Порекло становништва села Гарева у Гатачком Пољу. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
На стјеновитој ниској ивици пољској, из које избијају стална врела: Љељенак, Вукова Бара, Улице и Спила. Два дијела у селу: Мала и Велика Гарева, пет минута међусобно.
Земља добро роди, црна, ”гарава” је и од туда име селу Гарева. Приче о језерима заливеним смолом и катраном, честе. Врх Дадине Греде зове се Црквина, гомила без реда разасутог камења и двије плоче у облику средњевековног гробља. Веле ту је била некад црква и манастир.
- ПОПАДИЋИ најстарија, најимућнија и поповска породица. Не знају одакле су, не знају јесу ли род с Попадићима из билећког котара, који исто као и они славе Никољдан. На породици било као неко проклетство, јер је један поп продао звоно са сеоске цркве ”Латинима” из Дубровачке Жупе.
- ЈАЊУШЕВИЋИ и МАНОЖИЋИ исто тако старјеници, који су некад бројали и по 30 пушака, а сад су готово самрли. Славе Никољдан.
- За ЗИМОЊИЋЕ једни причају да су од Шаранаца код Колашина, а други да су из Кобиљ Дола. Стајали су у Бањанима (Петровићи), на Планој, а најпослије су стали с друге стране Гатачког Поља под Бјеласицом (о њима види ”Етногр. Збор. V”). Славе Лазареву Суботу.
- ЈЕГДИЋА отац је дошао из Липника ради сиромаштва од братства Бјелогрлића. Славе Шћепандан.
- БАЈОВИЋИ су из Жањевице у гатачкој Површи, дошли као сирочад своме ујаку. Славе Ђурђевдан.
- БЈЕКОВИЋА дјед, од братства Дамјанчевића испод Крсца (данас у Црној Гори), дошао ради сиромаштва. Слави Јовањдан.
- ЂУРИЧИЋА дјед је дошао из гатачког села Вратковића ради сиромаштва. Славе Јовањдан.
- Као сирочад једне Јегдића одиве, СУШИЋИ су дошли из гатачког села Казанаца. Славе Јовањдан.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)