Порекло презимена, село Шилопај (Горњи Милановац)

24. мај 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Шилопај, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи на реци Грнчарици (Шилопајској Реци), која извире испод Триповца, тече кроз средину села, са југа на север и утиче у Церовачку реку у Шилопајском Пољу, испод брега Циганке. У доњем току и при ушћу Грнчарице шири се округло и равно поље са свих страна затворено ивичним венцима од брда и повећих брегова. Усред поља уздиже се брег Циганка. Са јужне и југо-западне стране села пролази онај главни планински венац што од Рудника иде на запад. Од овог венца, поименце од Триповца и Липе, спуштају се благим нагибом косе поред Грнчарице у Шилопајско Поље. На странама ових двају брда и по њиховим косама налазе се растурене сеоске куће. На северној и северо-источној страни села јесте низ брегова, који са тих страна, према Давидовици и Церови, затварају шилопајску долину.

Извори.

Поред доста мањих извора, око којих су прикупљене куће, најважнији су: Барјактарица и извор у Липи.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање мањим делом је између кућа, а већим је издвојена у Шилопајском Пољу. Земља је добре родности, скорао као поред Качера. Највеће су њиве у Липи и Триповцу, где се поглавито сеје овас.

На јужној страни села је заједничко сеоско имење, Шилопајска Шума, обрасла већином буковом, па грмовом гором. Служи и за заједничку испашу. Сем ове веће шуме има по селу растурених приватних забрана.

Тип села.

Село је разбијеног, приближно старовлашког типа. Разликују се три засеока: Липа, коса истоименог брда и страна његова, Средина Села и Грнчарица (страна и коса од Триповице). Први је одвојен од осталих Грнчарицом, а друга два су раздвојена једном дубодолином.

У селу има 52 куће, од којих у Липи 25, у Средини Села 16 и у Грнчарици 11 кућа.

Име селу.

У народу нема никаквог тумачења о имену овог села.

 

Порекло становништва.

Све сеоско станивништво чине досељеници.

У Липи су:

-Дмитровићи, досељени из ужичког округа пре Првог устанка, славе Јовањдан.

-Бранковићи, досељени из Каленића – округ ужички за време Кнеза Милоша, славе Ђурђевдан.

У Средини Села су:

-Тодоровићи, досељеници из Каленића-округ ужички за време Кнеза Милоша, славе Ђурђевдан.

-Стефановићи су, такође из Каленића, дошли кад и Тодорвићи, славе Ђурђевдан.

У Грнчарици су:

-Тодовићи, одавно досељени из ужичког округа, славе Лучиндан.

-Милојевићи су такође одавно досељени из ужичког округа, славе Аранђеловдан.

-Савковићи су досељени из Сјенице за време Првог устанка, славе Цвети.

 

Сеоска заветина је Бели Четвртак по Тројицама.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Ljubiša

    Posetio sam Šilopaj na beli četvrtak, seoskoj zavetini, sa mojim prijateljima Todororovićima-Milutinom i Jecom i upoznao interesantne ljude i običaje ovoga kraja.Koristim priliku da ih sve skupa pozdravim, i ko zna možda jedan Vranjanac u bliskoj perspektivi neka svoje planove veže baš za ovo selo i ovaj kraj-ako Bog da zajedno sa svojom porodicom i divnom porodicom Todorović, meni jako dragim ljudima.Pa Milutine i moj dragi zete i moja ćero, veliki pozdrav uz IN VINO VERITAS,sa Božjom pomoću možda uskoro…

  2. Ivan

    Da li je poznato iz koje familije iz Kalenića su se navedene familije doselile u Šilopaj?