Порекло презимена, село Радобић (Мионица)

4. мај 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Радобић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Радобић је на обема обалама Лепенице, баш при њеном ушћу у Колубару и допире до леве обале Рибнице, опет при њеном ушћу. Сеоске су куће или по равници између ових двеју река или у присојној страни брда Стучине, која служи као развође Колубари и Пауновој Реци. Најзнатнија је узвишица Стучина, пространо и плећато брдо, које се стрмо спушта Колубари, а врло благо Лепеници, затим Брдо до Мионице, на чијој су коси мионичке и радобићке куће и које је развође сеоским рекама.

Извора је у селу мало, али само правих извора, којима би се народ служио, докле других извора пуно је поред Лепенице. Једини извор прве врсте је Аниште поред Лепенице, а сељаци копају бунаре и њиховом се и речном водом служе.

Земље и шуме.

Радобић је у међувођу река и има најбогатије и најравније земљиште од свих села колубарске области, нарочито има добре и цењене ливаде и пашњаке око Лепенице. Земље су равне и подесне за све усеве, а по Стучини добре земље и за стрмнину. Дуж Лепенице и око ушћа Липнице или Паунске Реке су само ливаде, које и одражавају чувени сој колубарских говеда.

Шуме у селу нема. Што има шумарица по брду до Мионице и по Стучини, то је тако мало да ни појединци, чија су својина ове шумарице, немају довољно дрва за огрев, а камо ли за све друге потребе. Шума се не гаји, а по неко дрво, које се гаји, не може се узети да овде има шуме. Врбаци колубарски, затим пошумљене обале Лепенице, служе поглавито за огрев села. Никаквих заједница нема.

Тип села.

Радобић је по брду разбијеног, а у равници растуреног типа. Сеоске куће су до Стучине у групи, као и поред Липнице, докле по Брду и до Рибнице растурене су без икаквог реда свуда и на све стране, но тек се и међу тим растуреним кућама виде извесне зближеније куће, као делови неке веће целине.

У Радобићу су: Минићи (Радобићи), Јеремићи, Деспотовићи, Поповићи-1, Живојиновићи, Петронијевићи (Рисимићи), Станојловићи, Поповићи-2, Радојичићи, Бурмази, Недуловићи и Илићи.

Задруга у селу нема великих, веће су Бурманска, Станојевића (ваљда, Станојловића, оп. Милодан) и Петронијевића.

Подаци о селу.

Радобић, у харачким тефтерима Радубић и Радобич у 1818. години имао је 23 дома са 28 породица и 71-дну харачку личност.

По попису:

-1866. године – 28 домова и 194 становника.

-1874. године – 31 дом и 199 становника.

-1884. године – 37 домова и 241 сстановника.

-1890. године – 43 дома и 194 становника.

-1895. године – 45 домова и 269 становника.

-1900. године – 49 домова и 303 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 3,09 а процентни 1,39%.

Име селу.

Првобитно село је било заселак села Мионице. Име Радобић дошло је од имена првог оснивача села Радобе, из породице Минића.

 

Порекло становништва и оснивање села.

 

Као што је напред речено, Радобић је био заселак села Мионице и мало је имао становника. Старинаца у селу нема.

-Минићи (Радобићи): Први оснивач села је Радоба, који се доселио давно, у средини 17. века, а по некима и раније. Радоба је дошао са својом породицом и сином Мином из некаквог села близу Новог Пазара, у Старој Србији, Од Радобе и његовог сина Мине су Минићи (Радобићи), славе Алимпијевдан.

-Станојловићи: После Радобе доселио се Станојло са своја два брата из околине Сјенице у Старој Србији. Станојло се доселио у почетку 18. столећа и населио поред Радобе на Брду, испод Мионице, од њега су Станојловићи, славе Никољдан.

-Живојиновићи: У доба аустријске окупације доселио се из села Поблаћа у Полимљу неки Живојило, од којега су Живојиновићи, славе Ђурђиц. Живојило се населио на левој обали Лепенице и они су готово сви данас тамо.

-Поповићи-1: Уз Кочину Крајину дошли су Поповићи као свештеничка породица из места Жидовићи у Полимљу и населили се поред Радобића, славе Ђурђевдан.

-Рисимићи: У исто доба сишли су из Голупца и Буковца, села ове области, Рисимићи, населили се поред Живојиновића, славе Лучиндан.

-Јеремићи су новији досељеници из Мионице, предак се призетио у Миниће, славе Јовањдан.

-Поповићи-2 су новији досељеници из Роваца код Никшића, славе Аранђеловдан

-Радојичићи су из Мионице и после деобе прешли на своје имање, не каже се шта славе.

-Илићи, предак потиче из Гостиља у Старом Влаху, дошао као слуга, славе Никољдан.

-Бурмази су из Старе Реке у овој области, дошли на купљено имање, славе Алимпијевдан.

-Недуловићи су Власи из Крепољина у Хомољу, доселио се пре 7 година на купљено имање замрлих Минића, славе Никољдан.

У селу је 52 куће од 11 породица.

 

Занимање становништва.

Радобићани се занимају свима привредним пословима, којима и суседни сељаци ове области. Најмилије занимање знатнијих породица села је гајење рогате стоке. Радобићка говеда су најчувенија у Колубари, а и по свој Краљевини и код њих је чувени колубарски сој. Колику вредност полажу на сточарство види се из начина одржавања стоке, затим гајења и сређивања својих ливада, нарочито око Лепенице. Свако друго занимање осим земљорадњом споредно је Радобићанима, не раде и не уче занате, не надниче и нигде се не селе из свог села.

Појединости о селу.

Радобић је саставни део Мионичке општине у Срезу колубарском. Судница, школа и црква су у варошици Мионица. Гробље је заједничко на брду, одмах испод Мионице, а у страни изнад Лепенице. Преслава је Спасовдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Mozete li mi reci poreklo porodice Nikolic iz Radobica posto vidim da njega nema.

  2. Vladimir NIkolic

    НИКОЛИЋИ у селу Дулићи код Гацка воде поријекло од братства Грбљановића, које је некада живјело у Дробњаку, одакле се иселило у Озриниће, код Никшића, а одатле у мјесто Баљке, код Билеће. Из Баљака Никола се одсели у Дулиће, гдје се његови потомци по њему прозваше Николићи.
    Dragane, znas da nase oduvek zovu Dulici. S obzirom da je deda govorio da smo iz hercegovine poreklom, mislim da je ovo odgovor odakle su nasi. Pozdrav 🙂