prvi put čujem za ime Ivac.

    I dan danas se kod bar nekih Partala slavi Slava Časne Verige.

  3. Branka Moralić (Trtić)

    Da li u Preocu ima još netko od Trtića? Moj djed je bio u Donjoj Varoši (Stara Gradiška) , vjerujem da mu je porijeklo bosansko ali tragovi su se zagubili.Nit djed nit otac mi nisu živi.
    Bilo bi mi zanimljivo ako ima tko do Trtića u Donjoj Varoši. Oni su bili katoličke vjere.

  4. Наташа

    Зашто се не спомињу Бенићи?

  5. Željko

    Što se tiče livada zaboravio si dvije centralne: Međuvođe i Ćulmašica
    Veliki pozdrav

  6. Tanja

    Sta je sa prezimenom Radumilo i Cegar

  7. BUDISA MILADIN

    JA SAM BUDISA MILADIN RODJEN U BACKOJ PALANCI ,DEDA SIMO I OTAC MIROSLAV SU RODJENI U PREOCU. MENE INTERESUJE AKO NEKO ZNA NESTO VISE O POREKLU BUDISA I O NASTANKU PREZIMENA BUDISA. HVALA UNAPRED
    BUDISA MILADIN