Порекло презимена, село Голочело (Коцељева)

2. април 2013.

коментара: 11

Порекло становништва села Голочело, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Голочело је влашићко село, на исток од Црниљева и са обе стране реке Тамнаве, право брдско и шумовито село са кућама у врховима потока и око њихових извора. У селу су три оделита и велика џемата: Брда, на левој страни Тамнаве до Каоне и Козарице, Дрен до Црниљева и Река до Каменице.

Током Првог српског устанка Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.

Друга валашићка коса почоње у шабачком Црниљеву на оном месту одакле Тамнава отпочиње тећи уместо северним, источним правцем. Друга коса је нижа од прве и разликује се доста од прве, мада су обе тачно југоисточног правца. Као што је код прве косе главни и најзнатнији вис Белег у Миличиници и изнад ваљевског Црниљева, тако је и овај други, Јаутина у Голој Глави најглавнији, јер колико је Белег удаљен од почетка Влашића, толико је и Јаутина од Црниљева. И коса и њене сувише кратке и северне и јужне косанице широкох су плећа, са јасно израженим кречњачким пољицима, јер целом дужином косе на више места испољени су секундарни кречњаци, испод којих су пешчари, конгломерати и филити. Кречњачка пољица: Оџино Поље између Миличинице и Голочела, Пресека на Шешевици, Јасикова Раван у Љутицама, Коњски Гроб на међи Бреснице и Корен у Дружетићу, су пољица без видних остењака, и ртова са вртачама по средини, које су старијег и новијег порекла, широке, заднивене и обделане.

Бунари су ретко поред кућа већ закопани у странама појединих брда или ископани у долинама потока и јаруга. Нека брдска села: Каменица, Козарица, Голочело и Ђуковине и немају могућности да копају бунаре, због чега се служе преко целе године изворским водама.

Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.

Тамнава је брдска и равна област, као и област ниске равнице, према чему има и разних села. Тамнава има четири врсте тела: брдска, тамнавска, полојска и друмска. Брдска села су у горњем и средњем току Тамнаве и у подножју словачке косе; није их много, а има их која су појединим крајевима брдска, а осталим тамнавска. Куће ових села су у малама или џематима, где су џемати по висовима, пристањцима и улегнућима, а никад у долини потока или рекавица.

Свака гологлавска мала има по један или по два засебна потеса, а све заједнички по један део свог Поља, а тако и код букорских мала, чији је заједнички потес Мокро Поље до Галовића. Кад се мала намножи и нема где да се више шири, онда мало подаље ствара другу малу, која се по времену спаја са својом матицом. Тако су се у Букору спојиле Доња Мала са својом матицом Дивичем, у Голој Глави Балачка са Брђанима, у Љутицама Расница са Љутицама итд. Типска брдска села су: Букор, Гола Глава, Дружетић, Љутице, Црниљево, Голочело, Галовић итд.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 хектара опет су шумске заједнице, али лошије вредности. Заједнице брдски хела: Степања, бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарица, Новака и Слатине су шумске целине само мањег обима.

Тамнавске шуме су данас или приватна својина или сеоске заједнице. Приватне шуме, гајеви или забрани су издвојени и ограђени и највише у долинама река и странама брда. Нема дома, који не би имао свој забран или гај или бар један део ливдадске и зиратне земље одвојен и пошумљен. Највећу вредност имају приватни забрани, који су у заједници с више села, када граде велике шумске целине и дају селима лепши изглед. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Церов Рт и Бразник у Црниљеву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.

Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутицце, Суботице, Бајевац, Радуша и др.

Имена дата по пластичним особинама земљишта је, између осталих, и Голочело.

Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.

У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, ТУЛАРИ, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и Новаци.

Међу рукописима Народне Библиотеке у Београду сачувани су војнички тефтери тамнавских буљубаша из 1807. године. Ови тефтери су списак ондашњих војника из горњих посаво-тамнавских села: Каменице, Голочела, Ћуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

 

Порекло фамилија-презимена села Голочело:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бошковићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан, дошли на купљено имање.

-Вукашиновићи, друга половина 18. века, Дрлача у Азбуковици, Јовањдан, уљези у старе Гргуровиће.

-Гргуровићи и Трифуновићи. Видети Трифуновићи и Гргуровићи.

-Ђукићи, стара изумрла породица.

-Игњатовићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.

