Порекло презимена, село Заграђе (Горњи Милановац)

21. мај 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Заграђе, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Са Заграђем прелазимо у слив Брезовице, у чијем се изворном крају, а испод села Рудника, налази ово село. Речна је долина овде уска, а са стране заграђске долине врло су стрмените. Десну страну чине стране и косе онога венца од високих брда која раздвајају воде Јасенице и Козељице на десну и Брезовице на леву страну. На делу венца изнад овог села су брда: Велика и Мала Кеља, Дрењак, Мечија Главица, Коњевац, Острвица, Ћајино Брдо, Градска Гора и Касамовац. На странама и супадини ових брда и њиховим косама по заравањцима налази се велика већина сеоских кућа. Леву страну Згарађске долине чине стране и косе развођа између Брезовице и Давидовачке, односно Криве Реке. Овде су из тог развођа ова узвишења: Мутањска Коса, Ковиљица, Пушкарице, Висока, Змијињак и Дреновача. На овој страни је само 16 кућа (две фамилије).

Косе и заравањци, где су сеоске куће, зову се: Ћелија, Плужевина, Парлог, Смрдан, Слатина, Баре, Цољевци, Змајевац, Оглавак, Горичка, Мусиње и Пшеничиште.

Извори.

У овом селу, као и у Руднику, има ванредних извора, као: Јасеница, Драгуш (оба на Острвици), Изворац, други Изворац, Шуштеревац, Расадник, Сребрница, Оџањац, чесма на Војводинама, чесма на Пројишту, у Гроту, код Осовог Вотњака, код Даниловића кућа, даље Облатна, Липарје, Доћен, чесма под Кељом, Жућак, извор код Јоцевиће куће, извор под Смрданом, Пејовска чесма и чесма под Кршом.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је малим делом између кућа, а већим издвојена по сеоским потесима: поред реке, испод кућа, изнад кућа, по странама и заравњима поменутих брда, највише на Острвици, Сућерама, Видачевици итд.

Ови су потеси далеко од средине села за пола часа хода. Земља је средње родности: боља но на Руднику, а нешто слабија од оне поред Качера. Једној породици за осредњи живот довољно је 7-8 хектара земље. Највеће су њиве у Острвици, где се поглавито сеје овас.

Шуме је доста, и око села и у самом селу. Све су заједничко сеоско имање. У самом селу су: Мачковац, Косе, Коњевац, Крш, Цицаљка, а око села: Вишњице, Вуково и Кеља. У шумама преовлађује буковина.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. У дужину се протеже за 6-7 километара. Низа Заграђску Реку (Брезовицу) ређају се три велика засеока: Брезовица, Заграђе и Мало Село. Други је заселак одвојен од првог само реком, која ту савија и прави лук, а трећи од другог је потоком Драгушем. По засеоцима су куће веома скривене, због јако висински развијеног земљишта, те се и са највећих узвишења једва по неколико кућа види.

Свега у селу има 137 кућа, од којих у Брезовици 34, Заграђу 78 и Малом Селу 25 кућа.

Име селу.

Име је селу, без сумње, дошло због тога што је за градом (Острвицом).

Старине у селу.

На атару овога села, у врх једног каменитог, скоро неприступачног виса, налазе се развалине средњовековног града Острвица, која је била средиште какве области. У биографији деспота Стефана Лазаревића прича се како је побуњени властелин Никола Белоцрквић, пошто је савладан, склонио у овај град.

Код Острвице има остатака старих калдрмисаних путева, који су из Рудника и Трудеља водили поред ње.

У Заграђу има три маџарска гробља.

 

Порекло становништва.

Од 14 фамилија, колико их у селу има, за 6 се каже да су старинци, а остало досељеници од Сјенице и ужичког округа. Прича се да су досељеници у Заграђу затекли 7 кућа.

У Брезовици су:

-Јоцовићи (Марковићи и Ивковићи) досељени од Сјенице заједно са Марковићима и Ивковићима из Рудника, славе Јовањдан.

-Маријановићи, такође досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Никољдан.

-Пајовићи (Глишовићи, Лукићи, Пајовићи), су дошли из Срема пре Првог устанка, али су ипак старији од осталих. Пајин син је био добошар код Кара-Ђорђа и погинуо је код Сјенице, славе Никољдан.

-Обреновићи, звани Осаћани, досељени су из Осата у Босни пре 53 године, најпре су радили као мајстори, па се после стално населили, славе Ђурђевдан.

У Заграђу су:

-Јевтићи (Савковићи, Јочевићи), старинци, славе Св. Василија.

-Рашићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Петровићи (Радисављевићи, Ђорђевићи, Милосављевићи), старинци, славе Никољдан.

-Тришићи (Ћоровићи), старинци, славе Ђурђевдан.

-Пејовићи су, такође, старинци, славе Стевањдан.

-Љубичићи (Ристивојевићи), досељени из Добриње-округ ужички пре 100 година. Најпре су се населили у Давидовцу, па одатле овде, славе Ђурђиц

Пада у очи како су у Заграђу, које је у средини села, сем једне фамилије, све сами старинци, док су у дрга два крајња засеока све досељеници.

У Малом Селу су:

-Даниловићи (Богданчевићи), које је доселио Кара-Ђорђе 1809. године из Дренове-округ ужички, славе Ђурђевдан.

-Сријемчевићи (Николићи, Марковићи), за које се са несигурношћу вели да су старинци, славе Никољдан.

-Новаковићи, једна фамилија са Караулићима из Рудника, не каже се коју славу славе, накнадно проверено „на Руднику“, славе Никољдан.

-Нешовићи, недавно досељени из ужичког округа, славе Стевањдан.

 

Заветина је Бели Четвртак по Тројицама, а има и заједничку заветину са суседним Рељинцима, која пада на Св. Германа.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Aleksandar

    U Zagrađu su JočOvići, a ne JočEvići