Порекло презимена, село Церова (Крупањ)

4. јун 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Церова, општина Крупањ. Према студији Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар”, из 1913. године, објављеној у Едицији Корени, Књига 16., у издању Службеног гласника и САНУ. 

 

Положај.

Алуга је на присојној, а Мишковићи су на осојној страни долине Пољевца. Ковачевићи су на присојној, а Вујковићи и Ђурићи су на обема странама долине Церовице. Јагодићи су на осојној страни долине Раковице. Јакшићи су ан присојној страни једне долине, а Грујичићи су на једном рту. Мала је на присојној, а Пешићи су на обема странама Пешића Потока. Грбићи су на високој површи између Мале Реке и долине Церовца. Ђукићи и Бојићи су на ртовима. Деспићи су на присојној, а Клупине на осојној страни Церовачке Реке. И Илићи су на једном рту.

У Ђурићима, неколико кућа се преселило са присојне на осојну страну Церовице. Преселили су се услед ровина, које су настале на присојној страни када је исечена шума.

Извори са којих се пије вода јесу: Врело у Ковачевићима, Врело Кичерско у Ђурићима итд.

Тип. Мале су у селу:

Алуга: Митровићи 4 к, Марковићи 2 к, Илићи 5 к, Деспотовићи 2 к и Петровићи 3 к;

Мишковићи: Мишковићи 7 к;

Ковачевићи: Ковачевићи 7 к;

Вујковићи: Вујићи 2 к, Марковићи 7 к, Благојевићи 3 к и Пајићи 2 к;

Ђурићи: Ђурићи 11 к;

Јагодићи: Мићићи 2 к, Тадић 1 к и Арсеновић 1 к;

Дражићи: Јакшићи 5 к и Грујичићи 3 к;

Пешићи: Пешићи 4 к и Јокићи 5 к;

Грбићи: Грбићи 7 к;

Ђукићи: Ђукићи 5 к;

Бојићи: Бојићи 7 к;

Деспићи: Деспићи 10 к;

Клупине: Јовановићи 4 к и Гајићи 2 к;

Илићи: Кузмановићи 2 к, Грбић 1 к, Лукићи 3 к, Стевановићи 6 к, Петковић 1 к и Обрадовићи 2 к.

Алуга и Вујковићи су растављени Головим, косом једне високе површи; Пешићи и Ђукићи су растављени Главицом, такође делом високе површи; Бојићи и Деспићи су растављени дубоком долином, Церовачком Реком. У Мишковићима, куће су у шљивацима. Мишковића задруга има двадесет и пет укућана; у њој су три ожењена брата с децом.

Привреда.

Дванаест сељака раде у рудницима у Церови и у Липеновићу, а четворица секу дрва за топионицу у државној шуми. Неколико сељака пеку креч за своју потребу и за продају. – Општинска шума је у Борањи. – До десет људи одлазе у Лозничко Поље, а неколико њих су у пољу и њиве купили. Осим тога, сељаци обрађују земљу на пола и у околним селима. Мачвани из Дубља, Ноћаја, Салаша, Црне Баре, Новог Села итд. догоне свиње око 15. августа и баве се у општинској (и у државној) шуми преко зиме, до краја марта. За жирење плаћају од брава по 0,50 дин. Себи за преноћиште праве колибе од букових дасака, а за свиње граде свињце.

 

Порекло становништва.

Досељени су:

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци;

Јовановићи из Красаве у првој половини 19. века. (Св. Стеван);

Пајићи из Тријешњице у првој половини 19. века. Њихов отац је усињен (Св. Никола);

Арсеновић из Липеновића у првој половини 19. века. (Св. Ђорђе); и

Обрадовићи из Брезовица у другој половини 19. века. Они су доведени уз мајку. (Св. Никола).

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић, “Рађевина и Јадар”. Објављено у Едицији Корени, Књига 16, стр. 699-701.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.