Порекло презимена, село Загорица (Топола)

10. август 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села  Загорица, општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Од Записа и Загоричког Виса, који представљају одсеке пиносавске површи, настаје површ пиносавске језерске фазе, која је нарочито лепо изражена на Врањевачком Брду. Одмах испод одсека, на Загоричком Вису, је један крај Загорице. Други крај села налази се на странама Врањевачког Брда. Између Загоричког Виса и Врањевачког Брда Дубовски Поток је у пиносавској површи усекао долину стрмих страна, и тако поделио село на два краја, да је саобраћај између њих, нарочито зими, знатно отежан.

Има четири извора: Дубово, Чесма, Велики Извор и Врањевац, али се употребљава и вода са ђермова.

Најбоља сеоска имања су поред Кубршнице, нарочито ливаде. Загорица је раније била под густим луговима; сада има врло мало приватних забрана и општина има шуму у Сувој Јарузи.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте. Подељено је на Горњи Крај, Доњи Крај и Поља. У крајевима су куће груписане по породицама: Бабића куће, Гајића куће, Стојадиновића куће итд.

 

Порекло породица и старине.

Село је засновано у Доњем Крају и прве су куће били где су данас Стојадиновићи. До „шора“ су све фамилије већ биле у селу; од тога доба се доселило само неколико породица.

У селу су ове фамилије:

Стекићи (Ћирићи) 5 к. Слава: св. Лука. Доселили се од Сјенице — „Арнаутлука“ за време Устанка.

Гајићи 12 к. Слава: св. Никола. Пре 100 г. се доселили из Жабара (од Јанковића). Од њих су Тодоровићи-Пешаковићи у Белосавцима.

Чикићи 4 к. Слава: св. Јован. Дошли из Јарменовца (качерски) после Устанка.

Лукићи 15 к. Слава: св. Никола. Стари им се доселили из Старог Влаха у Војковце (качерски). Из Војковаца дошли овде после Устанка.

Бабићи (Петковићи) 18 к. Слава: св. Ђурђиц. Досељени одавно; не знају порекло.

Пантићи 1 к. Слава: св. Јован. Старинци. Не знају порекло.

Васићи 8 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли после Устанка из Јерменовца (качерски).

Џонговићи 18 к. Слава: св. Лука. За време Карађорђа дошли од Сјенице (,,Арнаутлука“).

Лекићи 16 к. Слава: св. Тома. Досељени из Граба (ново- пазарски крај) за време Устанка. Куће су им у Пољима.

Миличићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Мисле да су им стари дошли од Новог Пазара. Станују у Пољима.

Шогоровићи 7 к. Слава: св. Пантелија. Не знају порекло. Судећи по презимену, вероватно су дошли из Срема или Баната.

Митровићи 2 к. Слава: св. Сава. Деда се доселио из Радобуђе (ужички). Старином су из Вранеша код Бијелог Поља.

Прандовићи 10 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се прадед од Сјенице.

Микатићи 2 к. Слава: св. Никола. Стари се доселили из Груже; не знају место.

Милојевићи 4 к. Слава: св. Никола. Не знају порекло; мисле да су им стари дошли из Старог Влаха.

Милићевићи 5 к. Слава: св. Аранђел. Досељени од Ариља.

Јовановићи 3 к. Слава: св. Јован. Дошли „из Бугарске“. Зову их „Бугарчићима”.

Андрићи 2 к. Слава: св. Никола. Род са Лукићима.

Поповићи 1 к. Слава: св. Лука. Отац био свештеник у селу. Деда се доселио, али не знају одакле.

Димитријевићи 1 к. Слава: св. Јован. Род са Бугарчићима (Јовановићима).

Миловановићи-Брђански 1 к. Слава: св. Тома. Деда дошао из Брђана (љубићски-руднички).

Јевђенијевићи 3 к. Слава: св. Никола. Досељени из Груже.

Стојадиновићи 10 к. Слава: св. Лазар. После Устанка дошли из Јарменовца. (У Јарменовце дошли од Сјенице за време Првог Устанка; Качер, ст. 795)..

Никетићи 6 к. Слава: св. Лука. Око Устанка дошли од Сјенице.

Миличићи 2 к. Слава: св. Ђорђе. Иста фамилија са Миличићима у Пољима. Станују у Доњем Крају.

Џонговићи 2 к. Станују у Доњем Крају. Фамилија са Џонговићима у Пољима.

Лекићи 5 к. Станују у Доњем Крају, а фамилија су са Лекићима у Пољима.

Све ове фамилије биле су у селу „пре шора“. Доцније су досељени:

Вићентијевићи 3 к. Слава: св. Петка. Цигани чергари.

Глишић 1 к. Слава: св. Јован. Пре 30 година дошао из Клисуре (Бугарска).

Из Загорице су се одселили у Водањ (смедеревски):

Марковићи (5 к. Слава: св. Никола) и Ружићи (6 к. Слава: св. Никола).

Село има једно гробље испод Загоричког Виса. У близини данашњег гробља има споменика од „маџарског гробља”.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Legendarni pevac Zoran Jovanovic je iz sela Zagorica.Sumadijski maestro.Na zalost umro je 2005,ali njegove su pesme ostale za sva vremena.Vecna mu slava!