Порекло презимена, село Дрежањ (Невесиње)

Порекло становништва села Дрежањ код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

На цести Невесиње – Столац, на оба бријега ријеке Дрежнице, у мањој ували, а на висини око 880 метара.

Сељаци су већином кметови, а имају нешто и своје земље, а има их приорача. Аге су већином Мостарци.

Село се дијели на Доњи и Горњи Дрежањ, који су међусобно далеко око 300 корака. Осим тога, у сваком овом дијелу разликују се мале групице кућа, без особитих имена. У селу има свега 44 куће.

У Рупном Долу има десетак крстова са тешко читљивим писменима, а близу њих око 100 средњевековних гробница. Ту је и један велики крст, кога су Турци били оборили па је град био село кроз три године, док га опет нијесу дигли. Поред тога има гробова и гробница у токикој мјери да се мисли да у овом селу има највише старог гробља од цијелог Невесиња.

Сељаци причају да се село прије 250 година звало Зелени Торови, а не знају запшто се послије прозвало Дрежањ. Најприје су у селу становале неке мусломанске породице и то Бехлиловићи, побјегли амо прије 200 година из Вала код Билеће, због Баје Пивљанина. Овдје су становали 100 година, а за вријеме куге у Мостар одселили. Из истог мјеста су с њима заједно доселили и у Мостар одселили Шишковићи и Дуракбашићи.

  • Од данашњих породица најстарији су ИВКОВИЋИ који причају да су старином из Тесалије и то да су се доселили за вријеме српског кнеза Часлава, на Бијелу Рудину, а овамо су дошли прије 200 година због зулума Ченгића са Загорја. Има их 26 кућа, а осим тога има их још на Бијелој Рудини, у Удрежњу зову се Ивановићи, у Биограду Фржовићи, а има их под Буковицом, затим у Дабру и код Зворника 40 кућа. Славе Никољдан.
  • ПИЊЕВИЋИ су старином из Риђана, најприје су дошли у Дабар, а из Дабра амо прије 60 година. Славе Лучиндан.
  • АВДАЛОВИЋИ причају да су старином из овог села отишли на Степен, а одатле су досеили прије 110 година. Чини се да че истинитија бити прича она, коју смо забиљежили на Степену. Славе Илиндан.
  • ШАРЕНЦИ су прије 150 година прешли из Давидовића у Лукавац, а отуда су прешли амо. Славе Лазаревдан.
  • ЗУБЦИ су Башовићи из Зубаца и исто су племе с оним на Рогачама. Славе Јовањдан, прислужују Никољице.
  • МИЛОШЕВИЋИ су старином са двије стране и то једни испод Градине у Гацку, а други су из Његановића у Рудинама. Сви су старином из Кривошија. Славе Петковицу.
  • ВУЈЕВИЋИ су прије 60 година доселили из Врањске. Славе Никољдан.
  • СКОЧАЈИЋИ су старином из Његановића, прије 165 година дошли су на Залом, а прије 55 година са Залома амо. Има их на Залому, Његановићима, Невесињу, Благају и Мостару.
  • БАЊЦИ су старином Копривице из Бањана, дошли су прије 165 година. Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Небојша Ивковић

    Лепо је нешто прочитати о свом пореклу.

    • Жељко

      Ивковићи из Дрежња су хплогрупа R1a тако да је мала шанса да су дошли из Тесалије.
      Њима нису никакав род Фржовићи ( Фржо ) из Биограда и Ивановићи са Удрежња. Код ове обје породице хапологрупа је I2a.