Порекло презимена, село Драгосињци (Краљево)

10. април 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Драгосињци (Драгосинци), град Краљево. Према студији Радослава Љ. Павловића “Подибар и Гокчаница” из 1941. године. 

Куће су овог села на неколиким широким косама Црног Врха, око потока Товарнице, Савова Потока, Ивановске Реке и на десној страни речице Рибџице.

У селу су брда: Бусара, Зелене Стене, Кременац, Металица, Орловац, Равно Брдо, Солило, Ћићовац и Пањевац.

Сеоски потоци су: Бели Поток, Ивановска Река, Илинчићки Поток, Мала Река, Мијатовски Поток, Добричин До, Товарница, Савов Поток и речица Рибница.

Извори су: Власовац (по досељеницима из Власова у Ибру), Врело, Савова Вода (у вези са причом како је Св. Сава нашао извор. Вода избија у знатној количини, врло је хладна и веома пријатна за пиће. Народ је сматра за лековиту и верује да помаже многим болесницима). Прилози у новцу којим посетиоци и болесници по обичају “дарују воду” иду у општинску касу и употребљавају се за одржавање чесме и њене оправке. Недалеко од извора, на заравни Стражби, одржава се сабор Св. Јована “јесењег” (29. августа) и тад долази много света из ближе и даље околине), Љутаја и Томовски извор.

Њиве су на местима: Виноградиште и Орнице; ливаде: Јасик, Језеро, Ливаде код Љутаје, Орнице, Велико и Мало Поље, Пупавске Бачије и Десетак.

Шуме су на Пењевцу, Црном Врху и на Ћави. Утрине су на местима: Бакчине, Брусара, Металица, Ћава, Пупавске Бачије и Миљковске Бачије.

Село је подељено на три краја, а има и један заселак.

Крајеви су: Старо Село испод Савове Воде и око потока Товарнице, Драгосинци око Савова Потока и Ивановске Реке и Дубље око школе и сеоске суднице (Драгосиначке општине). Заселак Церовак је југозападно од села, око пола часа удаљен, и на десној страни речице Рибнице. Има 45 родова са 123 куће. – Гробље је у крају Драгосинцима поред Савова Потока.

У народу има предање да је село врло старо и да је постојало у време кад је живео Св. Сава. Народ казује да је свети Сава, пошто је дошао из Жиче у Грачац, рекао за Драгосинце: “Драгосинци, моји синци”, а за Отроке “Отроци, оци моји”. Са друге стране, име Драгосинци као да је изведено од Драгосин (румунски Драксин), али народ не зна ништа о томе. У светостефанској хрисовуљи забележен је и Драгосин, Влах из катуна Урсуловца кога је краљ Милутин послао својој задужбини манастиру Св. Стевана у Бањској.

На Лангеровој карти је забележено насељено место Tragusinza испод Црног Врха (Zerniwir).

У Бакчинама, у огранцима Црног Врха, више данашњег Старог Села, било је неко насеље “много пре него што је заснован крај Старо Село”. Ту се познају “рупе” на местима где су биле куће. По народном казивању ту су биле куће старих Мартића који су давно изумрли. Имена Савова Вода и Савов Поток су везана за приче о Св. Сави. Испод куће Поповића има старо “грчко” гробље. На гробовима је крупно необрађено камење без икаквих знакова и натписа. На Мијатовском Брегу има Црквина. Она је мала и од ње стоје само темељи обичног ломљеног камена. Недалеко одатле су “латинска” окна. На Ћави има Букоњско Гробље. Гробови су ограђени оградом од ситног ломљеног камена, иначе по гробовима нема никаквих знакова који би потсећали на гробље. Народ казује да је то гробље “сватова Букоња из Врањеша”.

Негдашњи родови:

Суроње (Суронићи; Лазарева субота) су се доселили однекуд из Старог Влаха. Исељени су у Заклопачу.

Милутиновићи (Св. Димитрије) су се иселили у Гружу.

Илинчићи (Радовановићи; Св. Александар Невски) су се доселили из Васојевића. Били су на коси која се по њима зове Илинчићки Брег. Иселили су се за Кованлук.

Булатовићи (Св. Лука) су из Роваца. Овде су се доселили из Конарева у Надибру. Изумрли су.

Чкворе (Св. Јован) су се изелиле у Гружу.

Мартићи (непозната слава) су се доселили “од Косова”. Били су у Бачкинама. Изумрли су.

Данашњи родови:

Старинци су:  Костовићи (1 к, Ђурђиц) и Ћићановићи (Томовићи, 1 к, Јовањдан, прекада Све. Јован летњи, 24. јула).

Родови непознатог порекла су: Матовићи (Игњатовићи и Костићи, 11 к, Св. Арханђео, прекада Св. Арханђео летњи 13. јула) и Мијатовићи (4 к, Св. Никола).

Даље наведени родови су се доселили у 18. веку:

Васиљковићи (Миљковићи; 5 к, Митровдан, прекада Св. Јеремија, 1. мај) са Косова.