*Игњатовићи или Богосављевићи су већа породица у Голочелу, пореклом од оне велике старовлашке породице, која се населила по свима избрдним селима ове области. Из ове породице је Рада Радосављевић, буљубаша из 1806. и 1807. године, а после капетан посавско-тамнавски. Биографију капетана Рада написао је М.Ђ. Милићевић и изнео у Споменику (римско) 33. Раде је био стално војник и буљубаша до 1813. године. Те несрећне године није прешао у Аустроугарску, већ се вратио кући и одметнуо у хајдуке. Хајдуковао је у друштву Раде Ковача из Баталага, оца Јована Ћириловића из Новака, и других угледних Тамнаваца тог доба. За устанак у Такову није знао, па се ни хајдучије није хтео одмах махнути. Кнез Милош га је познавао израније, па га је преко нарочитих људи довео себи и нагнао га, да се кући врати и остави хајдучије. Рада је послушао свога господара, предао оружје и одмах постао капетан у Посавотамнави. Био је капетан у Посавотамнави и после одласка Обреновића 1844. године, погинуо је као капетан, мада већ стар човек, од руке Стојана Цукића, вође Катинске Буне. Као капетан седео је или код куће или у Шапцу и на дан смрти десио се у Шапцу. Сахрањен је код црниљевске цркве, којој је за живота био велики ктитор, али су му незахвални потомци уништили споменик, који је у своје доба подигао његов, у сваком погледу, примерен и честит син Дамњан, који је, по причању старца Велимира Трифуновића, достојно представљао свога оца и ревносно чувао његову светлу успомену.

-Јовићи, прва половина 18. века, Стари Влах, Аранђеловдан.

-Ковачевићи, прва половина 18. века, Ковачи у Гацком, Ђурђевдан.

-Кокоравци и Пантелићи. Видети Пантелићи и Кокоравци.

-Матићи, стара изумрла породица.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Стевањдан.

-Пантелићи и Кокоравци, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Митровдан.

-Савићи, после 1827. године, Црниљево у Подгорини, Јовањдан.

-Симићи, друга половина 18. века, Горња Љубовиђа у Азбуковици, Ђурђевдан.

-Трифуновићи и Гргуровићи, прва половина 18. века, Црна Гора, Трифундан.

-Урошевићи, после 1827. године, Бугарска, Ђурђиц, уљези у Игњатовиће.

-Цветиновићи, друга половина 18. века, Доња Трешњица у Рађевини, Јовањдан, уљези у Ђукиће.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, Антропогеографија ваљевске Тамнаве. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Ljilja Micic

    И овде фали добар број презимена. У мали Дрен постоје Васић, Весић,Перић, а ѕнам да у Селу постоје и Селенић, Софранић, Ђурић и вероватно још нека којих не могу да се сетим.

  2. Štefan

    Ima li podataka o prezimenu Vesić? Načuo sam da je prezime izvedeno od imena pretka po imenu Vesak i da su u srodstvu sa Vasićima (možda i Perićima) ali nema podataka koliko su dugo na tom prostoru.

    Nadovezao bih se na temu o ostacima starih ognjišta i pepelišta da na groblju kod Dren male postoje stari grobovi, urasli u korov i obeleženi samo neobrađenim kamenjem bez vidljivih natpisa.

  3. Nebojsa

    Da li neko zna odakle su Stanisavljevici?

  4. mirko marjanovic

    Ima li nekoga ko zna nesto o prodici Mirkovic iz Golocela .Trazim svoju drugaricu Milenu Mirkovic koja je zavrsila Uciteljsku skolu i pevala u horu 66 devojaka ‘
    To je bilo krajem 60-tih.
    Unapred hvala .
    Mirko

    • Jovic

      Ja sam poreklom iz ovog sela.
      U prvoj polovini 18 veka u selo su dosla tri brata iz Starog Vlaha: JOVAN od njega su Jovic.
      VESA od njega su Vesici I STANISLAV od njega su Stanisavljevici. Sve Tri porodice su u srodstvu.
      Po zenskoj liniji imaju srodstvo sa Selenicima I Pajicima. Pozdrav

  5. mirko marjanovic

    Ako neko zna nesto o MIleni Mirkovic koja je pevala u horu” 66 devojaka”….
    Mirko
    [email protected]

  6. Stanica Jovanic

    Trazim rodjaku Mirjanu,treba da je 63. ili 62.godište.Molim da mi se javi ona ili neko ko nju poznaje na broj tel:064 11 80 965 verovatno je udata negde ali je poreklom iz Goločela.

  7. Jovic

    U selo su u prvoj polovini 18 veka posle Druge seobe Srba iz Starog Vlaha Dosla Tri brata: JOVAN od njega su Jovici
    VESA od njega su Vesici
    STANISLAV od njega su Stanisavljevici
    Sve Tri porodice su inace u srodstvu.
    Po zenskoj liniji takodje su u srodstvu sa Selenicima I Pajicima .
    Pozdrav

  8. Jovic

    I da napomenem da sve Tri gore navedene porodice slave krsnu slavu Arandjelovdan.