Порекло презимена Толић (Мионица)

13. мај 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Толићи (сада Толић), општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Толићи су на јужној страни Мионице. Сеоске су куће по бреговима и косањицама, које се са јужне стране села доста стрмо спуштају долини реке Лепенице. Земљиште је од секундарног кречњака са вртачама по плећима брегова и косањица и разривено многим потоцима, чије су долине уске, стрме и каменитог дна. Главнија су узвишења на јужној и источној страни, те је село нагнуто на северо-западну страну. На јужној страни диже се кључанска Царина, а њен крајњи вис зове се Дебели Цер, докле источна узвишица назива се Гајеви.

Извори су у долинама од два потока, доста јаки, има их много и пресушују. Јачи извори су: Јазаревића Бунар, Точак, по коме се и један поток зове, Стублина и Изворац у долини Дубоког Потока, који иде поврх Мионице и пада у Лепеницу. Потоци пресушују, те се народ служи и барском водом, као и бунарском, који се копају у долинама потока и јаруга.

Земље и шуме.

Земље су око кућа, по плећима и падинама појединих брегова и косањица, кречуше, суве, плитког дна и кад се ђубре могу да рађају. Око потока и до Кључа има мало ливада и пашњака и бољих земаља за сејање кукуруза.

Источни крај села везан је за паштрићске, рибничке и бријежђанске шуме и ту је знатан део пошумљен и сматра се као сеоска својина. Шума по селу је исеченаи нема је, а сва околина око Дебелог Цера тако исто огољена је, те се може узети да ово некад право шумско село нема довољно шуме за сву домаћу потребу. И сеоски Гајеви су пола уништени, те село нема ни ту шуме, као суседно Бријежђе. Осим заједнице у гајевима, у селу нема никаквих других заједница.

Тип села.

Толићи су село разбијеног типа. Куће су збијене у мање групе, које су удаљене једна од друге 50 до 200 метара. Групе немају својих засебних имена, али се називају по именима породица.

У Толићима су Милићи, Ђурићи, Јазаревићи, Ерићи (Радовановићи), Качаревићи, Николићи, Сретеновићи, Гошнићи, Јовановићи, Марковићи, Нешковићи, Трифуновићи, Ђоковићи, Лучићи, Василијевићи, Рафајиловићи, Стојићи, Јовановићи, Јанковићи, Милошевићи и Новаковићи, поред 22 циганске куће у средини села.

У селу нема задруга, а није их скоро ни било.

Подаци о селу.

 

-Толићи су према харачким тефтерима из 1818. године имали 32 дома са 37 породица и 84 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 37 домова и 240 становника.

-1874. године – 47 домова и 305 становника.

-1884. године – 46 домова и 328 становника.

-1890. године – 57 домова и 367 становника.

-1895. године – 55 домова и 408 становника.

-1900. године – 70 домова и 441 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 6,36 а процентни 1,96%.

Име селу.

Име селу је породично презиме најстарије породице овог села. Та најстарија породица у селу звала се Толићи, па се назвало и село тим именом, које се у новије доба изговара као Толић.

 

Порекло становништва и оснивање села.

По причању старијих људи из села и околине Толићи се имају сматрати као заселак села Кључа, с којим су увек у географској и политичкој заједници. Село је основала породица Толић у почетку 18. века досељена из Никшићке Жупе. Ова породица је по причању била врло јака и раздељена још на пет кућа, које су насељене у средини села, око извора и потока Точка, где је и главна маса ове породице и данас. Одавде су се многе породице иселиле изван области, многе су замрле, што и данас бива, а многе су се растуриле и на друге стране у селу.

-Толићи као презиме данас не постоји, мада их у селу у великом броју а сматрају се као чланови-потомци ове породице, то су:

-Јазаревићи, названи по неком претку, који је личио на јазавца.

-Качаревићи, названи по томе, што је одувек из ове породице има по један качер.

-Николићи, Сретеновићи, Гошнићи (названи по прабаби Гошни), Јовановићи, Нешковићи, Трифуновићи, Василијевићи и Рафајиловићи, има их 35 кућа и сви славе Лучиндан.

-Ђурићи, Јовановићи (Јанковићи-Сретеновићи), друга врло стара породица, досељени кад и Толићи из Доњег Колашина у Старој Србији због хајдучије. Од Јовановића су настали и Јанковићи, чији се дед призетио у Сретеновиће те славе два славе, Лучиндан и Никољдан, докле Ђурићи славе само Никољдан.

-Милићи и Стојићи, такође стара породица чији се предак доселио са Толићима из Никшићких Рудина, славе Ђурђевдан.

-Ерићи (Радовановићи), предак им се доселио у Кочиној Крајини из Кремана у Старом Влаху, славе Ђурђиц.

-Ђоковићи, предак се доселио после Кочине Крајине а пре Првог устанка из села Криве Ријеке у Старом Влаху, славе Ђурђевдан.

Новији досељеници, после 1840. године:

-Лучићи из Буковца у овој области, дошао жени на имање, славе Лучиндан.

-Ерић је дошао из Кључа, од Атића, призетио се у Ериће, примио њихово презиме, славе Никољдан.

-Јазаревић од Стојића из села примио презиме породице у коју се призетио, слави Ђурђевдан и Лучиндан.

-Марковићи, предак дошао из Косатице у Полимљу, призетио се у Јовановиће од Толића, славе Лучиндан.

-Милошевићи, предак дошао из Оцркавља у Полимљу, призетио се у Ђуриће, славе Лучиндан и Никољдан.

-Новаковићи, предак се доселио из Звезда у Полимљу, дошао као слуга, славе Никољдан.

-Сретеновићи, предак дошао из Кључа, опет од Атића, призетиио се у Сретеновиће и примио њихово презиме, славе Никољдан.

У Толићима је 58 кућа од 11 породица.

 

Занимање становништва.

Толичани се занимају свима привредним радовима, којима и суседни сељаци ове области. Земље су камените и неродне, те силазе у долину Рибнице или Лепенице и тамо узимају под закуп или наполицу туђе земље и засејавају и тиме добијају потребне животне намирнице. Стоке посве мало држе, а тако исто и воће тешко подижу, па то чини да је ово село најсиромашније у области. Толичани се радо одају изучавању заната, научене занате раде по околним селима па се и исељавају у друга места.

Појединости о селу.

Толићи су саставни део Мионичке општине у Срезу колубарском. Судница и црква су у Мионици а школа у Рибници. Гробље је у средини села, близу циганских кућа. Село нема заједничке преславе.

Цигани.

У Толићима од пре 60 година постоји у средини села циганско насеље, које има 17 сталних и 5 привремених кућа. Цигани су подигли куће на сеоској утрини, која им је уступљена у властиту својину, многа су имања по селу закупили и на њима подигли вртове, воћњаке и сталне куће; вере су православне, занимају се ковачким занатом, трговином коњима, земљорадњом и надничењем по околини; говоре српски и влашки, а имућнији се носе као и сељаци у околини.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.