Порекло презимена, село Пауне (Ваљево)

27. јун 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Пауне (по књизи Пауни), град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Пауне су на обема обалама Паунске Реке, где су сеоске куће по крајевима у правилан круг поређане, коме би центар били црква и сеоско гробље. Село се са свих страна спушта средини, а с крајева је уздигнуто. Главније узвишице су на крају села, а по њима су и сеоске куће: Грабље до Мрчића, Липе и Боблија до Ђурђевца, Сотона до Робаја, Царина до Жабара, Жубор до Клинаца, Шобот у селу и Орловац до Белошевца.

Пауне обилују изворима. Сваки крај села има своје изворе, којима се служе за сваковрсну употребу. Главнији су извори: Анђелијина Вода у Жуберу, Врело у Шоботу, Исаилова Вода у Гогићима, Цветковац у средини села, Прибаш, Водице и Стублина на Боблији и Сотона у Лепеници. Појединци имају својих бунара. Од текућих вода су: Лепеница, која пролази кроз јужни кречњачки део овог села, чије су обале кршевите и стрме а брегови препуни вртачама разноликог облика. Испод Жубера с клиначке стране тече речица Липница, до под Орловац и кад окрене тећи на исток, онда улази у ово село. Липница од извора до ушћа Врела пресушује, а кад прими Паунско Врело онда се назива Паунска Река и не пресушује. У Реку с десне стране улива се поток Раковик, који долази из Котлине и постаје од неколико извора и бара и у себе прима воду из једне непресушне баре, која се зове Слатина и која се налази под Липама. Затим у Реку улива се са исте стране и непресушни поток Буковик, који се цеди опет из неких бара и извора испод источног краја Шобота.

Земље и шуме.

Паунске су земље црна смолница и чувене по родности у целој околини. Најбоље зиратне су земље у Врелу и Буковику, а одличе ливаде и пашњаци су поред Реке. По брдима су воћњаци, виногради, забрани и зиратне земље за стрмне усеве, који по вртачама особито добро успевају.

Шуме су по брдима. Шума је појединачна и добро очувана. Највише забрана има на Царини и по Лепеници. Већина сељака немају својих забрана, с тога купују шуму по суседним селима и за грађу и за огрев. Нема ниједне стопе земље, да се не зна чија је и тако је од давнина.

Тип села.

Пауне су село старовлашког типа. Куће су у џематима, а џемати су састављени из повећег броја кућа, где су куће близу једна другој. Између џемата нема празнина, само су џемати Грабље и Гогићи одвојени, а сви су други дугим временом спојени и неприметно прелазе један у други.

Кад пођемо с источне стране села, први је џемат Липље на висовима Липама и Боблији, одатле на запад су: Котлине, Шобот, Гоштаци, Жуберице око села и Гогићи и преко села Липнице низ реку Грабље.

У Липљу су: Вићентијевићи, Ђорђевићи, Живојиновићи, Благојевићи, Гајићи, Милинковићи, Јеремићи, Мајсторовићи и Петровићи.

У Котлинама су: Поповићи, Швабићи, Матићи, Томићи и Бошковићи.

У Гоштацима су: Лазићи, Митрићи, Аировићи, Радосављевићи, Васиљевићи, Ружићи, Мајсторовићи, Станишићи и Крстићи.

У Шоботу су: Марјановићи, Илинчићи, Тикваревићи, Радосављевићи, Јанковићи, Стаменићи, Јоксимовићи, Цветковићи и Јевтићи.

У Жуберицама су: Лукићи, Матићи, Јеринићи, Митровићи, Јевтићи и Бадњаревићи.

У Гогићима су: Гогићи.

У Грабљу су: Војићи, Јеремићи и Јанковићи.

У селу нема великих задруга, чиме су се Пауне одликовале седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Понајвеће задруге у селу су Вићентијевића и Поповића.

Подаци о селу:

Пауни су према списку села ваљевске епархије од 1735. године имали 13 домова. Према харачким тефтерима од 1818. године било је 54 дома са 64 породице* и 147 харачких личности.

*Љуба Павловић и својој књизи у оваквим случајевима пише „пор.“, негде напише „пореских“ али, као овога пута, и „породице“ тако да се не зна, осим броја домова и харачких личности, да ли се ради о броју породица или пореских личности, оп. Милодан.