Кучевићи (10 к, Св. Јован, прекада Св. Јован летњи 24. јула) су од Кучевића из Плешина на Голији, а старином су од Куча у Црној Гори.

Косовци (Мартићи, 12 к, Јовањдан, прекада Св. Јован летњи 24. јула). Њихов се предак, Мелентије Косовац, доселио као слуга у Мартиће из Борова у Гокчаници. Један од Мартића га усинио, а посинак узео ово новије презиме.

Вилимоновићи (Ташићи, Милутиновићи, 11 к, Св. Алимпије) су из Бадња у Ибру.

Станићи I (3 к, Св. Никола) су “од Пазара”.

Даљи родови су се доселили у првој половини 19. века:

Шћекићи (Ивановићи, 2 к, Св. Петка) су од Никшића, доселили се одмах после ослобођења Карађорђеве Србије у поток Ивановску Реку, на земљиште које су “добили од кнеза Милоша”.

Јагличићи ( 1 к, св. Алимпије) су из Мораче.

Врбићанци ( Бучани, Радовановићи; 1 к, Св. Петка) су род Врбићанима у Каменици.

Милуновићи и Ђорђевићи (2 к, Св. Мрата) су из Доњег Колашина.

Клапићи (Стевановићи и Вуксановићи, 4 к, Св. Арханђео) су из Клапића код Пећи.

Дурути (Дурутовићи, Милијићи, Савовићи, 3 к, Ђурђиц) су из суседне Мељанице, населили се испод Савове Воде.

Ивезићи (Новаковићи; 4 к, Ђурђиц). Дед Новак се доселио из Суводола у Пештери. Неки су одавде иселили у Маглич у Надибру.

Милићи (4 к, Св. Јован) су из Милића код манастира Студенице.

Поторечани (1 к, Св. Никола) су из Рудњака од Петровића првих. Од старине кумују Чурлама у Ратини

Мргићи (Чакани, Чекићевићи, Радовановићи, 2 к, Св. Алимпије, прекада Ђурђевдан, 23. априла) су из Тадења у Ибру.

Аљовићи (3 к, Св. Арханђео) су “од Лима”.

Остали родови су се доселили од 1850 – 1918. године:

Кошани (2 к, Св. Петка) су из Коша у Метохији. Овамо су се доселили из Чечине у Моравичком срезу.

Главчићи (2 к, Св. Никола, прекада Св. Мојсило, 28. августа) су од Џода из Рудњака.

Беговци (Рашковићи; 2 к, Јовањдан, прекада Св. Илија, 20. јула) из “Бегова од Рашке”.

Ковачевићи (2 к, Св. Арханђео) су “од Пазара”.

Поповићи (2 к, Св. Никола) су од Пећи.

Пупавци (2 к, Св. Арханђео) су род Пупавцима у Мељаници.

Глувчани (1 к, Св. Лука) су из Јошаничке Бање у Ибру.

Тодосијевићи (Живодерци; 1 к, Лазарева субота) су из Живодера код Рашке.

Станићи II (1 к, Ђурђевдан, прекада Ђурђиц, 3. новембра) су “од Пазара”.

Авићи (1 к, Св. Јован) су од Авића из Предола.

Радосављевићи (2 к, Ђурђиц) су “од Лима”.

Борисављевићи (1 к, Св. Ђурђе) су се доселили из Придворице у Моравичком срезу у неко село код манастира Студенице, а отуда овамо.

Варевци ( 2 к, Лучиндан) су из Варева у Ибру.

Власовци (1 к, Митровдан) су из Власова у Ибру.

Урошевићи (1 к, Св. Петка) су “од Пазара”.

Гурешићи (1 к, Св. Климент) су из Црнче у Бихору.

Грчкарци (1 к, Св. Ђурђе) су род Грчкарцима у Каменици.

Пожаревци (Стевановићи, 3 к, Ђурђиц) су из Топонице у пожаревачкој Морави.

Рогићи (1 к, Св. Арханђео) су род Рогићима у Крушевици.

Балшићи (Пећарани; 2 к, Лазарева субота) су се доселили из Пећарске у Бихору, најпре у Буђево у Пештери, а отуда овамо.

Васиљевићи (1 к, Михољдан) су “од Пазара”.

Пецићи (Поповићи, Мундири; 1 к, Св. Арханђео, прекада “мали” или “јесењи” Арханђеловдан , 6. септембра) су род Пецићима у Грачацу.

Иричани (1 к, Св. Петка) су се  доселили из Иричића на Копаонику, прво у Ново Село у Трстеничком срезу, па отуда овамо “на мираз” у Кучевиће.

Точиловци (1 к, Св. Никола) су из Точилова у Пештери.

Сеоска заветина је први дан Духова.

ИЗВОР: Радослав Љ. Павловић, “Подибар и Гокчаница”, Насеља и порекло становништва, књига 30, стр. 335-338).

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. balsic

    Балтићи (Пећарани) Грешка треба Балшићи уместо Балтићи