Порекло презимена, варошица Мионица

22. април 2013.

коментара: 0

Порекло становништва варошице Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај варошице

-Варошица Мионица је на обема обалама реке Рибнице, а усред атара села Мионице, на путу Ваљево-Горњи Милановац. За данас је варошица друмско насеље. Куће су поред пута, ретка је кућа наслоњена једна на другу, као по варошима, већ су већином издвојене било имањима појединих сељака, било празним плацевима појединих грађана. У Мионици је главна улица окружни пут, а споредних улица нема, осим ако се не би узели сељачки путеви, који силазе у варошицу са неколико страна.

Воду за пиће варошица добива из бунара, која свака кућа и свака јавна редња имају по својим дориштима. Већу потребу у води подмирује река.

Оснивање варошице

-Мионица је у средини Среза колубарског, округа ваљевског. Такав положај овог места створио је варошицу. Оснивање варошице везано је за грађење среске канцеларије и среских станова. Прво су се подигли срески станови и уз њих путничка механа, па су се после насељавали појединци као трговци и занатлије. Први оснивачи варошице били су сељаци трговци и занатлије из суседних села, који су силазили из села свом среском средишту.

У Мионици има 48 приватних, среских и општинских кућа. Куће су саграђене или од слабог или тврдог материјала и мало их има, да се разликују од обичних кућа у селу Мионици. Код мионичких кућа увек су са лица дућани, а позади у дворишту су станови и друге зграде.

Од ових 48 кућа има 29 дућана, 6 механа и кафана, једна индустријска радионица колица и вила, три магазе, а остало су канцеларије и приватни станови.

 

Порекло становништва

-До 1. јануара 1895. године у варошици је било мало кућа и становништва, јер укидањем сеоских дућана и ово место је било доста напуштено, а тек од тада, када је краљевим указом овај део села проглашен за варошицзу, отпочело је његово нагло насељавање. Насељеници су већином трговци и занатлије, а земљорадника нема ниједног.

Насељеници варошице дају се поделити у две групе, у насељенике од 1860-1895. године и насељенике од 1895. године па на овамо.

У досељенике од 1860. године долазе:

-Ружичић, досељен из Вртиглава као трговац, слави Ђурђиц.

-Кевић, досељен из Бријежђа као трговац, слави Трифундан.

-Деспотовић, досељен из Полома-округа ужичког, као обућар, слави Аранђеловдан.

-Поповић, досељен као свештеник из Диваца, слави Ђурђиц.

-Божић, досељен као трговац из Тврдића-округ ужички, славу Лучиндан.

-Лазаревић, досељен као трговац из Косјерића-округ ужички, слави Јовањдан.

-Обрадовић, досељен као механџија из Рогу-округ ужички, слави Стевањдан.

-Милановић, досељен као опанчар из Јежевице-округ ужички, слави Јовањдан.

-Миловановић, досељен из Санковића као општински чиновник, слави Ђурђевдан.

-Урошевић, досељен из Бријежђа као учитељ, слави Ђурђевдан.

-Николић, досељен из Миријева код Београда као трговац, слави Никољдан.

-Поповић, досељен као трговац из Звезда-округа подрињског, слави Стевањдан

-Ђурић, досељен као трговац из Каленића-округа ужичког, слави Ђурђевдан.

-Марковић, досељен из Робаја као ковач, слави Ђурђевдан.

-Крстић, досељен из Црне Траве, округа врањског, као индустријалац, слави Св. Димитрија.

-Илић, досељен као трговац из Ступчевића-округа ужичког, слави Ђурђевдан.

-Лекић, досељен из Ђурђевца као ковач, слави Лучиндан.

-Филиповићи (две куће), досељени из Засеља-округа ужичког као опанчари, славе Лазаревдан.

-Велчић, досељен из Ваљева као столар, слави Ђурђевдан.

-Новаковић, досељен из села Мионице као опанчар, слави Јовањдан.

Најновији досељеници:

-Марковић, досељен из Кучина у Полимљу као бравар, слави Никољдан.

-Лазаревић, досељен из Засеља-округ ужички као опанчар и род је Филиповића, слави Лазаревдан.

-Јаковљевић, досељен као бачвар из Новог у Босни, слави Јовањдан.

-Софронијевић, досељен као опанчар из Дрлаче-округа подрињског, слави Стевањдан.

-Драгићевић, досељен из Бријежђа као ковач, слави Алимпијевдан.

-Јаношевић, досељен из Команица као слуга, слави Св. Димитрија.

-Мићић, досељен из Црнице-округ ужички као трговац, слави Михољдан.

-Ракић, досељен из Овчине као трговац, слави Никољддан.

-Дабић, досељен из Бухара-округ ужички као трговац, слави Никољдан.

-Продановић, досељен као трговац из Вигошта код Ариља, слави Ђурђевдан.

-Миливојевић, досељен као трговац из Дрлаче и род Софронијевићу опанчару, слави Стевањдан.

-Жиловићи, досељени из Чајетине од Старог Влаха као механџије, славе Лучиндан.

-Радовановић, доселио се као пекар из Врачевића, слави Ђурђевдан.

-Ковачевићи, досељени као трговци из Горњег Лајковца, има их две куће, славе Ђурђевдан.

-Васић, досељен из Драксина-округ ужички као трговац, слави Никољдан.

-Марковић, досељен из неког села у прилепској кази у Маћедонији као терзија, слави Св. Димитрија.

-Бошковић је из села Мионица, доселио се као опанчар, слави Аранђеловдан.

-Витезовић, досељен из Субјела као трговац, слави Ђурђевдан.

-Стојановић, досељен из Велике Дренове-округ крушевачки као поткивач, слави Никољдан.

-Гојковић, досељен из Сјеништа-округ ужички као сарач, слави Ђурђевдан.

-Петровић, досељен из Табановића, села ове области као опанчар, слави Јовањдан.

-Дојчиновић, досељен из Ваљева као бојаџија, слави Јовањдан.

-Миловановић, доселио се као пекар из Бријежђа, слави Ђурђевдан.

-Трифуновић, доселио се из села Мионица као обућар, слави Трифундан.

-Обрадовић, доселио се из Санковића као ковач, слави Никољдан.

-Ерчић, доселио се из села Мионица као трговац, слави Петровдан.

-Симић, доселио се као столар из Вртиглава, слави Ђурђевдан.

-Поповић, доселио се као свештеник из Диваца, слави Ђурђиц (ово је поновљено, оп. Милодан).

У варошици Мионица у 48 кућа обитава више од 48 породица осим чиновништва, које овде није ни напоменуто.

-Занимање становништва.

-У варошици сваки се занима својим послом. Ни један једини из овог места не бави се земљорадњом или ма каквим било другим земљоделским послом. Занатлије се искључиво баве својим занатима, а трговци куповином и продајом разноврсних сировина уз продају разноврсне мануфактурне и бакалске робе. У овом месту од 1895. године постоји велика радионица за прераду дрвета, која систематски напредује. Од дрвета, који се сеча на Маљену, израђују се виле, лопате, колица и роба се растура по целој Србији. Сировине, са којима се највише занимају овдашњи трговци су: суве шљиве, шишарка, вуна, кожа и храна.

Појединости о варошици.

-Варошица Мионица је саставни део мионичке општине, она има свог нарочитог кмета који расправља варошке послове. Судница, црква и школа са три одељења је у овом месту. Не пише ништа за преславу, оп. Милодан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.