Порекло презимена, село Табановић (Мионица)

Порекло становништва села Табановић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Табановић је на десној обали Рибнице при ушћу у Колубару. Десна страна реке Рибнице уздигнута је на висину од 360 метара, докле је лева спустила се до нивоа воденог. Десна страна спушта се вертикално и при томе дају се разликовати серије најстаријих и најмлађих колубарских терцијера. Стране се зову Беле Стене и на њиховим плећима је Табановић. Земљиште је, иако уздигнуто, ипак доста равно, а крајеви села поред Колубаре и Топлице спуштају се блаже овим рекама него Рибница.

Извора је мало, с тога народ се поглавито служи бунарима, које има готова свака кућа, а поред тога служи се водом са река, које су у близини села. Ни потока ни речица нема, докле има доста сувих дубоких јаруга, које силазе кроз Вртиглаве и Вировце Топлици или кроз Веселиновце Колубари. Ове јаруге немају нарочитих имена, него се већином зову по имену породица, које су у врховима њиховим насељене.

Земље и шуме.

Табановачке су земље одличне каквоће и већином у долинама река. Особитог су квалитета за ораницу и косаницу, а ништа мање вредности нису ни брдске земље.

Шуме је у селу доста. Она је по јаругама и око река, а има је од лиснатог дрвета или храста или белогорице(врбе, тополе, јове, барског јасена и граба). И за грађу и гориво у селу је довољно шуме. Никаквих заједница нема.

Тип села.

Табановић је село разбијеног типа. Куће су на Белим Стенама у врху јаруга, поређане по породицама и удаљене једна од друге 30 до 120 метара.

У Табановићу су: Ћуковићи, Новаковићи, Гајићи, Савковићи, Пантелићи, Милановићи, Милошевићи, Тодоровићи, Коларевићи, Благојевићи, Ракићи, Радивојевићи, Петровићи, Милиновићи, Спасојевићи, Дамњановићи, Петровићи, Пантићи, Илићи и Марковићи.

У селу је врло мало задруга. Повеће задруге су Новаковића и Спасојевића, иначе је велика инокоштина.

Подаци о селу.

Табановић је према харачким тефтерима из 1818. године имао 27 домова са 35 породица и 84 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 35 домова и 225 становника.

-1874. године – 40 домова и 236 становника.

-1884. године – 46 домова и 249 становника.

-1890. године – 48 домова и 313 становника.

-1895. године – 49 домова и 313 становника.

-1900. године – 50 домова и 311 становника.

Не каже се какав је био прираштај у однсоу на 1866. године.

Име селу.

За име селу везане су две народне приче.

1. Прича се, кад је куга беснела овим крајем, да је дошла у и ово село, па кад је све уништила, онда је потанабала сво земљиште, по чему је и село после названо Табановић.

2. По другој причи држи се да је име селу донето са стране, да је оно од имена оног села, које се преко Маљена налази под истим именом. Пре ће бити да је ова друга прича приближнија истини, почем је и сељаци, а још више околина, сматрају да је истинитија.

У списку села, која су 1719. године страдала од јулског града и олујине помињу се: Веселиновци, Вртиглав и Радобић, села испред и иза овог села, докле Табановића нема, а Табановић је постојао у то доба, само је питање да ли је могао остати поштеђен од града?

 

Порекло становништва и оснивање села.

Табановић је старо насеље, мада су му све породице досељене. По причању старих људи село је имало друго име и у два маха расељавано од Турака, те су му старе породице отеране у „сургун“ и протеране у Срем и равнија места око Београда. Две су породице основале ово село; Коларевићи и Савковићи.

-Коларевићи су досељени из ужичког Табановића, где их данас и Добрињу има доста кућа, овде их је 6 кућа и славе Ђурђиц.

-Гајићи, Савковићи, Ракићи, Спасојевићи и Петровићи су потомци некаквог Савка који се са три сина доселио из Лесковица од Божића, има их 18 кућа и славе Јовањдан.

-Милановићи су се населили одмах после претходних из околине Пожеге-округа ужичког, славе Св. Аћима (Јоакима) и Ану.

-Ћуковићи, предак се доселио у почетку 18. века у време аустријске окупације и прво се населио у Убу па потом прешао у ово село. Они су из Босне, од Босанске Градишке, славе Ђурђевдан.

-Пантелићи су досељени из Звезда у Полимљу због крвне освете пред Кочину Крајину, славе Аранђеловдан.

-Новаковићи су досељени, не каже се када, из Матаруга у Полимљу, славе Стевањдан.

-Милошевићи су хајдучка породица од Јањуша из Бабина у Полимљу, славе Мратиндан.

У доба Карађорђевих ратова доселили су се:

-Радивојевићи из Белошевца, славе Пантелијевдан.

-Миловановићи из Велишеваца у овој области, славе Св. Аћима (Јоакима) и Ану.

-Петровићи су из Племе у Старом Влаху, славе Ђурђевдан.

Новији досељеници:

-Благојевићи, досељени из Пјешинаца у Црној Гори, славе Зачеће Св. Јоване.

-Дамњановићи су из Точи у Полимљу, славе Ђурђевдан.

-Милановићи су из Горобиља-округ ужички, славе Никољдан.

-Пантићи си из Љештанског-округ ужички, славе Срђевдан.

-Илићи су из суседних Вироваца, предак дошао жени на имање, славе Ђурђиц.

-Марковићи су из Осата у Босни, славе Ђурђиц.

-Тодоровићи су из Старог Влаха, славе Ђурђевдан.

У Табановићу има 51 кућа од 17 породица.

 

Занимање становништва.

Табановчани се занимају свима привредним радњама, којима и суседни сељаци ове области. Раде земљу увелико и имају богат плод, затим, гаје рогату стоку и на великој је цени у овом селу, као што саде доста воћа. На занате се не одају и никуда се не селе из свога села.

Појединости о селу.

Табановић је саставни део Мионичке општине у Срезу колубарском. Судница, црква и школа су у варошици Мионица. Гробље је заједничко у врху села. Село нема заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.