Порекло становништва села Шилопај, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Ово село лежи на реци Грнчарици (Шилопајској Реци), која извире испод Триповца, тече кроз средину села, са југа на север и утиче у Церовачку реку у Шилопајском Пољу, испод брега Циганке. У доњем току и при ушћу Грнчарице шири се округло и равно поље са свих страна затворено ивичним венцима од брда и повећих брегова. Усред поља уздиже се брег Циганка. Са јужне и југо-западне стране села пролази онај главни планински венац што од Рудника иде на запад. Од овог венца, поименце од Триповца и Липе, спуштају се благим нагибом косе поред Грнчарице у Шилопајско Поље. На странама ових двају брда и по њиховим косама налазе се растурене сеоске куће. На северној и северо-источној страни села јесте низ брегова, који са тих страна, према Давидовици и Церови, затварају шилопајску долину.
Извори.
Поред доста мањих извора, око којих су прикупљене куће, најважнији су: Барјактарица и извор у Липи.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање мањим делом је између кућа, а већим је издвојена у Шилопајском Пољу. Земља је добре родности, скорао као поред Качера. Највеће су њиве у Липи и Триповцу, где се поглавито сеје овас.
На јужној страни села је заједничко сеоско имење, Шилопајска Шума, обрасла већином буковом, па грмовом гором. Служи и за заједничку испашу. Сем ове веће шуме има по селу растурених приватних забрана.
Тип села.
Село је разбијеног, приближно старовлашког типа. Разликују се три засеока: Липа, коса истоименог брда и страна његова, Средина Села и Грнчарица (страна и коса од Триповице). Први је одвојен од осталих Грнчарицом, а друга два су раздвојена једном дубодолином.
У селу има 52 куће, од којих у Липи 25, у Средини Села 16 и у Грнчарици 11 кућа.
Име селу.
У народу нема никаквог тумачења о имену овог села.
Порекло становништва.
Све сеоско станивништво чине досељеници.
У Липи су:
-Дмитровићи, досељени из ужичког округа пре Првог устанка, славе Јовањдан.
-Бранковићи, досељени из Каленића – округ ужички за време Кнеза Милоша, славе Ђурђевдан.
У Средини Села су:
-Тодоровићи, досељеници из Каленића-округ ужички за време Кнеза Милоша, славе Ђурђевдан.
-Стефановићи су, такође из Каленића, дошли кад и Тодорвићи, славе Ђурђевдан.
У Грнчарици су:
-Тодовићи, одавно досељени из ужичког округа, славе Лучиндан.
-Милојевићи су такође одавно досељени из ужичког округа, славе Аранђеловдан.
-Савковићи су досељени из Сјенице за време Првог устанка, славе Цвети.
Сеоска заветина је Бели Четвртак по Тројицама.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
4. јул 2013. у 16:24
Ljubiša
Posetio sam Šilopaj na beli četvrtak, seoskoj zavetini, sa mojim prijateljima Todororovićima-Milutinom i Jecom i upoznao interesantne ljude i običaje ovoga kraja.Koristim priliku da ih sve skupa pozdravim, i ko zna možda jedan Vranjanac u bliskoj perspektivi neka svoje planove veže baš za ovo selo i ovaj kraj-ako Bog da zajedno sa svojom porodicom i divnom porodicom Todorović, meni jako dragim ljudima.Pa Milutine i moj dragi zete i moja ćero, veliki pozdrav uz IN VINO VERITAS,sa Božjom pomoću možda uskoro…
15. новембар 2019. у 19:47
Ivan
Da li je poznato iz koje familije iz Kalenića su se navedene familije doselile u Šilopaj?