Према попису:

-1866. године – 76 домова и 621 становника.

-1874. године – 82 дома и 568 становника.

-1884. године – 83 дома и 656 становника.

-1890. године – 106 домова и 806 становника.

-1895. године – 125 домова и 848 становника.

-1900. године – 12 дома и 875 становника.

Годишњи прираштај становноштва од 1866. године је 7,20 а процентни 1,20%.

Име селу.

Пауне имају своју велику прошлост. Прича се, да су породице данашњих Јоксимовића неки преци суделовали у боју на Косову. Да је село старо доказ је што се помиње у почетку 18. века а и цркву при крају истог века није запалио Махмуд-паша Бушатлија, кад је попалио остале цркве у округу ваљевском. У породици Поповића до скора се чувала некаква стара синђелија неког њиховог претка, свештеника, коју је издао ваљевски митрополит 1727. године и у њој се именује поред осталих села и ово село*.

*Одкуда је ова синђелија била у рукама пок. попа Филипа Вићентијевића, непознато ми је, пише Љ. Павловић. Покојни поп је чувао међу својим хартијама и показивао ми је 1897. године а кад сам је,после његове смрти, тражио нисам је могао наћи ни код наслединка поп-Филиповог, као ни код потомака старог попа из Поповића породице.

Имена џемата су по брдима где су насеља или по презименима. Липље, Гоштаци, Шобот, Жуберице и Грабље су имена брда и џемата, а Котлине се зове крај села са вртачама, Гогићи је име по презимену породице тог краја-џемата.

Старине у селу.

1. Најстарији споменик живота у овом селу је садашња црква, која је из велике давнине, на истом месту где је и данас.

2. Докази старине села су и називи појединих места у селу: Старе Куће на 500 метара испод Врела, где је некада био крај, где су седели Шобоћани и Жуберичани; Кућерине, место око гробља, где се данас изоравају крбањци посуђа и сухомеђине најстаријег села; Вотњачина испод Гогића, заостаци старих окућница; Тулежи некада истребљен, а данас пошумљен крај у Грабљу, на коме су сеоски виногради.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Пауне нису свакад били овако насељени, као данас. Прича се да су старе куће биле око цркве и садашњег гробља, па су се одатле изместиле уз Врело и поток Буковик. Доцнија су насеља била на Гоштици и Старим Кућама, па су се и одатле преместила у крајеве и изашла на крајње висове, како је данас. У народном предању очувана је успомена, да су старије куће биле збијеније него данас, и да је разлог помештања села била јача потреба у зиратној земљи и куга. Тако се прича да је у Првом устанку село било код Старих Кућа, па се после због куге иселило у брдске крајеве.

-Поповићи, Живојиновићи, Јеремићи, Бошковићи, Матићи и Томићи: Једна од најстаријих породица у селу, за коју се не зна да су и откуда досељене, али су слале своје војнике на Косово су Поповићи. Били су првобитно насељени код цркве па су се после повукли и то прво уз Врело на место Старе Куће. Њима су блиске наведене породице, има их 19 кућа и славе Никољдан.

-Јоксимовићи, Матићи, Јеринићи, Митровићи, Јанковићи, Тикваревићи, Васиљевићи, Илинчићи, Стаменићи, Лукићи, Јевтићи и Марјановићи: Исто као и претходни Поповићи јесу и Јоксимовићи. Ни за њих се не зна да су откуда досељени, првобитно су, као и Поповићи, били код цркве да би се после преместили у Котлине а њихових, горе наведених, потомака има по Шоботи и Жуберицама, њих је 42 куће и они славе Никољдан.

-Јанковићи, Јеремићи и Вићентијевићи: Врло стара породица, за коју неки држе да је досељена а неки пак тврде да су овде од старине, јесу данашњи Јанковићи у Грабљу, за које се зна да су накада били код цркве па се после преместили у Требеж и Тулежи. Њима су род Јеремићи и Вићентијевићи у Липљу, који су одавде отишли и призетили се у старе Ђорђевиће, има их 25 кућа и славе Аранђеловдан.

