Порекло презимена, село Каменица (Коцељева)

17. април 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Каменица, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Каменица је брдско село у горњем току Тамнаве, са обе стране реке. Куће су порађане у повеће џемате: Дрлупе, на десној страни реке, Јасиковац, западни део села до Голочела, Церје, најсевернији део села до Драгиња и Шеварице, источни део села, до Љутица. Куће по џематима су блиске, одвојене великим окућницама и при врховима појединих сеоских потока.

Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Доњег Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.

Воде (Извори, Реке, Језера, Баре)

Бунари су ретко поред кућа већ закопани у странама појединих брда или ископани у долинама потока и јаруга. Нека брдска села: Каменица, Козарица, Голочело и Ђуковине и немају могућности да копају бунаре, због чега се служе преко целе године изворским водама.

Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.

У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.

Реке

У селу Каменица налази се понорница Змајевац, једина речица ове врсте у области. Змајевац граде два мала врела: Зелени Вир и Маџаревац у Шешевици. Од њих постају два поточића, који по ставама пониру у пескове и камење свога корита. После краћег подземног тока вода су опет јавља у истом кориту и прима Љутичку Реку и тако заједно пробијају Хајдучку Стену и Дрлупско Брдо, градећи уску камениту и 600 метара дугачку клисуру правца северозападног. Вода под Хајдучком стеном поново понире и после подземног тока од 600 метара јавља се у истом кориту у два јака врела, названа Змајевац и одатле скрећући на север и текући брзацима пада у Тамнаву у селу Каменици.

Језера

Правих језера нема у области. У брдском делу делу области има понека вртачица испуњена водом и народ то зове језером. Ова језера пуне се атмосферском водом, коју вртаче задржавају преко целог лета и која се мути при паду киша, топљењу снега и нанетим шљамом са стране; она не отичу, без извора су и без притока. Због многих наноса са стране кратког су века, пресушују или обрасту барским биљем и прелазе у мале тресавице. Оваква језера су: Степањско у Рогају, Девојачка Вода у Радуши, Осман-Џорина Бара у Чучугама, Слатинско Језеро у Ковачевићима, Голочељанско у Бразнику и Дрлупско у Каменици.

Насеља

Друмска насеља нису самостална села него већи или мањи делови села, растурени или збијени поред главних обласних путева. центри ових насеља су путниччке механе, шпколе или цркве. Куће су најновијих обласних насељеницка, са малим окућницама или су куће, дућани, магазе, механе појединих трговаца, занатлија и сеоских чиновника, који се узгред баве и земљорадњом. Готово свако село има оваквих насеља, а најзнатнија су код: Скеле, Коцељеве, Каменице, Црниљева и Стублина.

У области се данас налазе ови облици својине: црквене, општинске, сеоске, џематске и породичне заједнице, поред личне својине.

Сеоске заједнице

Заједнице брдских села веће су и оне су спусти и шуме. Ове се заједнице дају под испашу и жировницу и приходи иду у општинску касу на исплату државног пореза и приреза на сва имања. Из ових заједница сеоска сиротиња има бесплатан огрев, а оскудни у имању добијају, по решењу сеоског и општинског збора и одобрењу надлежних државних власти, потребно земљиште на вечиту својину. Најлепше, највеће и најочуванинје заједнице ове врсте имају села: Гола Глава, Коцељева, Памбуковица, Каменица, Љутице и Дружетић. Гологлавске заједнице у Јаутини, дружетићке у Стражи и Вису, коцељевачке и памбуковичке, познате по општим именом Коцељевачка Шума, у простору преко 400 хектара, јесу најлепши шумски крајеви у области и оне дрве сва доња тамнавска села.

Џематске заједнице

Џематске заједнице су ређи облик својине у овој области, али се ипак дају запамтити. Мале свих брдских села и издвојени крајеви тамнавских равнијих села имају своје заједнице од пола хектара у простору, ограђене и необрађиване, на којима мале и крајеви држе своја бденија и молитве. Сређ У Бањанима има своју заједницу од 5 а и даје под закуп, Старо Врело у Врелу, Ратковић у Свилеуви, Кривајица у Љутицама, Шумарице у Каменици, Барич у Суботици, Дивич у Букору, Дело у Доњем Црниљеву имају своје мале заједнице, које не доносе никаквих прихода ни селу ни малама.

Занимање становништва

Трговина је код сељака споредно занимање једног задругара или самог старешине задруге. Трговици сељаци занимају се куповином и продајом шљива, говеда, дрва, грађе и камена и њих је највише у Коцељеви, Црниљеву и Каменици. Трговци друге врсте су најскорији досељеници: држе дућане, магазе или механе у средини села, или поред пута и стварају друмска насеља.

Тип села

Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутицце, Суботице, Бајевац, Радуша и др.

У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помињу се 76 насељених места уз две варошице (Уб и Обреновац), које Вук назива касабама. Код Вука је у списку села Бреска, које данас нема и недостају још села: Вукићевица, Гуњевац, Милорци, Степање, Стубленница, Трњаци и Рвати. Уз село Кртинску поменут је засеок Бргулице а уз Каменицу засеок Козарица. У списку села из 1822. године већ су засебна села Вукићевица и Козарице, а остала (горе поменута) се не помињу.

