Порекло презимена, село Стубо (Ваљево)

14. јул 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Стубо (по књизи Стубао), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Стубао је на западној ивици Лесковичке Висоравни. Сеоске су куће на ивицама висоравни изнад Јабланице и њене притоке Сушице или по долововима и вртачама. Земљиште је висораван испуњена многим вртачама поређеним у низове или круг, као око Коштице. У северном делу села су кречњаци са својим типским особинама, а јужном делу су огољени порфирити, које на висоравни опет покривају кречњаци. Главнија су узвишења на Јабланицом: Змајевац, Литица, Резина, Ошљак, Парач и Коштица у средини села. Прелаз са ових брда на висораван је благ, а Јабланици литичаст и кршевит.

Извора је у селу мало. Неколико извора је по крајевима висоравни при додирним зонама кречњачких и подинских стена, и већином су јачи извори, од којих постају бујни потоци са јако ужљебним коритом у стенама. У северном крају села су: Осоје и Годин, од којих постаје најјачи поток Кошутин Поток, затим Змајевац, на истоименом брду и истоименим јаким потоком, који никада не пресушује; Попова Вода у Резинском Потоку, који исто тако не пресушује. Цела висораван до Лелића је безводна; народ се служи још и барском водом и цистернама, које се овуда копају.

Земље и шуме.

Стубљанске су земље од две врсте; брдске или луке поред Јабланице. Брдске су земље по висоравни и вртачама, кречуше, родне и подесне за све врсте стрмних усева, поврћа и воћа, докле земље око Јабланице, назване Лукама, добре су оранице и косанице. И једних и других земаља има доста, родне су и дају довољно средстава за исхрану становништва и домаће стоке.

Шуме су по брдима и на искрају села. Има је доста и она је од лиснатог дрвета и довољно је за све домаће потребе.

Сеоских заједница нема, али има породичних заједница по појединим брдима, на којима се напасају стада свих чланова таквих заједница.

Тип села.

Коштица и Кошутни Поток деле Стубао на Доњи и Горњи Крај. Јужни део села је Горњи Крај, а северни до Пакаља Доњи Крај. У оба краја куће су груписане по породицама, где су њихове куће на растојању од 30 до 50 метара. Цело село има разбијен тип. У Доњем Крају куће су по вртачама и доловима и тај крај се зове и Кркушани, докле у Горњем Крају куће су у увалама и долинама појединих потока, који силазе са порфиритичких брда и зове се још и Бучјани.

У Доњем Крају, у Кркушанима су: Михаиловићи, Бакаловићи, Чолићи, Јоцићи, Петрићи, Станковићи и Марјани.

У Горњем Крају, у Бучјанима су: Павловићи, Јовичићи, Раадовановићи, Томићи, Ђедовићи, Ђукановићи, Милетићи (Тадићи), Бебићи, Николићи и Поповићи.

У селу је мало задруга, мада их је раније било доста. Већих задруга, које би имале преко 20 чељади у селу нема.

Подаци о селу.

Према списку ваљевске епархије од 1735. године Стубао је имао 13 домова. Према харачким тефтерима из 1818. године било је 22 дома са 39 пор. и 84 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 47 домова и 371 становника.

-1874. године – 56 домова и 366 становника.

-1884. године – 62 дома и 444 становника.

-1890. године – 66 домова и 511 становника.

-1895. године – 81 дом и 613 становника.

-1900. године – 82 дома и 580 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 6,43 а процентни 1,48%.

Име селу.

Има селу Стубао по причању старијих сељака дошло је од изгледа места, на коме је насељено. Причају да њихово село, као високо село, личи на неки стубао, па је отуда добило име Стубао или Стубо, како га мештани изговарају.

Име Доњег Краја села Кркушани дошло је од презимена најстаријих породица тога краја, које су се некада тако звале а данас је остало као име џемата, докле су све породице изоставиле ово презиме.

Име Горњег Краја села Бучјани дошло је од места досељења појединих породица, које су некада а и данас насељене по буквацима и бучју.

Име Стубао није скорашње, њега налазимо у списку села округа ваљевског из 1737. године под истим именом.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Стубао је старо насеље и има и старих и досељених породица. Оснивачи села су породице из Доњег Краја, за које се држи да су старинци.

-Кркуше (и њихови потомци Петрићи, Чолићи, Јоцићи, Павловићи, Јовичићи) и Бакаловићи: Најстарије породице у селу су Кркуше и Бакаловићи, за које се мисли да су из велике давнине сродне. Кркуше су и раније а и данас насељене око извора Осоја у Доњем Крају, њих је 19 кућа и славе Никољдан.

-Марјани, Михаиловићи и Радовановићи: У најраније досељене породице рачунају се Марјани. Марјани су по њиховом причању досељени у 4 породице од Новог у Далмацији, одакле су се прво населили у Конавлима, па су одатле у другој половини 17. века досељени у ово село. Од две породице су Марјани, од треће Михаиловићи а од четврте Радовановићи у Бучјанима. Сви се зову Марјани, а држи се, што они поричу, да су првобитно били католици, њих је 28 кућа и славе Јовањдан.

-Томићи, Ђедовићи и Ђукановићи: Друга исто тако стара породица су данашњи Томићи у Бучјанима. Родоначелник Томића под општим називом „Ђедо“ доселио се у општој сеоби из села Бучја у Полимљу, та и отуда се и данас зову Бучјани, са своја два брата Томом и Ђуканом и населио се у Горњем Крају села изнад Парача, где су и данас. Од Ђеда су Ђедовићи, од Ђукана Ђукановићи, а од Томе Томићи, свега их је 26 кућа и славе Јовањдан.

-Милетићи су досељени уз Кочину Крајину из Косјерића, њих је у овом селу 4 куће, има их и у Ваљеву, славе Ђурђиц.

Новији су досељеници:

-Михаиловићи, предак је дошао из Сијерчића у Полимљу уз Бабинску Разуру, призетио се у Михаиловиће, славе Јовањдан.

-Станковићи, предак је из Малог Крчимира у Заплању, доселио се као циглар и призетио у Кркушане, славе Никољдан.

-Бебић, предак је из Вујиноваче, доселио се жени на имање, славе Никољдан.

-Николићи су из Сушице, села ове области, предак дошао жени у кућу, славе Никољдан.

-Поповићи су из Бабина у Полимљу, предак се са породицом доселио као свештеник 1880. године, а пребегао је уз Бабинску разуру, којој је лично био главни покретач и душа покрета, зашта је жртвовао своју велику баштину и велики број чланова своје понајразгранатије породице у Полимљу. Поповић се населио као свештеник, али је у исто време и земљорадник, славе Ђурђевдан.

На Стублу је 82 куће од 9 породица.

 

Занимање становништва.

Стубљани се занимају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци у овој области. Раде земљу навелико, гаје доста разноврсне стоке, подижу велике воћњаке, радо уче занате и раде их у селу и изван њега, нерадо се селе и не иду у аргаштину.

Појединости о селу.

Стубао је саставни део Лелићске општине у Срезу ваљевском. Судница је у Лелићу, школа у Јовањи а црква у Грачаници. Гробље је подељено на два краја. Доњи Крај сахрањује се заједно са селом Пакљама.

Село преславља Младу Недељу, прва по Спасовдану.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Dragan Đedović

    Selo se zove Stubo a jedini naziv koji postoji pored ovoga je Stublo, jer ga narod tako naziva.Ovo sa imenom Stubao je greška,