Порекло презимена, село Стрмна Гора (Ваљево)

14. јул 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Стрмна Гора, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Стрмна Гора је на брду Врани, са југозападне стране Ваљева а на северном крају Лесковичке Висоравни. Сеоске су куће на крајњим ивицама висоравни и плећастог брда Вране. Плећа Вране и њен јужни део продужују се у Висораван, докле северна страна скоро литичасто пада реци Јабланици. Од Вране се спуштају Јабланици две паралелне слепе долине, чија су дна испуњена низом вртача каменог и земљаног дна са атмосферском водом (које зову Језерима) или без ње. Ове долине зову се Долови а полазе од Пресада на Врани. Уз долине изведен је пре неколико година пут Ваљево-Јелова Гора.

Извора нема. Једини извор на Врани је Врана до Лелића и Црна Вода до Сандаља у Јовањској Шуми. Та два извора и пресушни изворчићи по падинама Вране, јесу једина помоћ у води за мештане овог села. Никаквог потока или текућице нема у селу. Већу количину воде дају језера, баре у река Јабланица.

Земље и шуме.

Стрмногорске земље су посне, суве, добре за стрмне усеве а врло неподесне за ливаде, пашњаке и узгој кукуруза. По вртачама предсадских Долова има добрих ливада као и добрих земаља за сејање кукуруза, а тако исто добро су дошле и неколике луке овог села на десној обали Јабланице, испод цркве и шуме у Јовањи. Уопште Стрмна Гора има доста земље, само кад би се она догонила, била би још квалитетнија за обраду.

Шуме од вредности је мало у селу. Шеварица има доста и оне су око Пресада, по стазама долова и целом страном изнад Јабланице. Шуме једва да има за огрев, докле за грађу је нема довољно.

Сеоске заједнице су каменоломи по Пресадима, који служе за заједничко вађење камена и жежење креча, иначе других заједница нема.

Тип села.

Стрмна Гора је мало насеље збијеног типа. Куће су по западној страни Вране изнад Јабланице поређане једна поред друге са обе стране пута, који силази из села у Јабланицу. У селу нема џемата, а куће су на одстојању од 20 до 50 метара.

У селу су ове породице и по реду кад се иде од Лелића: Тешићи, Вилиповићи (Филиповићи), Романовићи, Лекићи, Јовановићи, Игњатовићи, Бесеровци и Илићи.

У селу нема задруга док их је раније било доста.

Подаци о селу.

Према харачким тефтерима Стрмна Гора имала је 1818. године 6 домова са 8 породица и 12 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 12 домова и 131 становника.

-1874. године – 14 домова и 127 становника.

-1884. године – 16 домова и 147 становника.

-1890. године – 21 дом и 153 становника.

-1895. године – 24 дома и 181 становника.

-1900. године – 25 домова и 202 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 2,06 а процентни 1,57%.

Име селу.

Сељаци тумаче име селу да је дошло од самог положаја села. Некад је у селу била силна гора и у тој гори је било то село, па како су стране села до Јабланице исувише стрменита, готово литичасте и село је добило име Стрмна Гора. Прича се и ово, да је ово село некада било у заједници са суседним Сандаљем, који је на западној страни овог села, па се од њега одвојило као заселак Сандаља.

 

Порекло стновништва и оснивање села.

-Романовићи: Оснивачи овог села су породица Романовићи за коју се зна да је у сродству са породицом Филиманића у Сандаљу. Романовићи су одавно прешли у ово село и населили се поред Језера на Врани и за њих се зна да се нису ни откуда доселили ни у Сандаљ, ни ово село. Романовићи су се много исељавали у доња посавска села и данас их има више од 15 кућа у Вукићевици и Орашцу, затим у Дивцима и Попучкама, селима ове области. Откад постоји село Стрмна Гора, отада се зна за Романовиће или другачије познате у области Вране; има их 9 кућа и славе Никољдан.

-Лекићи и Јовановићи: Најраније досељена породица у овом селу је Лекића, досељена под овим презименом из Дробњака, из села Шавника, од братства тамошњих Косорића. Родоначелник ове породице био је кнез у Дробњацима и довео је собом пред крај 17. века 12 сродничких породица и населио их у овом селу, па је још за живота 3 породице одселио у неко село у Тамнави а две у Јабучје, остале је задржао овде. Пред Кочину Крајину још 3 породице сишле су у Словац, село ове области и неселиле целу леву обалу Колубаре, а од осталих појединци се и данас разилазе на разне стране. У селу је данас Лекића под овим презименом и под презименом Јовановић 9 кућа, славе Мратиндан.

-Филиповићи (Вилиповићи) и Тешићи: У првој половини 18. столећа, одмах после „швапске владе“ како веле сељаци овог села, доселили су се Филиповићи са Ћеклића у Црној Гори. Родоначелник ове породице „Вилип“ дошао је са породицом, која је била задружна и имала око 18 чељади и населила се више Романовића, идући ка Лелићу. И они су се расељавали по примеру других двају породица; њих је под презименом Филиповића и Тешића 8 кућа и славе Илиндан.

Новији досељеници:

-Игњатовићи, предак се доселио као мајстор из Полошнице-округ ужички и призетио у Романовиће, славе Аранђеловдан.

-Бесеровац се доселио из Бесеровине-округ ужички, славе Стевањдан.

-Илићи су из Лесковица, дошли на своје, раније купљено, имање. Не каже се коју славу славе, докле Илићи у Лесковицама славе Ђурђевдан, оп. Милодан.

У Стрмној Гори има 29 домова од 6 породица.

 

Занимање становништва.

Стрмногорци се занимају земљорадњом и воћарством, а сви узгред и жежењем креча. Око Јабланице и по Пресадима налазе се многе старе и новије кречане, где се непрекидно у току целе године жеже креч и одатле извози за Ваљево или продаје у месту. Земља није рђава, али су сељаци испустили стоку, те како се не може да догони и правилно обрађује, онда из године у годину даје све слабији род. С тога сваки Срмногорац прибегава учењу заната и надничење по граду Ваљеву, где се привремено или стално насељавају.

Појединости о селу.

Стрмна Гора је саставни део Лелићске општине у Срезу ваљевском. Судница и школа су у Лелићу а црква у Ћелијама. Гробље је у јужној страни села,

Село преславља Мали Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.