Двор, куће и друге зграде

Свака имућнија тамнавска кућа има поред главне још једну мању, такозвану малу кућу, која служи за готовљење јела, сушење пастрме, сушење одела, обуће и држања кухињског посуђа. Ако су овакве зграде једнодељне онда се зову кућерак. Код дводељних малих кућа друга одаја зове се соба; о њој се не станује, а служи за успрему. Мале куће и кућерци имају огњиште, оџак, немају таван, већ черјан, кров им је висок и стрм, а граде се од истог материјала, од којега се граде простије зграде. Кућерци по Букору, Доњем Црниљеву и другим суседним селима су мале брвнарице и у близини главних кућа.

Сви задружни и имућнији домови у области имају поред ове две куће још по једну или две друге: Задруга Јовичића у Дрену, Нешића у Скели и Беговићи у Брезовици имају по 3 куће, а задруге: Јовановића-Павловића у Доњем Црниљеву и Ђапића у Букору и 4 куће. Никола Мандић из Каменице и Јован Бабић из Забрежја сами су са својим синовима, па имају по 3 куће.

Имена села

Имена дата по пластичним особинама земљишта је, између осталих, и Каменица.

Старине

Селишта:

Селиште има свако село само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селишта су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Палака. Селишта прве врсте имају у: Скели, Вукони, Свилеуви, Звачкој, Каменици и Букору.

Градишта:

За дворе и кулу Љутице Богдана прича се, да су били на Мрамору, на међи села Љутице и Каменица. Љутица Богдан је преко лета седео у кули на Мрамору, а преко зиме у дргој кули, у Суботици.

Црквине:

Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку, Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.

Постанак и старина данашњих села

Код повећих река, ако су бродне, села прелазе и на другу страну, али су тада уз какве мање притоке исте реке, којима се ушћа у главну реку на атару истог села. Код оваквих села, као Каменице, Голочела, Коцељеве и Новака, увек је на једној страни, обично на десној, узвишенијој, главнији и старији део села, а новији и растуренији на левој, равнијој.

У списку села ваљевске епархије од 1735. године од тамнавских села тога доба помиње се, између осталих, и Каменица.

У списку села палешког и шабачког дистрикта из 1737. године, који је саставила Београдска Администрација тог доба, између осталих, помиње се и село Каменица.

Међу рукописима Народне Библиотеке у Београду сачувани су војнички тефтери тамнавског буљубаше из 1807. године Раде Радосављевића, које је М: Ђ: Милићевић издао на свет (објавио). Ови тетери су списак ондашњих војника из горњих посавотамнавских села: Каменице, Голочела, Ђуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

У стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спада, између осталих, и Каменица.

Села која су настала као реселице а нису старија много више од 100 година, биле би: Бајевац од Степања, Лисо Поље од Бргула, Милорци од Црвене Јабуке, Рвати од Бреске, Кршна Глава од Докмира и Козарице од Каменице.

 

Порекло фамилија-презимена села Каменица, општина Коцељева:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Грујићи и Мандићи. Видети Мандићи и Грујићи.

-Давинићи, стара изумрла породица.

-Димитрићи, друга половина 18. века, Велики Бошњак (Драгиње) у Посавској Тамнави, Јовањдан, доводац у Царевиће – данас велика задруга.

-Думановићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Трифундан.

-Ђукићи, Кнежевићи и Петровићи. Видети Петровићи, Кнежевићи и Ђукићи.

-Ђурђевићи, после 1827. године, Коцељева, Јовањдан, дошли као занатлије.

-Зарићи, после 1827. године, Босна, Јовањдан, дошао као занатлија.

-Ивановићи, друга половина 18. века, Сушица у Подгорини, Јовањдан.

-Јовановићи, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Јовањдан, уљези у Цвејиће.

-Кнежевићи, Ђурићи и Петровићи. Видети Петровићи, Кнежевићи и Ђурићи.

-Макунци, после 1827. године, Босна, Св. Врачи.

-Мандићи и Грујићи, прва половина 18. века, Пилица-округ ужички, Никољдан.

-Маринковићи, друга половина 18. века, Осат, Св. Стефан Дечански, уљези у Цвејиће.

-Милићи, после 1827. године, Зарожје-округ ужички, Аранђеловдан и Никољдан, уљези у Цвејиће – повећа задруга.

-Милошевићи и Царевићи. Видети Царевићи и Милошевићи.

-Мићићи, после 1827. године, Срем, Аранђеловдан, досељени као занатлије.

-Павловићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц, занатлијска породица.

-Пајићи (Ерчићи), после 1827. године, Добротин-округ ужички, Ђурђиц, уљези у Царевиће.

-Пејићи, стара изумрла породица.

-Петровићи, Кнежевићи и Ђурићи, прва половина 18. века, Дуб-округ ужички, Ђурђиц.

-Поповићи*, прва половина 18. века, Котешица у Колубари, Никољдан.

*Ову доскорашњу поповску породицу доселио је неки калуђер из манастира Каоне, њихов сродник.

-Старчевићи, прва половина 18. века, Дуб – округ ужички, Ђурђевдан.

-Стојковићи, стара изумрла породица.

-Тадићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

-Филиповићи, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.

-Царевићи и Милошевићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.

*Царевићи, у селу су још и Дрлуплије, Дрлупљани, што су по Дрлупском Брду, доселили се у општој сеоби и за себе мисле, да су од оне велике породице из Старог Влаха, која се у један мах спустила у многа суседна села.

-Цвејићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Никољдан.

*И ови Цвејићи су Старовласи, некад највећа и најбогатија породица у селу, данас спада у мало јачу кућу.

-Шевићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевиини, Лучиндан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Антопогеографија ваљевске Тамнаве”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.