-Ђорђевићи су врло стара породица, некада у селу најјача, досељени из Старог Влаха из села Високе у првој половини 18. века. Некада су живели код цркве где су имали своје имање, данас су за разлику од старих времена врло слаба породица, свега их је три куће и славе Ђурђиц.

-Митрићи, Лазићи, Аировићи, Крстићи, Мајсторовићи и Благојевићи: Далеко после Ђорђевића доселиле су се две породице данашњих Митрића из Горњег Колашина у првој половини 18. века, после аустријске окупације. После растурања од цркве Митрићи су се населили на Гоштици, а данас их има растурених по свим џематима, сродници су им горе неведени, има их 12 кућа и славе Аранђеловдан.

-Гајићи су се доселили у исто доба кад и претходни из Ликодре у Рађевини, има их 5 кућа и славе Аврамијевдан.

-Војићи су се доселили кад и Гајићи (у књизи пише Бајићи) из Мокре Горе у Старом Влаху, њихов предак се призетио у старе Јеремиће у Грабљу, има их 5 кућа и славе Јовањдан.

-Ћузићи, Радовановићи: Кад и Војићи доселио се из Отиловића у Полимљу стари Ћуза и призетио се у Јоксимовиће и од њега су данашњи Ћузићи или Радосављевићи са 6 кућа, славе Никољдан.

-Гогићи и Јанковићи: Предак данашњих Јанковића населио се пред крај 18. века на сеосској заједници до села Клинаца некаквог Гогу из околине Крушева у Македонији и населио га као стругара. Од овог Гоге имају 4 куће правих Гогића и једна, у коју се призетио један од Горића из Граца, али који је променио презиме и презиме и славу, па постао прави Гогић. Њих је 5 кућа и славе Јовањдан.

-Милинковићи су се доселили из Попучака на имање Ђорђевића после Првог устанка, има их 3 куће и славе Јовањдан.

Новији су досељеници:

-Ружићи су из Полимља из села Точи, славе Аранђеловдан.

-Поповића (Глишина) задруга је из Дробњака у Црној Гори, у коју се Глиша призетио и слави Ђурђевдан и Никољдан.

-Петровићи су из Бачеваца, села ове области, доселили се на купљено имање, има их 3 куће и славе Ђурђевдан.

-Станишићи, предак се призетио у Крстиће а доселио се уз Бабинску Разуру од братства Станишића из Бјелушине у Старом Влаху, славе Аранђеловдан и Никољдан.

-Бадњаревићи су дошли пре 10 година из Дољана у Црној Гори, славе Ђурђевдан.

-Швабићи су пре 70 година дошли из Срема, из Бакотинаца, предак се населио као слуга па се после призетио у Томиће у Котлинама, има их две куће и славе Аранђеловдан.

-Цветковићи су из Полимља, село Матаруге, дошли уз Бабинску Разуру, предак дошао као слуга па ушао на имање Лукића у Жуберицама, славе Ђурђевдан.

У селу је 135 кућа од 17 породица.

 

Занимање становништва.

Паунци се занимају земљорадњом, али поред ње заступљене су све друге привредне гране, као сточарство, воћарство и виноградарство. Готово свака привредна радња је заступљена подједнако. Земља је богата и даје довољно средстава за живот, а оскудицу у земљи подмирују куповином у суседним селима, откуда набављају поглавито сено и друге потребе за стоку. Паунци се ретко одају изучавању заната, а још мање селе из свог села.

Појединости о селу.

Пауне су саставни део Паунске општине у Срезу колубарском. Судница је код цркве и школа, а школа и црква су у средини села, близу ушћа Буковика у Реку. Гробље је код цркве и заједничко за цело село.

Заједничке преславе нема.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Na Vašem sajtu na linku http://www.poreklo.rs/2013/06/27/poreklo-prezimena-selo-paune-valjevo/ gde su predstavljena porodična prezimena sela Paune učunjen je propust pa bih ovom prilikom dopunio spisak prezimena u Gogićima su: Gogići i porodica Tešić, da napomenem porodično prezime Tešić datira od osnovanja sela Paune

  2. Мишко Матић

    У овом попису су иѕостављени Танасковићи…

  3. Jelena Milić

    Takodje je izostavljena porodica Savić i Milić

  4. Miroslav

    Propustili ste i jednu staru familiju Petković,iz koje je moje majke majka.