Порекло презимена Сердаревић – Симуновић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СЕРДАРЕВИЋИ – СИМУНОВИЋИ

(у Пошћењском Крају)

Њихови далеки преци потичу из Куча, а презиме су добили по неком свом претку који је био сердар. Знају име свом најстаријем претку Мићу који је живио у 18. вијеку. Једном приликом Мићо са својим друштвом зароби угледног Турчина са групом Турака. Мићо тада да ријеч Турчину да га неће убити ако се откупи, него ће га пустити. Међутим, један из Мићовог друштва убије тог Турчина, што Мића разљути, те он уби овог Куча, због чега побјеже из Куча на турску територију и задржи се на Коврену. Ту је живио дужи период примивши ислам. Један од његових потомака по имену Ћазим, остаде рано без оца и мајке, па је био присиљен да иде по најму да ради само да би преживио. Радио је у Добриловини, по Шаранцима, Новаковићима и код Јеврема Батизића у Пошћењском Крају. Радећи у најму код Јеврема, упознао је Видосаву, најмлађу кћерку Перка и Саре Симуновића из Пошћењског краја. Видосавин отац Перко је погинуо 1912. године на Скадру, тако да су и они били без радне снаге. Између Ћазима и Видосаве дође до склапања брака, уз услов да Ћазим пређе на православну вјеру, што он и учини. Након вјенчања, Ћазим доби ново име Милосав и пређе да живи код своје жене и пунице на миразу у кући Саре Симуновић, док је била жива, славиле су се двије крсне славе – Савиндан, крсна слава Симуновића, и Никољдан крсна слава Сердаревића. Овако је било све до 1957. године, а од тада се слави само Никољдан. Милосав је имао сина Милоша, који је живио у Зеници, одакле је у ратном вихору успио да изађе и да се врати у Пошћењски крај.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић